Kako vam je prosao danasnji dan devedeset devete godine?

[Zauz]

Oliver pevač benda "Kanda Kodza i Nebojsa" je napustio zemlju otisavsi negde na zimovanje.Hteo je da se vrati al' je odlozeno ` dok sutra vec krece zatvaranje aerodroma nemogucnost povratka.
Kada se završilo vratio se prvim letom peške kroz potapokalipticni Beograd noseci na ramenu skije.
Ovo je deo iz nekog potkasta ` mislim da he kod Galeba te me zanima gde ste vi bili tog dana ?Kako vam je prosao dan?

Odgovorite ako imate potrebu na nacin kako ste razumeli temu .

(Ovo vise pripada pdf-u istorija al' imam osecaj da bi mi premestili ovde kad bih stavila tamo` nemam odgovor zasto.)

 

[1208Letoo]

Bila sam na poslu.Svasta se pricalo.Vec je pocela strah i panika medju nama

 

[moonja..]

Počeo da radim.
Majka me posle poslala po deterdžent gde ga je bilo iz dobro obavešteni izvora. Recimo tako ili dan nalik tome.
Noću slušao lol posle gledao filmove.

 

[Black_star]

Razocaran preruzno..

 

[ambidekster65]

Kao prvo iz Republike Srpske sam. U Novom Sadu sam studirao par godina. Srbija mi je u srcu (naravno i Republika Srpska). Bio sam jako tužan jer sam znao da bombardovanje počinje dvadeset četvrtog naveče.

 

[a bre Milun]

"Jugoslavia guera......." secam se tih tuznih reci kelnera dok sam doruckovao na terasi restorana u San Marino i posmatrao eskadrilu NATO-aviona koji su iz Aviana leteli u pravcu istoka.

 

[dlugomir]

Deo dana sam bio na poslu, posle kući odmor, nervoza. Doduše pošto nisam stanovao blizu nekog bombarderima interesantnog objekta bio sam prilično siguran da nisam u opasnosti. Uveče je krenulo, moj grad je među prvima bombardovan.

 

[Pacho Herrera]

Menjao pelene deci kao i svaki dan, uveče sa bivšim (na žalost i pokojnim tastom) psovao američku majku i sve ostalo čega sam se setio.

 

[acabg]

Ниша специјално посао кућа кућа посао и тако у круг

 

[Alter_Ego_]

Oliver pevač benda "Kanda Kodza i Nebojsa" je napustio zemlju otisavsi negde na zimovanje.Hteo je da se vrati al' je odlozeno ` dok sutra vec krece zatvaranje aerodroma nemogucnost povratka.
Kada se završilo vratio se prvim letom peške kroz potapokalipticni Beograd noseci na ramenu skije.
Ovo je deo iz nekog potkasta ` mislim da he kod Galeba te me zanima gde ste vi bili tog dana ?Kako vam je prosao dan?
Pogledajte prilog 1314919

Odgovorite ako imate potrebu na nacin kako ste razumeli temu .

(Ovo vise pripada pdf-u istorija al' imam osecaj da bi mi premestili ovde kad bih stavila tamo` nemam odgovor zasto.)

Канда, Коча и Небојша дезертирао, а лаже да је 23. марта 1999. године отишао на "зимовање" у иностранство.

Где се то 23. марта иде на зимовање?

 

[buudala]

Skromno, u krugu porodice.

 

[buudala]

Канда, Коча и Небојша дезертирао, а лаже да је 23. марта 1999. године отишао на "зимовање" у иностранство.

Где се то 23. марта иде на зимовање?

Na planinu

 

[Alter_Ego_]

Na planinu

Некад се на планину (на Јелицу или Равну Гору) ишло у војску, а данас се на планину бежи из војске.

 

[Memnom]

Ne sjecam se tocno kako je bilo. Mislim da mi je frend otvorio kanal Stanje u Srbiji na kojeg sam, se preselio i ujedno s jos par njih vodio.
Bilo je sigurno 100 tinjak ljudi dnevno na kanalu. Vecinom u iseljenistvu.

Kako je bilo tebi @Zauz i gdje si ti bila?

 

[georgejune]

Ne secam se

 

[Heidfeld fan]

Могу да говорим само од тренутка кад је прва бомба пала јер се тога само и сећам.. Седео сам у дневном боравку и на радију са слушкама на ушима слушао неки “евро хаус” док су моји пажљиво на ТВ-у пратили знаковиту Есмералду. Помислисмо сви да је у првом тренутку али убрзо смо сви схватили да су нас посетили гости из иностранства. Ја сам лично очекивао пошто смо се сви брже-боље сјурили у сутерен да ће нам ускоро бомба или граната звекнути у двориште. Од тога наравно ништа није било и мајка, отац, брат и ја смо у следећем кадру били у колима и кренули у збег. Сцене у насељу ту ноћ су биле нешто између магновења и апокалипсе. Тај неред и затеченост људи ће ми увек остати у сећању. Када смо стигли у суседно село код неког ћалетовог пријатеља сели смо у дневну собу и преко РТС-а схватили коначно шта нам се дешава. Ја сам посебно био у родољубивом набоју и поред недостатка обуке и опреме био спреман да се одазовем позиву за одбрану земље. До краја вечери то моје расположење се из корена скоро променило..

 

[Heidfeld fan]

Kao prvo iz Republike Srpske sam. U Novom Sadu sam studirao par godina. Srbija mi je u srcu (naravno i Republika Srpska). Bio sam jako tužan jer sam znao da bombardovanje počinje dvadeset četvrtog naveče.

Ми у Србији(Југославији) нисмо знали шта нам се спрема. Само се сећам професорке која нам је ‘98. показала и саветовала нас да пишемо Шираку јер се нешто спрема..

 

[gost 441438]

Sećam se da smo tad prvi I jedini put ikada u životu otišli u sklonište sa nekim prijateljima(komšijama) sa kojima smo se više družili međusobno mi mladji nego naši stariji. Sklonište je bilo prepuno uplašenih ljudi i vlažnih neokrečenih zidova. Lično nisam imao osećaj straha. Bio sam zaljubljen(ispostaviće se kasnije u najblaže rečeno pogrešnu) I jedino što me je brinulo tada jeste koliko dugo neću videti svoju tadašnju ženu svog života. Bar sam ja tada mislio da sam pored par ljubavi, da sam se konačno ozbiljno zaljubio.
U sklonište nikada više u životu nisam ni proviro. Svoju tadašnju ljubav sam video još nekoliko puta nakon završetka bombardovanja. Ali moj utisak je već tada zadnji put kad sam je video do fakulteta da je ona mene već tada počela lagano da zaboravlja.
Žao mi je što što pitanje žene svog života nisam rešio već za vreme Srednje škole(mislim da sam mogao) odnosno što sam verovao u tu ženu i neku mnogo veliku ljubav.

 

[fortes]

23.3.1999 uveče sam bio na rođendanu na Zvezdari kod drugara sa faksa kada je proglašena ratna opasnost (mislim da je brka Momir Bulatović bio neko mudo pa mu zapalo, nešto mi on u sećanju kako čita na TV).
Ja "ubiven" od vutre i piva kažu da sam polagao zakletvu dal pionirsku ili vojnu(do iste sam došao nekih 5 godina posle rata tako da ne znam da li sam je znao u tom trenutku ali da verujemo). Naravno razvaljivanje trajalo do ranih jutarnjih, nije bilo mobilnih da te cimaju da odmah dođeš kući niti bih ja isto uradio, ali sećam se kako kenjam sa nekim taxistom koji me vraća na Vidikovac i psujemo mater Klintonu. 24-og kada sam došao sebi (****** mladost nisam se oporavljao pola nedelje kao sada od par čašica ili flašica), sam generalno jurcao cigare da kupim po kraju i ispostavilo se kao odličan potez, jer mi je potrajalo negde do 10-og aprila . Tada sam isključivo pušio Marlboro Light, posle mi je bila muka kada sam u trafici našao fckin "Partner"...ali bilo je daj šta daš. kad je počelo blejao sam u sobi i slušao neki tehno(kao i inače ztih godina)...posle smo se spustili u podrum gde smo se lepo družili sa komšilukom iz zgrade, čak neke novije i prvi put upoznali.
Posle se sve normalizovalo i krenule su žurke po krovovima i kafićima. Da nije bilo Straževice u blizini da me podseti da je rat i vojnog poziva u maju rekao bih da je bilo vreme najbolje zajebancije. Faks nije radio, skontali smo brzo da im nismo baš na listi prioritetnih meta pa nismo ni silazili u podrum već nakon 5-6-og dana pa do kraja.
Inače taj vojni poziv mi je stigao redovno od pozivara na vrata, ja se već oprostio od mojih, zamalo i seksić oproštajni da dobijem na konto toga od neke snajke u kafiću na Crvenom Krstu gde se visilo tih dana (nosio poziv sa sobom par dana) rekoh jbg "odlazimo da se ne vratimo i te fore", kad uđoh u vojni odsek i pita me baja "a gde ti je ove godine potvrda da si student". Rekoh nosite se u t 3p**ke m'terine, skratili ste mi kevi život jedno deset godina.
Eto to je suma mog "ratovanja" tih dana otprilike. Teško da imam PTSP od toga.