Bodulica
Zainteresovan član
- Poruka
- 474
Pratim ovo zlo od ratova i pitam se koliko nas ima što šaljemo molitvu bogu da zaustavi ovo zlo , da spusti ruku i napravi red, probudi ljudsku svijest nekom magijom..ako nije previše što traźimo.
Dao nam je razum, oči,uši.. čak i dupe da nam ublaži pad. Pružio nam je milost u najtežim trenutcima;adrenalin za snagu, stanje šoka da zaboravimo neke traumatične trenutke. Dao nam je “near death experience” da na umiranju vidimo još jednom najdraže koji dolaze po nas. A što onda nebi i raj u kom se vreme ne mjeri našim satima i nema ove borbe? Možda zato ne mjenja ovaj svijet svojom rukom. Ovaj smo sami tražili kad smo zagrizli jabuku.
Pušta nas ovdje da se igramo malih Bogova i svaki put kad dostignemo vrhunac svoje arogancije mi sve srušimo do temelja i Jovo nanovo. Oćeš grizeš jabuku i misliš da si pametniji od Boga. Eto ti! Grizi sad, ja se ne petljam!
Izumiru neke vrste polako ali primjećujem da su velikim brojem to žešće predatorske vrste. Prvi odlaze tigrovi, orlovi, panteri..Možda nije ni pametno ušivati ih na grbove
Možda zato što je predatora uvijek i bilo brojčano manje. Neko je i to osmislio s razlogom.
Kad će ljudski predatori da postanu ugrožena vrsta? Kad prodjemo pakao ratova i naučimo ljepotu i vrednost mira, skromnosti i sklada?
Možda nikad jer ne poznavajući zlo nebi znali cjeniti ni dobro. Bog se pobrinuo da nam olakša mnogo toga ali će Samo na nama biti da uvedemo red i pravila igre. Ako ne, onda ćemo postati i sami ugrožena vrsta.
Nećemo se mi lako probuditi dok nam život ne pljusne dobrih par šamarčina. Bojim se da se bliže mračni dani za male Bogove. Poletili smo previsoko i ovaj put, visočije od Babilonske kule.
Dao nam je razum, oči,uši.. čak i dupe da nam ublaži pad. Pružio nam je milost u najtežim trenutcima;adrenalin za snagu, stanje šoka da zaboravimo neke traumatične trenutke. Dao nam je “near death experience” da na umiranju vidimo još jednom najdraže koji dolaze po nas. A što onda nebi i raj u kom se vreme ne mjeri našim satima i nema ove borbe? Možda zato ne mjenja ovaj svijet svojom rukom. Ovaj smo sami tražili kad smo zagrizli jabuku.
Pušta nas ovdje da se igramo malih Bogova i svaki put kad dostignemo vrhunac svoje arogancije mi sve srušimo do temelja i Jovo nanovo. Oćeš grizeš jabuku i misliš da si pametniji od Boga. Eto ti! Grizi sad, ja se ne petljam!
Izumiru neke vrste polako ali primjećujem da su velikim brojem to žešće predatorske vrste. Prvi odlaze tigrovi, orlovi, panteri..Možda nije ni pametno ušivati ih na grbove
Možda zato što je predatora uvijek i bilo brojčano manje. Neko je i to osmislio s razlogom.
Kad će ljudski predatori da postanu ugrožena vrsta? Kad prodjemo pakao ratova i naučimo ljepotu i vrednost mira, skromnosti i sklada?
Možda nikad jer ne poznavajući zlo nebi znali cjeniti ni dobro. Bog se pobrinuo da nam olakša mnogo toga ali će Samo na nama biti da uvedemo red i pravila igre. Ako ne, onda ćemo postati i sami ugrožena vrsta.
Nećemo se mi lako probuditi dok nam život ne pljusne dobrih par šamarčina. Bojim se da se bliže mračni dani za male Bogove. Poletili smo previsoko i ovaj put, visočije od Babilonske kule.