Гамбино
Elita
- Poruka
- 21.599
Скренула ми је пажљу ова реченица у тексту о потенцијалном пријему ЦГ.
То се већ дешава кандидатима за пријем у ЕУ, дакле већ постоје неки програми и неки фондови где кандидати имају иста права као и чланице или делимична.
Да не причамо тек о усаглашавању закона.
Зато многи антиЕУ људи погрешно замишљају ствар као:
0% → па одједном 100%, када те званично приме.
А у реалности је:10%, 25%, 40%, 60% интегрисаности… односно толико си у процентима члан те заједнице.
Многи замишљају Eвропску унију као ноћни клуб са вратима ... или си напољу, или си унутра.
А у стварности, ЕУ више функционише као огроман систем концентричних кругова и постепеног укључивања.
Србија није „изван свега“ па да једног дана магично уђе.
Она је већ годинама делимично унутар многих механизама ЕУ
добија европске фондове,
усклађује законе,
повезује инфраструктуру,
учествује у програмима образовања, привреде и енергетике,
тргује претежно са ЕУ,
њене фирме већ раде по европским правилима у многим областима.
То је више као, Србија је већ у предворју, ходницима и делу зграде, само није ушла у главну салу где се гласа.
Или још сликовитије, замишљати да Србија „нема везе са ЕУ док не уђе“ је као да кажеш, човек који је верен, живи са партнером, дели рачуне и планира децу и „нема никакве везе“ док формално не потпише брак.
Зашто о овоме пишем ? Па зато што чак ни радикали, који су написали књигу ''ЕУ сатанистичка творевина'', чак и они нису могли да нађу алтернативу, односно док су били опозиција и док их није занимала држава и њени механизми, нису ни размишљали о другом решењу, него су само били против, али када су дошли на власт, онда су схватили да чак и они највећи Срби, патриоте и антизападњаци, немају шта да понуде, да нађу други правац.
https://www.blic.rs/vesti/politika/...iz-brisela-koji-otkriva-ko-ulazi-u-eu/zvhc3e8Nešto ozbiljnija je ideja o "postepenoj integraciji", koja se delimično i ostvaruje. To je uključivanje država kandidata u što više oblasti u EU i pre članstva. Primeri su učešće u programima EU, sastanci i konsultacije EU sa kandidatima na nivou ministara, šefova država ili vlada, uključivanje u zajedničke nabavke, u projekte u energetskom sektoru, transportu itd. Ipak, uz sve ideje, proces se nastavlja prema postojećim pravilima dok se ona dogovorom ne promene.
То се већ дешава кандидатима за пријем у ЕУ, дакле већ постоје неки програми и неки фондови где кандидати имају иста права као и чланице или делимична.
Да не причамо тек о усаглашавању закона.
Зато многи антиЕУ људи погрешно замишљају ствар као:
0% → па одједном 100%, када те званично приме.
А у реалности је:10%, 25%, 40%, 60% интегрисаности… односно толико си у процентима члан те заједнице.
Многи замишљају Eвропску унију као ноћни клуб са вратима ... или си напољу, или си унутра.
А у стварности, ЕУ више функционише као огроман систем концентричних кругова и постепеног укључивања.
Србија није „изван свега“ па да једног дана магично уђе.
Она је већ годинама делимично унутар многих механизама ЕУ
добија европске фондове,
усклађује законе,
повезује инфраструктуру,
учествује у програмима образовања, привреде и енергетике,
тргује претежно са ЕУ,
њене фирме већ раде по европским правилима у многим областима.
То је више као, Србија је већ у предворју, ходницима и делу зграде, само није ушла у главну салу где се гласа.
Или још сликовитије, замишљати да Србија „нема везе са ЕУ док не уђе“ је као да кажеш, човек који је верен, живи са партнером, дели рачуне и планира децу и „нема никакве везе“ док формално не потпише брак.
Зашто о овоме пишем ? Па зато што чак ни радикали, који су написали књигу ''ЕУ сатанистичка творевина'', чак и они нису могли да нађу алтернативу, односно док су били опозиција и док их није занимала држава и њени механизми, нису ни размишљали о другом решењу, него су само били против, али када су дошли на власт, онда су схватили да чак и они највећи Срби, патриоте и антизападњаци, немају шта да понуде, да нађу други правац.
