Ovim sto si napiala ti samo potvrdjujes da ne razumes znacenje reci diskriminacija. Ne moze biti reci o diskriminaciji ako nesto ne znas. Mogli bi da razgovaramo o diskriminaciji kad bi ti ili neko drugi znali jezik na istom nivou kao i neko ko je Svedjanin, imala/imali iste kvalifikacije, ali ti neko kaze da te nece zaposliti samo zato sto nisi (recimo) Svedjanin po poreklu, ako je to posao za koje je neophodno drzavljanstvo, to opet nije diskriminacija u slucaju da ti trazeno drzavljanstvo nemas. Ako imas drzavljansto, znas jezik, imas potrebne kvalifikacije, ali ti neko kaze da te nece zaposliti zato sto ti poreklo nije cist Svedsko (ili bilo cije) onda je to diskriminacija. Prosto ne verujem da se to moze desiti u praksi, pogotovo ne u Skandinavskim zemljama.
Voleo bih da vidim primer gde je neko imao potrebno drzavljanstvo, znao jezik na potrebnom nivou, imao potrebne kvalifikacije, ali mu neko kaze da je odbijen za posao zato sto po precima nije recimo Svedjanin.
Po tvojoj logici bi diskriminacija bila i ako ti neko ne da posao vozaca iako ti ne znas da vozis. Jednostavno ne mozes dobiti posao ako nemas odredjena znanja ili vestine. Ajde podji obratnim redosledom pa mi kazi da li ces dobiti posao u Srbiji ako ne znas srpski? Podji od sebe, da li ces ti zaposliti nekoga ko nezna sluzbeni jezik i sa kim ne bi mogla da komuniciras normalno. Zamisli da si ti Svedjanka koja zivi i radi u Svedskoj, koja treba da zaposli radnika, dodje ti Srbin ili Spanac sa kojim ne mozes da komuniciras, da li bi ga zaposlila i kako ces sa njim komunicirati, kako ces mu objasniti sta treba raditi, kako ce ti on/ona objasniti sta je uradio ili kako ce te pitati sta treba da radi.
Zamisli da treba da radis u prodavnici kao prodavacica, postave te na kasi, dolazi Svedjanin i pitate te nesto, ti ne znas svedski, kako ces mu odgovoriti, kako ces mu pomoci, kako ces ga usluziti? Da ne pricamo tek za neke ozbiljnije profesije gde je znanje jezika od sustinskog znacaja.
Uzecu sebe kao primer, ja kad sam prvi put dobio posao u inostranstvu znao sam slabo taj strani jezik ( u mom slucaju engleski), znao sam nesto osnovno i dobio sam posao, ali se javio problem sa napredovanjem, sa odredjenim dozvolama i licencama za rad i bio sam limitiran, ali se nisam osecao diskriminiran, polako sam nauci jezik, to verifikovao zvanicnim sertifikatom, posle polagao za jedan sertifikat, pa za drugi sertifikat, pa se doskolovao na njihovom jeziku i to verifikovao njihovim diplomama i sertifikatima i sta se desilo. Poceo sam da dobijam posao ili ponude za posao iako nisam ni aplicirao za taj posao, poceo sam da dobijam i posao poslovodje, ne bi bilo nikakvih problema da budem i menadzer. Polagao sam za njihove licence za samostalno obavljane posla i sad imam licencu za vodjenje svog biznisa. Trebalo je malo vremena, volje i znanja. Meni samo nije jasno kako mnogo ljudi zamislja da odu negde, ne znaju i ne zele da nauce jezik te zemlje, ali zamisljaju da ce svi imati razumevanja za takvo ponasanje i da ce se to tolerisati, kao i da ce ostvarivati ista prava kao neko drugi ko se potrudio da za pocetak nauci jezik.
Znamo da posteji odredjeni prelazni periodi za nove clanice EU , do maksimalnih sedam godina za otvaranje trzista rada u celosti.Ali, da li postoje makar neke olaksice.Na primer , uporedicemo rumuna i srbina koji traze posao u Minhenu , Becu.Da li rumun ima neke olaksice od odnosu na srbina , iaoko u toj zemlji vaze restrikcije za Rumuniju.Da li makar moze doci lakse do te dozvole od srbina ? Pozdrav 
I ilegalno je nekoga diskriminisati po pitanju sexualnosti na nivou cele EU.
