Devedeseta - devedeset prva -devedeset druga - devedeset treca - devedeset cetvrta - devedeset peta godina iz vaseg ugla secanja.
Primetila sam da se stalno piše o tome dok niko da pita osobe kako im je bilo u tom vremenu.
Kako su se osecali ` kako su preziveli u smislu da ostanu zivi smireni (zdravi koliko je to moguce).
Zanima me da li bi neko podelio svoja iskustva o tome (ne mislim na gadosti iz rata - to nije za opisivanje vec neka licna iskustva emocije plus koliko ih je to vreme `desavanje za vreme istog promenilo) ` da li iko ima potrebu za tim .
Premestite temu ako nije za ovaj pdf.
E, pa nisi mi odgovorila u vezi Twitera(predloga da se zapratimo na Twiteru)
90. Predškolsko. Neka vrsta olakšanja za mene nakon paklenog zabavišta u kom su me zezali za nešto za šta nisu nimalo bili upravu. Naravno kad se neko buni, oni još više...I to je i kod odraslih, ne samo kod dece. Ipak ostao je taj neki oprez i nepoverenje u drugove, pa sam bio jako povučen. Tu mi se desila i prva ljubav ikada u životu (u predškolskom)
91. Polazak u osnovu školu. Ko da je juče bilo kad smo drug iz komšiluka, ja i naše mame bili na upisu.
U školi mi je bilo ok, ali mi je kod kuće kad treba da idem popodne u školu bilo jako dosadno.
92. Sećam se nekih ljubavnih pisama sa nekog od časova. Ja sam poslao jednoj Ljudmili, a meni je pismo poslala jedna Milica.
93. Ta Milica mi je postala ljubav u trećem osnovne. Sedeo sam u klupi sa devojčicom koja se zvala Jovana Bandjur i stalno gledao u Milicu koja je bila ispred nas. Za Milicu, prelepu plavušicu sam iako mi je bila ljubav, mislio da mi donosi nesreću. Odnosno kad god bi imao neke lepe priče sa njom tih dana sam po pravilu imao svadje u kući ili dobijao loše ocene.
94. Mi se desila druga ljubav u osnovnoj. Možda i najlepša moja godina u osnovnoj i jedna od najlepših u životu. Ta devojka nije bila lepa ko Milica, ali je imala neki svoj stil koji sam ja obožavao. I što je još važnije tada, za razliku od Milice, sa njom sam mogao pričati satima. U vreme naše ljubavi(ako je bilo uopšte devojaka koje su me volele u osnovnoj, ona je bila jedna od njih tada) smo gotovo svakodnevno zajedno išli i vraćali se kući iz škole. Možda jedina devojka iz osnovne kod koje sam bio na rodjedanu. Nažalost zbog te ljubavi tako rano sam izgubio svoje tadašnje drugove. Ko u Čolinoj pesmi Emili.
95. Moja druga ljubav se zauvek odselila. Meni je to jako teško palo. Ostao sam i bez nje i bez drugova i to je bilo tako sve do 98.
Od 95. nismo imali više učiteljicu, imali smo razrednog starešinu sa kojom nisam bio u dobrim odnosima pogotovo od kad je 96. stavila veto da budem predsednik odeljenja.
Svo ovo vreme sam bio mirno dete. Nikakvih problema nije bilo, ali nisam voleo da učim i bio sam uvek Vrlo dobar djak.
