Govor mržnje u Srbiji
Komitet pravnika za ljudska prava i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji su 1. aprila 2009. podneli krivičnu prijavu Okružnom javnom tužiocu u Beogradu protiv Dobrice Ćosića zbog krivičnih dela Izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti iz člana 317. stav 1. Krivičnog zakonika Republike Srbije, kao i Rasna i druga diskriminacija iz člana 387. stav 3. Krivičnog zakona Republike Srbije, jer je Dobrica Ćosić u svojoj knjizi „Vreme zmija – Piščevi zapisi 1999-2000”, između ostalog, za albanski narod, napisao:
„Taj socijalni, politički i moralni talog tribalnog, varvarskog Balkana, uzima za saveznika Ameriku i Evropsku uniju u borbi protiv najdemokratskijeg, najcivilizovanijeg, najprosvećenijeg balkanskog naroda – srpskog naroda.”[1]
Podnosioci krivične prijave su naglasili da se, u Međunarodnoj konvenciji o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije koju je Srbija ratifikovala, „Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 6/67, izraz „rasna diskriminacija” „odnosi na svako razlikovanje, isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva koji se zasniva na rasi, boji, precima, nacionalnom ili etničkom poreklu koji imaju za cilj ili za rezultat da naruše ili da kompromituju priznavanje, uživanje ili vršenje, pod jednakim uslovima, prava čoveka i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, socijalnoj i kulturnoj oblasti ili u svakoj drugoj oblasti javnog života.”
Komitet pravnika za ljudska prava i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, kao organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava, tražile su od Okružnog javnog tužioca u Beogradu da, u skladu sa svojim ovlašćenjima, protiv Dobrice Ćosića po službenoj dužnosti pokrene krivični postupak zbog izvršenja navedenih krivičnih dela.
Iako je ova krivična prijava izazvala niz reakcija u javnosti – od autorskih članaka i kolumni u najtiražnijim medijima do posebnih emisija na nacionalnim televizijama i radio programima, uključujući i RTS – javni tužilac do današnjeg dana na ovu krivičnu prijavu nije reagovao. Ćutanje tužioca, bez obzira što je to bilo očekivano s obzirom da se radi o politički osetljivoj temi i ličnosti, ne samo da ga ne pravda nego pojačava njegovu odgovornost zbog nereagovanja iz očigledno političkih i oportunističkih razloga. Ovo posebno zbog toga što je knjigu Dobrice Ćosića izdalo Javno preduzeće Službeni glasnik i što je čak i predsednik države, Boris Tadić smatrao da je važno da se i on izjasni povodom krivične prijave.
