Kakve ste kad ste besne i ljute?

Čudi me samo jedna stvar. Primer, moja svekrva je žena koju ja nikad nisam videla besnu i ljutu. Nikad iznerviranu. Mislim da se nikad ni sa kim nije posvađala u životu. Za sve ima opravdanje, mirno rešenje. Na koju foru je neko takav a neko hepo kocka? Da li se ljudi takvi rađaju ili postaju kroz život takvi?
Nešto između mudrosti i strpljenja.

Sve zavisi kako ko i kakav život vodi i sa kakvim ljudima se sreće. Na poslu je jedno - tu nam je okolina nametnuta i okruženi smo sa svim tipovima ličnosti. Tu sam ranije znala da izgubim živce ali sve manje jer mi je postalo svejedno, a to svejedno je lek za sve. I u emotivnom odnosu kada ti je svejedno onda nema osećanja besa i ljutnje. Naprosto ti je - svejedno.
 
Nešto između mudrosti i strpljenja.

Sve zavisi kako ko i kakav život vodi i sa kakvim ljudima se sreće. Na poslu je jedno - tu nam je okolina nametnuta i okruženi smo sa svim tipovima ličnosti. Tu sam ranije znala da izgubim živce ali sve manje jer mi je postalo svejedno, a to svejedno je lek za sve. I u emotivnom odnosu kada ti je svejedno onda nema osećanja besa i ljutnje. Naprosto ti je - svejedno.
A i pre su ljudi bili ,pronaći ću posle izraz, a sad su u fazonu "ne dam na sebe" , pa šta lutko, ili lutkanu, ne daš na sebe, s kim se boriš nenapadnut :roll:
 
Ajd dođoh sa jedne teme pa da pitam : kakve ste kad ste besne i ljute ?


Jel uvek možete da se iskontrolišete ?
Da li se samo uznemirite i osetite nemoć jer ne možete ništa da promenite ?

Možete potkrepiti odgovor i nekim primerom, a mogu se uključiti i forumaši u odgovor.
Mogu da se kontrolisem ali s mnogima ne treba fino, ne zasluzuju da im se ne poserem u zivot
 
Nešto između mudrosti i strpljenja.

Sve zavisi kako ko i kakav život vodi i sa kakvim ljudima se sreće. Na poslu je jedno - tu nam je okolina nametnuta i okruženi smo sa svim tipovima ličnosti. Tu sam ranije znala da izgubim živce ali sve manje jer mi je postalo svejedno, a to svejedno je lek za sve. I u emotivnom odnosu kada ti je svejedno onda nema osećanja besa i ljutnje. Naprosto ti je - svejedno.

Ima jedna misao koju sam postavio prilicno davno u glavu - Bes je izraz nemoci!

Besnimo jer nesto ne mozemo, cak i to da prevazidjemo sami sebe, da spoznamo zbog cega smo pobesneli i da formiramo stav o nekoj situaciji. Nije da ne umem tu i tamo da pobesnim ili se naljutim, mada poslednjih godina sve manje, vise pokusavam da vidim humor u zivotu. Smeh je lekovit. Ljutnja je ista - ljutimo se zapravo najvise na sebe, samo uzimamo okolinu da bi nam to bilo nekako lakse.

I taj momenat sa besom primecujem i kod drugih i pokusavam da razumem zasto (i kod sebe i kod drugih). Ali se trudim da mi ne bude svejedno. Ima puno razloga zasto se ljudi naljute ili pobesne - a konkretna situcija najcesce nije uzrok - kao i vecina inhibiranih akcija, bes pocinje tamo gde se prelije casa, a ne dok se casa punila. U poslu ima puno takvih situacija, pogotovo kad se nesto radi pod presijom, kad se nije dovoljno islo na odmor, kad imamo problematicne saradnike, spoljne situacije, bolesti i tegobe itd.

Jos je mozda i dobro biti i malo ljut i besan, s vremena na vreme - da se otpusti malo ventil.
 
Постоје лепши начини.
Ја бих му у том тренутку мотиком главу разбила.
Tako jednom, kaže meni moj muž (vozi kola ka tunelu ) pa kaže , kao jednosmernu pojavu :roll:
"ala si me sad iznervirala. "
E lepo, dobrodošao. Otvoren mu prozor, dimi cigaru.
Dakle,
Kažem ja njemu,
"Pa šta ti misliš, da ti mene nisi nikad iznervirao ? Da sam ja toliko zaljubljena u tebe da sve vidim ružičasto i da mi je sve potaman? Nego ne vidim svrhu za svaku sitnicu burno reagovati i praviti svađu. " (Stvarno imam živce ko pajvane i ne padam u vatru. Pa se dasa osilio, mislio da je ljubav beskonačna i da on mene uvek oduševljava. )
"Zar stvarno misliš da ti mene nisi nikad izludeo ? Koliko mi puta dođe da dok voziš izbacim ti glavu kroz taj prozor da prsne kad udari u tunel, al ne uradim to. "
A kroz glavu idu mi flešbekovi iz crtaća: BOOOM ! A tunel se primiče . 😎

Smirio se ko bubica.

Uzgred budi rečeno nisam nasilna uopšte, al bio je učestao sa tim glumljenjem nekog opasnog baje, pa ajd da ga spustim malo, dok se ne zanese više.

Tako da apropo teme, nek misli on u glavi šta hoće, ali nema potrebe da to izgovori, a daleko bilo da uradi.
 
Čudi me samo jedna stvar. Primer, moja svekrva je žena koju ja nikad nisam videla besnu i ljutu. Nikad iznerviranu. Mislim da se nikad ni sa kim nije posvađala u životu. Za sve ima opravdanje, mirno rešenje. Na koju foru je neko takav a neko hepo kocka? Da li se ljudi takvi rađaju ili postaju kroz život takvi?
Mora da je vaga u horoskopu 🤣🤣🤣
 
Ima jedna misao koju sam postavio prilicno davno u glavu - Bes je izraz nemoci!

Besnimo jer nesto ne mozemo, cak i to da prevazidjemo sami sebe, da spoznamo zbog cega smo pobesneli i da formiramo stav o nekoj situaciji. Nije da ne umem tu i tamo da pobesnim ili se naljutim, mada poslednjih godina sve manje, vise pokusavam da vidim humor u zivotu. Smeh je lekovit. Ljutnja je ista - ljutimo se zapravo najvise na sebe, samo uzimamo okolinu da bi nam to bilo nekako lakse.

I taj momenat sa besom primecujem i kod drugih i pokusavam da razumem zasto (i kod sebe i kod drugih). Ali se trudim da mi ne bude svejedno. Ima puno razloga zasto se ljudi naljute ili pobesne - a konkretna situcija najcesce nije uzrok - kao i vecina inhibiranih akcija, bes pocinje tamo gde se prelije casa, a ne dok se casa punila. U poslu ima puno takvih situacija, pogotovo kad se nesto radi pod presijom, kad se nije dovoljno islo na odmor, kad imamo problematicne saradnike, spoljne situacije, bolesti i tegobe itd.

Jos je mozda i dobro biti i malo ljut i besan, s vremena na vreme - da se otpusti malo ventil.
Da u pravu si. Jeste izraz nemoći, i da, kada smo umorni i nestrpljivi lakše nam je da planemo, a ne da se smirimo i razumemo.

To se najlakše vidi kod male dece kada su umorna i razdražljiva. Ako ga smiruješ rečima nećeš mnogo postići ali ako ga smiriš zagrljajem to je već druga stvar.
 
Ja ne izvlačim prošlost, nekako je to sve iza mene, samo mi je važno trenutno osećanje. Nekako ne bunarim po prošlosti, po tome šta je neko i kako je neko i šta je ko i kada rekao, nego se fokusiram na sadašnjost. Prošlost je ono iza mene i to ne može da se promeni ali ako vidim da to nešto utiče na moje sutra, e to je već druga stvar. I to je ono što izaziva buru u meni.
 

Back
Top