Cao,
ja sam student zavrsne godine biohemije na Hemijskom fakultetu u Bg. Kako su ovo zaista bliski studijski programi, i kako poznajem dosta studenata molekularne biologije imam izgrađeno neko mišljenje.
U Srbiji je jedinstvena stvar da imaš ova dva programa toliko odvojena. Oba imaju svoje prednosti i mane.
Problem molekularne biologije je nedovoljno hemije, mali broj vežbi, preopterećenost programa predmetima za biologe... Da, da opšte znanje biologije, ali prosto u molekularnoj biologiji je više akcenat na razumevanju na molekulskom nivou tako da ako se porede sistematika kičmenjaka i organska hemija jasno je šta je prioritet. A to što se nekim profesorima mora ispuniti fond časova pa drže isti predmet svim smerovima je druga priča. Razlog zašto je hemija problematičan ispit na mol bio je što je sve strpano u jedan predmet i prosto nema se vremena da se to lepo nauči već masa gruva napamet i onda je problem kada padnu ispit. Dalje, problem sa vežbama je taj što ih nema dovoljno. A vežbe su potrebne za sticanje rutine u lab. Potrebno je više da se cimas da nađeš neku praksu u Srbiji ili van, neko volontiranje i sl da bi se taj segment nadoknadio. Čak i to od vežbi u drugoj godini je zaista neznatno. Prednost je to što ima više fiziologije i što se čuje dosta različitih stvari...
Na biohemiji, program je bolje usklađen, tj. nema toliko predmeta za koje možeš reći da su potpuno beskorisni. Ima onih koju su nekome lično dosadni, ali nisu beskorisni. Ozbiljno se sa vežbama i lab kreće od prve godine, jer se uspostavlja neko osnovno hemijsko znanje snalaženja u lab. Na kasnijim godinama (posebno 2. i 3.) vežbe su zaista ozbiljne i studenti se oslobode sraha u lab.
Imao sam neke vežbe na biološkom fakultetu i razlika je zaista osetna. Mana hemijskog fakulteta je to što se manje podstiče neki rad sa strane, neko volontiranje i sl (mada se i to promenilo u poslednjih nekoliko godina). Takođe u zavisnosti od generacije varira i kompetitivnost u grupi koja nekada može zaista biti i pozitivna. Desi se da većina kolega sa godine i nije htela da studira biohemiju, vec medicinu, farmaciju i sl. Ovo se ne događa na molekularnoj. Mada ovaj faktor ne utiče mnogo na lični napredak u polju.
I da, još neke česte zablude: Biohemija nije samo ono što ose predaje u 4. god gimnazije, niti je mol bio ono što se predaje u istoj god iz biologije.
U svakom slucaju, ne treba se ograđivati od biohemije jer u planu i programu ima nekoliko hemija jer će se to znanje morati nadoknaditi i na molekularnoj za onoga ko odluči da se bavi nekom ozbiljnom naukom. Na kraju se sve svede na to čime ćeš se baviti posle. A osnovne studije predstavljaju pružanje osnove. Oba fakulteta su jaka u smislu da ćeš ako se sama potrudiš moći da iskoristiš to što se pruža. Bitno je znati šta su mane oba da bi se znalo kako ih nadomestiti. Da ponovo biram, ponovo bih izabrao biohemiju, a nisam neko ko je na nekom emocionalnom nivou vezan za taj fakultet.
Što se tiče medicinske biohemije to je nešto potpuno drugačije. Ne znam studente sa tog smera na farmaciji, ali im je sam pristup potpuno drugačiji nego na biohemiji na HF ili na mol bio. Tamo se obučavaš za kliničku praksu, a ne za naučnu što samim tim povlači da se manje postavlja pitanje zašto...
) 
