Будимо реални, школа као институција је, дефинитивно, неопходна.
Неки много паметнији људи од свију нас су још пре много векова спознали потребу за организованим системом образовања, што се показало као авангардно решење за напредак човечанства.
Можемо само да се сложимо да систем као систем не ваља и да треба правити измене, попут, на пример (држаћу се своје области):
Деца данас у школи уче о култури Лангобарда и Ромејским ратовима са Сасанидима, док се важни детаљи српске средњовековне историје запостављају или, пак, уче површно - а то је тек упућивање деце у годину рођења и смрти краља и териотрије на које је проширио државу.
Систем школства је у потпуности препуштен, не струци, како би требало, него политици - и ту лежи кључ проблема.
Премда не бих улазио у теорије завере, али, заиста све делује тако као да је некоме циљ да од Срба направи затуцан народ, избор јефтине радне снаге и масе неспособне да критички мисле - да од Србије направи филм Идиократија.
Замислите, молим вас... Моамер Зукорлић, који је написао дело звано Древна Босна, дело из сфере алтернативне историје, налазио се (а налази се и даље, до проглашења нове Скупштине) у одбору за образовање.
Па... онда није ни чудо да се у српском школама учи да су Срби, дошавши на Балкан, преотели земљу од тобожњих староседелаца, Албанаца.
О историји Срба под турском, аустријском и млетачком влашћу се не учи готово у опште, па данас нико од деце не зна ко је Ђорђе Стратимировић... али сви који желе, имају могућност да науче ко су Пјер Багратион и Карл Мак.