kako to bese izgleda biti covek ili cari jednostavnog zivota

[Banshee]

inspirisana citanjem tema po raznim pdf ovih dana,ne mogu a da ne postavim sebi ovo pitanje...gde se izgubila jednostavnost zivota i zasto je namerno potiskujemo ko da sve ostalo oko nas nije vec dovoljno komplikovano?posebno me zanima ovo iz zenske tacke gledista, jer zene mnogo vise od toga pate...i ne pricam sad o obavezama koje donosi svakodnevni zivot,poslu,deci...pricam onome sto radimo a ne moramo da radimo, kao i onome sto ocekujemo,a jednostavno nismo realni.

pa bilo da je to savrsena kombinacija psihofizickih osobina muskarca iz snova, koja je dodala bih nemoguca osim u holivudskim filmovima, ili zelja za idealnim grudima koje mozemo dobiti jedino plasticnom operacijom….ili mozda neumereno jurcanje za novom garderobom, cipelama i kozmetikom po cenu uzimanja kredita i pozajmljivanja novca od poznanika.

zasto zelimo one stvari koje su nam ne samo van dohvata ruke, za koje nismo fizicki predodredjeni ali i koje jednostavno nisu realne? da li smo stvarno svesni svojih potreba ili nam ih drugi kreiraju? i ako je tako zasto ih tako olako prihvatamo, bez da kazemo, cekaj, stani….nije ovo za mene,ja to ne zelim….

i gde je i zasto nestao onaj pravi, iskonski hedonizam? ugodjaja sebi u nekim malim stvarima, mozda za svakoga razlicitim, ali koji za promenu stvarno znace nasem bicu, duboko skrivenom u stvarima koje namece sadasnjica…i koje radimo iskreno i uzivamo u njima celim svojim duhom....a ne zato sto se to od nas ocekuje,pa zapravo VERUJEMO da volimo da ih radimo...

kada ce se covek vratiti sebi, suociti sa sobom u samoci svoje sobe i reci, to sam sto sam, tako mi je dodeljeno na rodjenju, i volim se jer mi je ovo jedina prilika da iskoristim ono sto mi je pruzeno....jer sticem utisak da nam se davanjem fiktivnih sloboda izbora izmedju 500 pari cipela, 10 vrsta sisa, 80 vrsta farbi za kosu i nebrojeno detrdzenata za masinsko pranje ona stvarna sloboda da budemo samo ono sto jesmo, nista vise od toga,izgubila negde duboko u podsvesti.

ne znam da li sam to samo ja, ali sticem tuzan utisak mentalnog robovanja coveka,a posebno zene stvarima koje jednostavno nisu bitne, a da se ni ne zapitamo zasto i kako se ta potreba stvorila....

koliko ste sposobni da razlikujete stvarne potrebe od onih drugih? Koliko znate sebi da ugadjate da bar na taj kratak period osetite potpunu,jednostavnu srecu?i koliko vas zapravo brine da li cete se dovoljno dobro uklopiti u ono sto se podrazumeva nekim “normalnim” ponasanjem...ili mislite da to na vas nema uticaja? i ako mislite da nema,koliko ste zapravo (ne)svesni toga na koje sve nacine sredina u stvari ima uticaj na vas....da li se opterecujete nebitnim stvarima ( i ovo je za svakog od nas razlicita kategorija)?

na kraju nije mi cilj nikakva kritika i svesna sam da bi bolje bil da sam postavila blog a ne temu jer znam kolko ljudi vole da citaju dugacke tekstove :I,ali ovde mozda dobijem vise odgovora...jer pokusam da nas u globalu razumem zasto radimo ono sta radimo...jer svi bar u nekoj meri imamo to nesto sto radimo jer mislimo da volimo, a zapravo radimo jer nam je na neki nacin nametnuto a da toga nismo ni svesni jer je tu prosto od kada znamo za sebe...

 

[gost 159591]

I da ostvarim ono nemoguce i ono nedostizno i ono nesvakidasnje ja opet ne bih bila srecna. Ja ne umem nikad biti potpuno srecna, to je moj razlog i iskren odgovor.

A covek mora da tezi visem, vecem, pa i nemogucem. To nam je u prirodi i to je jedna od osobina koje nas razlikuju od drugih zivotinja. Da nije takav pojedinac, da se zadovoljava onim sto ima, takvo bi bilo i celo covecanstvo pa bi se jos uvek hranili korenjem i spavali na goloj zemlji. A zamisli samo zivot bez Dormea.

Evo opet se precenjujem dajuci sebi za pravo postovati na filozofskim temama. Bice pravih odgovora i zanimljivih razmisljanja, ja sam samo svratila iz navike da u svakoj Krstinoj corbi budem zacin.

 

[gost 114587]

srecna sam kada : nadjem mesto za parking ispred zgrade u debeloj hladovini, sretnem komsiju sa petog jer je uvek pun viceva, mi pridje dete i onako spontano pocne da me ljubi i kaze da me voli, mi muz stigne sa posla i donese smirnoff ice, mi stigne poruka od drage osobe, ujitru imam vremena u miru da popijem kafu i procitam novine, su moja porodica i prijatelji srecni, izadjem sa drugaricama na popodnevno tracarenje, dodje subota uvece i lud provod sa pomenutim drugaricama, nekome pomognem pa makar to bila sitnica...
moj zivot cine male stvari. ne treba mi milion eura i ne znam ni ja sta da bih bila srecna. da se osetim zadovoljno, lepo. ne dozvoljavam nikome da mi diktira sta cu da obucem/kupim/jedem. bas zbog svega toga, osecam se slobodno

 

[Banshee]

I da ostvarim ono nemoguce i ono nedostizno i ono nesvakidasnje ja opet ne bih bila srecna. Ja ne umem nikad biti potpuno srecna, to je moj razlog i iskren odgovor.

A covek mora da tezi visem, vecem, pa i nemogucem. To nam je u prirodi i to je jedna od osobina koje nas razlikuju od drugih zivotinja. Da nije takav pojedinac, da se zadovoljava onim sto ima, takvo bi bilo i celo covecanstvo pa bi se jos uvek hranili korenjem i spavali na goloj zemlji. A zamisli samo zivot bez Dormea.

Evo opet se precenjujem dajuci sebi za pravo postovati na filozofskim temama. Bice pravih odgovora i zanimljivih razmisljanja, ja sam samo svratila iz navike da u svakoj Krstinoj corbi budem zacin.

a ne ne
ne pricam ja o tome,mada sam pretpostavila da ce neko to pomisliti....no ipak nisam htela da duzim i ovako poduzi tekst

ja sam uvek i u svakom smislu za bilo koju vrstu umnog napredovanja, pokusavanja,usavrsavanja,rusenja granica....to je potpuno jedna druga stvar....i da naravno,potpuno se slazem,da nije bilo zelje za nemogucim i dalje bismo lupali kamenom o kamen da zapalimo vatru to u opste nije diskutabilno,i odmah da kazemd a se ogradjujem od toga.

ja vise mislim na neke ovako svakodnevne stvari,i pre svega fizicke...pa u tom kontekstu eto i hedonizma,kao suprotnosti onome sto inace radimo, za sta bismo mogli i pomisliti da nas cini srecnim,a kad se zagrebe ispod povrsine....shvatimo da tu niceg nema

a iz kog razloga ne umes biti srecna? sama sebi postavljas ogranicenja,mozda neki strah od prepustanja (sto meni nekad zna da se desi,ali sa godinama se popravljam ) ili nisi jednostavno jos uvek naucila da budes srecna? ili neki potpuno drugi razlog?

inace nije mi na umu bila sreca u celoj prici,iako ima dodirnih tacaka...vise uzivanje u zivotu,stvaranje ugodjaja sebi i umetnost koriscenja takvog trenutka,ako nista drugo a ono radi punjenja baterija

 

[gost 159591]

a ne ne
ne pricam ja o tome,mada sam pretpostavila da ce neko to pomisliti....no ipak nisam htela da duzim i ovako poduzi tekst

ja sam uvek i u svakom smislu za bilo koju vrstu umnog napredovanja, pokusavanja,usavrsavanja,rusenja granica....to je potpuno jedna druga stvar....i da naravno,potpuno se slazem,da nije bilo zelje za nemogucim i dalje bismo lupali kamenom o kamen da zapalimo vatru to u opste nije diskutabilno,i odmah da kazemd a se ogradjujem od toga.

ja vise mislim na neke ovako svakodnevne stvari,i pre svega fizicke...pa u tom kontekstu eto i hedonizma,kao suprotnosti onome sto inace radimo, za sta bismo mogli i pomisliti da nas cini srecnim,a kad se zagrebe ispod povrsine....shvatimo da tu niceg nema

a iz kog razloga ne umes biti srecna? sama sebi postavljas ogranicenja,mozda neki strah od prepustanja (sto meni nekad zna da se desi,ali sa godinama se popravljam ) ili nisi jednostavno jos uvek naucila da budes srecna? ili neki potpuno drugi razlog?

inace nije mi na umu bila sreca u celoj prici,iako ima dodirnih tacaka...vise uzivanje u zivotu,stvaranje ugodjaja sebi i umetnost koriscenja takvog trenutka,ako nista drugo a ono radi punjenja baterija

Oprosti sto nisam odmah bas najbolje razumela temu, sad kad si je pojasnila mnogo je lepsa.

Upali smo u "masinu".
Evo ja na primer imam problem sa odrzavanjem linije. Volim da jedem ali ne jedem, nekad padam u nesvest od izgladnjavanja (retko doduse) ali ni po koju cenu NECU da budem debela.
E sad zasto to? Nisam devojka, ne zivim od svog izgleda, nisam ni neka lepotica pa da mi bude zao zbog prolaznosti lepote...Zasto se ne opustim, budem to sto jesam i uzivam jer ne znam koliko ce zivot trajati. Zato sto sam iskomplksirana. Verovatno. Plasim se podsmeha, osude, ili se hranim iznenadjenim licima kad saznaju koliko mi je godina i da imam troje dece.Mozda se plasim biti drugacija, mozda mrzim sebe kad nisam ni slicna onima sto nam se smese sa tv reklamirajuci boje za kosu i paste za zube.
Ovaj primer vitke linije navedoh samo jer je cest, uglavnom najcesci medju nama, a u sustini tako je i sa svim drugim nasim shvatanjima. Sve se svodi na jedno, biti kao drugi, oni najbolji. A zasto, sta nas na to tera, da li strah ili kompleksi ili prijatan osecaj jednakosti ne znam. I da znam verovatno se ne bih dovoljno jasno izrazila pojasnjavajuci da bi sve ispalo zamrsenije nego sto u stvari jeste.

A to zasto sam ja uvek pomalo nesrecna, ni to ne znam. Mislim da je najblize istini reci da je razlog u tome sto prokleto dobro pamtim. Izblede mi lica iz secanja, boje, odeca, namestaj ali osecanja koja su mi se javila jednom ostala su u meni celi zivot, svaki pretrpljen strah je jos uvek tu, svaka bol, svako ponizenje ili nemoc. Tu su sve napisane ili izgovorene reci, imena, nadimci, zvukovi...Kad bih mogla napraviti neko "sezonsko" pospremanje mozga i baciti sve pohabano, staro, iznoseno a uneti neke nove, lepe, vesele stvari, promenilo bi se i moje ponasanje i moja narav. Ali na zalost moj mozak nije ormar.

 

[Derer]

Ja nikad nisam imao taj problem nesretje koja proizilazi iz nametnitog masi pa da te to ogranichava.
Uvek sam bio individualac chak i previshe i na svoju shtetu.
Kao mali mozda sam i pokushao da idem suprotno toj svojoj prirodi i pokusham da se utopim ali vremenom sam shvatio da ne mogu a sada vishe i ne zelim,chak naprotiv,sada arogantno zbog toga smatram sebe boljim od onih koji jesu,bilo tachno ili ne.Jednostavno vishe me nije briga kako cu drushtveno i socijalno biti etiketiran zbog pasivnosti.
Mislim da je to u osnovi ljudske prirode,simulacija i utapanje u drishtvene norme a iz toga proizilazi bilo zatucanost karakteriistichna za vecinu ljudi ma kakav lichni odnos imali spram svog problema bilo depresija za one koji su svesni da im to ne odgovara ali nemaju bilo hrabrost bilo karakter da se tome odupru.
Zenama je taj drushtveni model samoogranichavanja vishe nametnut kroz kulturu zadnjih stotinak godina kao novi model kontrole nakon razbijanja patrijarhata i zato je po meni njima uochljiviji.Drushtvo u celini ne trpi klasu,grupu,pol bilo koji svoj segment koji je suvishe slobodan i odvojen od celine tako da je danashje stanje samo vracanje na isto od pre pada patrijarhata.Zato mi i cela zvaka o zenskim pravima i emancipaciji deluje smeshno i krajnje jadno jer se na kraju te pruge zavrshi pun kriug i zena postane glupa domatjica bez mozga slabog obrazovanja i uskih pogleda na svet samo shto je ovaj put do tog stanja doshla svojevoljno na putu unutrashnjeg preispitivanja.
I za sve ovo gore ne mislim da je negativno ili da ti"drushtvo to nametje" nego je nachin na koji ljudi(velika vecina) u zajednici funkcionishe.To je civilizacija,to je svet,to je zivot.Vecina ljudi nisu predodredjeni za slobodu nego robovanje bili koje sami prihvataju bili koje im je nametnuto bili toga svesni ili ne.

 

[Banshee]

@katarina: hvala,odlicno,to je tacno vrsta odgovora koju trazim

evo da se nadovezem na tebe sa mojim odgovorom,posto ja nisam jos uvek rekla nista konkretno.

sebe smatram velikim hedonistom,u onom izvornom smislu.sve sto mi stvara zadovoljstvo,bilo fizicko bilo mentalno,vrlo rado konzumiram. moji najveci poroci su mozda hrana i pice,ali srecom znam da povucem granicu....uzivanje u hrani,probanju novih ukusa i miris u nozdrvama koji obuzima za kratko vreme celo moje telo jeste nesto sto mi stvara vrhunsko zadovoljstvo - zadovoljava moju urodjenu radoznalost i moju potrebu za ukusima slicna stvar je i sa picem, s tim sto se tu dodaje i momenat alkohola, u kojem zaista volim da uzivam,iako (za dusebriznike) ne nisam alkos,niti mi je u prirodi karaktera da postanem ovisnik slicna stvar je sa neizvesnostima i otkricima koje nose putovanja,kao i konstantnom stimulacijom uma dok god si u pokretu...u momentu krocenja na nepoznato tlo,do udisanja novg vazduha i pitanja,a sta je sledeci korak ili astronomija....moja neostvarena velika ljubav,i nesto sto mi nikad nece dosaditi...eto recimo za te neke stvari mislim da su jako stare i urodjene coveku - uzivanje u hrani,potreba za novim otkricima i iskonska potreba da se sazna sta je tamo negde daleko...

evo sad kada se prisecam moje najlepse uspomene su bile vezane upravo za neko od ovih ili kombinaciju zadovoljstava - prvi put kada sam probala indijsku hranu npr...pa lezanje na mermernom trgu ispred katedrale nakon sto sam popila limunadu sa mentom...ili voz koji ide kroz neku pustahiju i predeo koji gledam dok slusam muziku sa sve podignutim nogama na sediste prekoputa pa evo cak i sada dok sedim sama u kuci u tisini,slusajuci tiho sopenove nokturne uz casu crnog vina...a definitivno imam druga posla i to relativno hitna

nekad previse povladjujem sebi jer volim da se osetim lepo.

sa druge strane moje nametnute potrebe su:
-potreba da ne budem debela,bas kao i tebi
-potreba da ne budem dlakava (bar ne previse)

i sazivela sam se sa njima a ne znam ni ja zasto...i danas me cini nesrecnom sto sa jedne strane ne mogu da zadovoljavam svoju potrebu za ukusima u toj meri koja nece ugroziti ovu moju drugu potrebu,koja je posle toliko vremena postala takodje na neki nacin deo mog karaktera nazalost i cinjenica da se samoj sebi gadim i da prezirem svoju slabost kada nabacim koje kilo ...slicna stvar je sa dlakama....jel me ugrozavaju na neki nacin?ne...jer me ometaju?opet ne...ali eto...danas sam depilirala noge,jer sam shvatila da je pravo vreme za to znaci neko mi je to nametnuo,a ja sam ko koza to prihvatila

 

[Banshee]

Ja nikad nisam imao taj problem nesretje koja proizilazi iz nametnitog masi pa da te to ogranichava.
Uvek sam bio individualac chak i previshe i na svoju shtetu.
Kao mali mozda sam i pokushao da idem suprotno toj svojoj prirodi i pokusham da se utopim ali vremenom sam shvatio da ne mogu a sada vishe i ne zelim,chak naprotiv,sada arogantno zbog toga smatram sebe boljim od onih koji jesu,bilo tachno ili ne.Jednostavno vishe me nije briga kako cu drushtveno i socijalno biti etiketiran zbog pasivnosti.
Mislim da je to u osnovi ljudske prirode,simulacija i utapanje u drishtvene norme a iz toga proizilazi bilo zatucanost karakteriistichna za vecinu ljudi ma kakav lichni odnos imali spram svog problema bilo depresija za one koji su svesni da im to ne odgovara ali nemaju bilo hrabrost bilo karakter da se tome odupru.
Zenama je taj drushtveni model samoogranichavanja vishe nametnut kroz kulturu zadnjih stotinak godina kao novi model kontrole nakon razbijanja patrijarhata i zato je po meni njima uochljiviji.Drushtvo u celini ne trpi klasu,grupu,pol bilo koji svoj segment koji je suvishe slobodan i odvojen od celine tako da je danashje stanje samo vracanje na isto od pre pada patrijarhata.Zato mi i cela zvaka o zenskim pravima i emancipaciji deluje smeshno i krajnje jadno jer se na kraju te pruge zavrshi pun kriug i zena postane glupa domatjica bez moga slabog obrazovanja i uskih pogleda na svet samo shto je ovaj put do tog stanja doshla svojevoljno na putu unutrashnjeg preispitivanja.
I za sve ovo gore ne mislim da je negativno ili da ti"drushtvo to nametje" nego je nachin na koji ljudi(velika vecina) u zajednici funkcionishe.To je civilizacija,to je svet,to je zivot.Vecina ljudi nisu predodredjeni za slobodu nego robovanje bili koje sami prihvataju bili koje im je nametnuto bili toga svesni ili ne.

pa da ali treba napraviti ravnotezu
bices nesrecan ako si zavisnik od nametnutog masi
bices nesrecan ako to uporno bojkotujes i shvatis da si popuno usamljen i mizeran u svom stavu.
i jedna i druga strana dakle donose nezadovoljstvo....a ono o cemu ja pricam je negde u sredini i treba imati takta i potruditi se da ga tu i odrzis...i to u kontinuitetu....to je jedna od onih stvari,ako ih naravno zelis, na kojima moras stalno da radis.

dobro a recimo rezim ishrane? zasto neces da budes debeo?

 

[Sandrina.]

Ne bi smo bili ljudi da idemo do neke granice stanemo i prestanemo da hodamo.
Prosto,ne znam sta bi smo bili.
Uvek treba imati neki cilj.
Uvek treba ici ka necemu.
I to cini (po meni)neko uzivanje u zivotu.
Neki zivot.
Ne mogu sebe da zamislim da nemam nikakav cilj,osim da jedem,spavam ,okupam se,itd.To su obicne tehnicke stvari.
I cinile bi mi zivot jednolicnim i dosadnim.Uvek zelim nesto.Spremam se za nesto.Borim se za nesto.

 

[gost 52128]

Vecina ljudi se boji slobode... za to je potrebno mnogo hrabrosti, i potrebno je pobediti lenjost. Osim toga, ako resis da ni sminka ni cipele ni linija ni deterdzent ni impresioniranje komsije nisu vazni, suocena si sa pitanjem sta jeste vazno? i tu onda mozes opako da se zapetljas ako ti je takva narav... ima nekih ljudi koji se radjaju sa talentom da budu srecni... ja nisam od te sorte, ja tu provaliju bas premoscavam svim oblicima hedonizma...
uopste nije lako ziveti, to mora da se nauci... djaka mnogo a malo dobrih prosvetitelja

 

[Derer]

pa da ali treba napraviti ravnotezu
bices nesrecan ako si zavisnik od nametnutog masi
bices nesrecan ako to uporno bojkotujes i shvatis da si popuno usamljen i mizeran u svom stavu.
i jedna i druga strana dakle donose nezadovoljstvo....a ono o cemu ja pricam je negde u sredini i treba imati takta i potruditi se da ga tu i odrzis...i to u kontinuitetu....to je jedna od onih stvari,ako ih naravno zelis, na kojima moras stalno da radis.

dobro a recimo rezim ishrane? zasto neces da budes debeo?

titju ne staj mi na muqu ja se i od vazduha gojim
zato shto je debljina bolest i neprirodno stanje
a josh od aristotela se prihvata da je drushtvo i drushtvenost ljudska sklonost,da im je to u prirodi,debljina nije
a drushtveni stav o debljini kao neprivlachnoj nastao je kao drushtvena norma tek u zadnjih100-300 godina
opet vezano za ekonomske transformacije i podelu rada pa reflektovano na drushtveno-socijalne odnose
zdrav radnik=kvalitetniji ekonomski isplativiji radnik=bioloshki optmialan radnik=fit i razvijen a ne debeo
znash i sama kakav je recimo bio ideal zene po renesansnim slikama u periodu pre industrijske revolucije,kapitalizma i"jendakih prava zena" ili na skulpturama boginje majke iz praistorije
a drushtvo kao takvo je neizbezno spojeno sa nesretjom,sloboda i sretja kojoj se tezi bilo u ravnotezi bilo u krajnjostima na kraju se svodi na isto
samo birash vrstu zablude

 

[goxy]

Mislim da sve žene u bilo kojim uslovima znaju sebi da ugađaju samo to čine na različite načine...I nisu sve u oblacima.

 

[gost 159591]

znaci neko mi je to nametnuo,a ja sam ko koza to prihvatila

Ma bezbroj je stvari koje mrzim a koje iz nepoznatih razloga namecem sebi kao obavezu (kazem nepoznatih jer ne zelim naglas izgovoriti istinu da su razlozi tako banalni: misljenje okoline, strah od razlicitosti i sl. ), a sa druge strane je toliko toga sto zelim probati, sto zelim imati, raditi a odgadjam vecito odgadjam i to odgadjanje je maska kojom skrivam cinjenicu da nikad ni jednu od tih zelja necu ostvariti jer i tu me koce isti razlozi.

Najsmesnije od toga je sto ja koja sam u kalupu od svoje 19-e sa divljenjem gledam u svaku zenu koja se npr. ofarba u plavo i osisa na cenat, sa divljenjem gledam u zenu koja seta rodnim gradom drzeci za ruku drugu zenu, sa divljenjem gledam baku koja je na koncertu Atomaca nije sela ni na minut, sa divljenjem gledam one koje odu u manastir (da ne bude da se divim samo nekim najnovijim trendovima) koje zarade platu vozeci trolejbus bez kompleksa i straha...
Odusevi me svako ko sme i moze i hoce a ja...Istu frizuru i istu boju kose imam od 1989

 

[gost 52128]

Ma bezbroj je stvari koje mrzim a koje iz nepoznatih razloga namecem sebi kao obavezu (kazem nepoznatih jer ne zelim naglas izgovoriti istinu da su razlozi tako banalni: misljenje okoline, strah od razlicitosti i sl. ), a sa druge strane je toliko toga sto zelim probati, sto zelim imati, raditi a odgadjam vecito odgadjam i to odgadjanje je maska kojom skrivam cinjenicu da nikad ni jednu od tih zelja necu ostvariti jer i tu me koce isti razlozi.

Najsmesnije od toga je sto ja koja sam u kalupu od svoje 19-e sa divljenjem gledam u svaku zenu koja se npr. ofarba u plavo i osisa na cenat, sa divljenjem gledam u zenu koja seta rodnim gradom drzeci za ruku drugu zenu, sa divljenjem gledam baku koja je na koncertu Atomaca nije sela ni na minut, sa divljenjem gledam one koje odu u manastir (da ne bude da se divim samo nekim najnovijim trendovima) koje zarade platu vozeci trolejbus bez kompleksa i straha...
Odusevi me svako ko sme i moze i hoce a ja...Istu frizuru i istu boju kose imam od 1989

pa koj' ti je djavo, zeno? sto se ne opustis?

 

[parka]

titju ne staj mi na muqu ja se i od vazduha gojim
zato shto je debljina bolest i neprirodno stanje
a josh od aristotela se prihvata da je drushtvo i drushtvenost ljudska sklonost,da im je to u prirodi,debljina nije
a drushtveni stav o debljini kao neprivlachnoj nastao je kao drushtvena norma tek u zadnjih100-300 godina
opet vezano za ekonomske transformacije i podelu rada pa reflektovano na drushtveno-socijalne odnose
zdrav radnik=kvalitetniji ekonomski isplativiji radnik=bioloshki optmialan radnik=fit i razvijen a ne debeo
znash i sama kakav je recimo bio ideal zene po renesansnim slikama u periodu pre industrijske revolucije,kapitalizma i"jendakih prava zena" ili na skulpturama boginje majke iz praistorije
a drushtvo kao takvo je neizbezno spojeno sa nesretjom,sloboda i sretja kojoj se tezi bilo u ravnotezi bilo u krajnjostima na kraju se svodi na isto
samo birash vrstu zablude

pa dobro, ni renesansna žena nije bila debela nego ovako. kul ko ja =D
ili muškarcu nalik al sa dve loptice tamo gde bi trebalo da su grudi, to je tek zabavno
a barokna je posle bila malo.. obličastija i jamičastija, to se mora priznati

 

[Derer]

pa dobro, ni renesansna žena nije bila debela nego ovako. kul ko ja =D
ili muškarcu nalik al sa dve loptice tamo gde bi trebalo da su grudi, to je tek zabavno
a barokna je posle bila malo.. obličastija i jamičastija, to se mora priznati

zenska sexualnost i gledanje na mushkarca iz zenske vizure kolko ja znam je istorijski bilo ireleventno do zadnjih..cca 100-ak godina
jednostavno zenino je bilo da se oplodi i da na to mushkarc bude "stimulisan" vizuelno a nju ko shta pita...i neshto ne verujem da se velika vecina bunila niti to smatrala nakaradnim nego normalnim jer je bilo drushtveno nametnuto kao opshteprihvatljivo zbog tadashnje uloge zene u porodici
chak i stari grci koji koji su velichali lepotu izvajanog tela su to radili iz ustrojstva i drushtvenih vrednosti svoje civilizacije a ne "toliko"vodjeni sexualnoshcu(dobro mozda za mushkarce jer su vetjina ipak bili ohrabrivani na trpanje u bulju )

a sve zene pre danashnjeg vremena za koje znam da su se postavljale ko ideal su uvek,u najblazem bile..khm.."punije"pochevshi od:

 

[Banshee]

Vecina ljudi se boji slobode... za to je potrebno mnogo hrabrosti, i potrebno je pobediti lenjost. Osim toga, ako resis da ni sminka ni cipele ni linija ni deterdzent ni impresioniranje komsije nisu vazni, suocena si sa pitanjem sta jeste vazno? i tu onda mozes opako da se zapetljas ako ti je takva narav... ima nekih ljudi koji se radjaju sa talentom da budu srecni... ja nisam od te sorte, ja tu provaliju bas premoscavam svim oblicima hedonizma...
uopste nije lako ziveti, to mora da se nauci... djaka mnogo a malo dobrih prosvetitelja

jeste neki se radjaju sa talenom da se vrlo lako usrece,ali mislim da vecina nas ipak nije od te sorte.

sta jeste vazno je bas onako individualna stvar....ja znam sta meni jeste vazno i znam na koju stranu to moje vuce, i iskreno osim ovoga sto sam pomenula sa vecinom ostalih stvari nemam problem

ja recimo mislim da hedonizam i jeste jedan od glavnih nacina da se usrecis,ali pod uslovom da znas u samom sebi da prepoznas sta je to i da nemas kocnice ili bilo koju vrstu prepreka da to sprovedes sa tim u vezi i jeste ta prica koliko nas sredina tera da se ne usrecavamo onako kako stvarno zelimo vec mozda na neki od onih nacina kojima nas bombarduju sa svih strana....i postavlja se pitanje kako u celoj toj guzvi dopreti do sebe bez grize savesti i tudjeg osudjivaja ili ispunjavanja tudjih zelja...i kako razdvojiti ono pravo,od onog sto je ocekivano a na sta smo toliko oguglali da nismo ni svesni da je na neki nacin nametnuto

titju ne staj mi na muqu ja se i od vazduha gojim
zato shto je debljina bolest i neprirodno stanje
a josh od aristotela se prihvata da je drushtvo i drushtvenost ljudska sklonost,da im je to u prirodi,debljina nije
a drushtveni stav o debljini kao neprivlachnoj nastao je kao drushtvena norma tek u zadnjih100-300 godina
opet vezano za ekonomske transformacije i podelu rada pa reflektovano na drushtveno-socijalne odnose
zdrav radnik=kvalitetniji ekonomski isplativiji radnik=bioloshki optmialan radnik=fit i razvijen a ne debeo
znash i sama kakav je recimo bio ideal zene po renesansnim slikama u periodu pre industrijske revolucije,kapitalizma i"jendakih prava zena" ili na skulpturama boginje majke iz praistorije
a drushtvo kao takvo je neizbezno spojeno sa nesretjom,sloboda i sretja kojoj se tezi bilo u ravnotezi bilo u krajnjostima na kraju se svodi na isto
samo birash vrstu zablude

pa ne pricam ja ovde o 500 kila,nego o tipa 10ak kila na nesto sta mi smatramo idealnom tezinom...recimo....znaci pricam o bilo kakvom iskakanju iz kalupa (tog tezinskog ajde) koje ce mnogo nas unesreciti

i mislim da previse pojednostavljujes stvari...ovo sta mi sada imamo nema veze sa radnicima koji su od jutra do mraka rintali po engleskim fabrikama

Mislim da sve žene u bilo kojim uslovima znaju sebi da ugađaju samo to čine na različite načine...I nisu sve u oblacima.

na koji nacin ugadjaju sebi i kako si ti dosao do zakljucka da je bas to njihov ugodjaj? i na kakve oblake mislis?

u ostalom ne odnosi se ovo samo na zene,dobrodosli su i drugi odgovori,potrebno je samo malo iskrenosti

Ma bezbroj je stvari koje mrzim a koje iz nepoznatih razloga namecem sebi kao obavezu (kazem nepoznatih jer ne zelim naglas izgovoriti istinu da su razlozi tako banalni: misljenje okoline, strah od razlicitosti i sl. ), a sa druge strane je toliko toga sto zelim probati, sto zelim imati, raditi a odgadjam vecito odgadjam i to odgadjanje je maska kojom skrivam cinjenicu da nikad ni jednu od tih zelja necu ostvariti jer i tu me koce isti razlozi.

Najsmesnije od toga je sto ja koja sam u kalupu od svoje 19-e sa divljenjem gledam u svaku zenu koja se npr. ofarba u plavo i osisa na cenat, sa divljenjem gledam u zenu koja seta rodnim gradom drzeci za ruku drugu zenu, sa divljenjem gledam baku koja je na koncertu Atomaca nije sela ni na minut, sa divljenjem gledam one koje odu u manastir (da ne bude da se divim samo nekim najnovijim trendovima) koje zarade platu vozeci trolejbus bez kompleksa i straha...
Odusevi me svako ko sme i moze i hoce a ja...Istu frizuru i istu boju kose imam od 1989

heh...pa dobro,nismo svi predodredjeni da se menjamo za iste stvari...mislim da imas neku vrstu unutrasnjih kocnica koje jos nisi naucila da ne koristis...a razloge samo ti znas,kao i nacin da to promenis nekad se treba setiti,skupiti samo malo hrabrosti i poceti od malih stvari pretpostavljam

 

[Banshee]

inace ovo nije tema o debljini,to je samo jedan delic sustine cele price...ponadala sam se da ce biti nekih licnih odgovora o tome u cemu uzivamo, da li uopste znamo da uzivamo i koji su razlozi da svesno sebi komplikujemo zivot u onim sferama u kojima moze biti mnogo jednostavniji....

 

[gost 52128]

inace ovo nije tema o debljini,to je samo jedan delic sustine cele price...ponadala sam se da ce biti nekih licnih odgovora o tome u cemu uzivamo, da li uopste znamo da uzivamo i koji su razlozi da svesno sebi komplikujemo zivot u onim sferama u kojima moze biti mnogo jednostavniji....

Ja uzivam u slobodi da radim sta zelim, a ne sta moram... a ponekad mi se cini da celo drustvo pociva na tome da ljudi (pod prinudom, iako se nekad cini da je dobrovoljno) predaju svoje slobode i postanu odgovorne (prema drustvu, ne prema sebi) individue
Mnogo ti je kompleksno ovo pitanje, Banshee... jer ja jedno 30 godina samo o tome razmisljam... koliko tacno moram da se predam, a gde mogu da uhvatim krivinu...

 

[bezibre!]

Pa da, difinitvno smo svi robovi nekog opsteprihvacenog sistema (a uvek se pitam, pa ko si ljudi, ti u našem komšiluku, koji su postavili te parametre), neke stavri su prosto MUST (vitkos, sređenost, bonton, moral...naravno određeno interpretirani), druge su (suprotne) NE NIKAKO, svet je nekako totalno crno-belo, površno izdeljen, uz male i rtke izuzetke... Sad da ne duzim, ljudima je iz raumljivih razloga potrebna prihavcenost, pozeljnost, osecaj lepote, postovanja, vaznosti... a maerila za to su katastrofa! Neku noramlu i granicu tesko ne naći pa ljudi beže u druge krajnosti - budu totalni antihristi, pljuvanje po svemu, asocijala, poroocnost... Poenta je da ni jedni ni drugi nisu srecni! Ispada da se sve vrti oko te jedno te iste, reletivno do potpuno nebitne stavri - nekog većinskog društvenog sistema, al tako je. Svet je postavljen da ljudu (u) njemu robuju, odvajkada. Druga stvar je (a ovo pričam i iz svog iskustva i percepcije, kao uostalom i ovo prvo donekle) nedostatak motivacije, dal su ovo podneblje, zemlja, ljudi, krivi, ne znam, al u bprincipu, da se ograničim, mladi ljudi teško nalaze motivaciju da se pokrenu, da pokrenu različitost, da prate neki SVOJ put... E sad, iz perspektive nekog ko ima 20 godina i ko je prošao raznorazne faze od povlaćivanja masi do kontriranja isl. i ko aposlutno pojma nema ni šta hoće, ni koji put da prati, ni koje mesto i usmerenje ima (mislim ovo zvuči tako rogobatno i debilno, al valjda se nazire ideja) - nemam ništa pametno da kažem na ovu temu. Tj. što se mene lično tiče, moj pravac je u principu apsoutno zaje.bavanje društva i odavanje svojim željama, zadovoljstvima i uverenja, što opet nosi neke svoje polsedice, tako da kakogod da okreneš, nekako nikako sve koze da se okupe na jednoj livadi!

 

[november child]

Ja uzivam u slobodi da radim sta zelim, a ne sta moram... a ponekad mi se cini da celo drustvo pociva na tome da ljudi (pod prinudom, iako se nekad cini da je dobrovoljno) predaju svoje slobode i postanu odgovorne (prema drustvu, ne prema sebi) individue
Mnogo ti je kompleksno ovo pitanje, Banshee... jer ja jedno 30 godina samo o tome razmisljam... koliko tacno moram da se predam, a gde mogu da uhvatim krivinu...

..bash ovako..pet puta sam htela da odgovorim,
ali me je hvatala panika od kolichine rechi u koje bih morala da zapakujem odgovor..
..ipak moze i u jednoj rechenici..dobro, u pet-shest..

 

[gost 52128]

a konkretno: uzivam u hodanju, obozavam gradove, poznate i nove, i mogu da ulicharim 15 sati dnevno, pogotovo kad je topla noc; volim da plivam i da vozim bajs, volim hranu i osim pihtija - koje nikada nisam probala, neki inat je u pitanju - ne postoji hrana niti pice u kome ne uzivam; uzivam kada putujem vozom, uzivam u muskarcima, volim da citam, volim umetnost.... kakv smor ja u stvari stalno uzivam, osim kada moram da se bavim nekim birokratskim akcijama - e tu sam manja od makovog zrna, i nesrecna iz dubine duse.... uzivam u ucenju ali mrzim skolu... i sve ostale institucije, osim kafane, biblioteke i bioskopa

 

[Borac za prava zivotinja]

Naučila sam u životu sledeće: ako nešto ne uradim u datom trenutku, osećaj propuštenog trenutka me posle proganja ... i ne može ga kompenzovati ništa drugo. Zato se prepustim, i ispunjavam sebi želje. Ali, to sam ja, i bilo mi je potrebno par decenija da prevaziđem ono što su me učili u detinjstvu - " tri puta meri, jednom seci". Sad merim odokativno, i sečem odmah.
Gore je kajati se zbog neučinjenog nego zbog učinjenog ... a nema gore muke od kajanja.

U čast hedonizma:

 

[Ewa Kant]

Treba naci mjeru u svemu.Ali zbilja je tesko naci pravu mjeru izmedju onoga sto hoces i onoga sto moras.Banalan primjer: ne volim kuhati,mrzim, ali moram, imam djecu koja moraju jesti.I nasla sam ravnotezu, koliko toliko koja me zadovoljava, kuham samo po neki dan, nabavljam hranu po velikim marketima.Mogu reci, ugadjam sebi.Koliko mogu.A jesam pristalica hedonizma.Medjutim, za pravi hedonizam treba imati brdo love.Nepremostiva prepreka.Ne mislim naravno, da hedonizam podrazumijeva ljencarenje.Daleko od toga.
A za okolinu i sta ce reci, bas me briga.Ne zanimaju ni oni mene.Za sada smo 1:1.

 

[LindaLee]

ne znam sta da odgovorim,ne ide poveravati se onima koji su odavno ovladali umecem zivota a na ovu temu se ne vredi upisivati ako nije iskreno
pre izvesnog vremena sam razmisljala kako bih volela da ova kriza syebe potrosacko drustvo i da zivimo kao sedamdesetih osamdesetih,da nema mobilnih,a da uprkos nedostatku tih stvarcica koje olaksavaju zivot imamo vremena
jedne zimske jedne letnje cipele i taj fazon
mada je nemoguce vratiti mozak na taj period,jednostavno previse smo se navikli na ovo sto je sad
nekad umem da uzivam,u svemu,potrebno je samo da se zaustavis na momenat i shvatis sta radis,i postanes svestan tog trenutka
ipak dosta vremena provodim nezadovoljna
sto sam debela,pa kad krenem da se analiziram ja nista lepo na sebi ni u sebi ne nadjem
trenutno radim na poboljsanju kvaliteta zivota,zajedno s muzem,nekako smo determinisali sta bismo zeleli od zivota,sta nam srecu kvari i radimo na tome
cini mi se da godine donose neku visu svest o svemu sto radimo i sta nam se desava
sa 25 sam volela da pijem vino al nikad nisam zatvarala oci pritom mislim razumemo se o cemu pricamo
i danas sam razmisljala malo o tome,sta je ono sto je vazno
i kad sam razmisljala o tome,sinula mi je jedna misao/zelja "zovi muza da mu kazes da pravite bebu" ne znam
ja sam ni na nebu ni na zemlji
volim i da jedem i da pijem i nema figure ni titule miss body zbog koje bih se odrekla pizze ali volim i sve te banalne stvari kao sto su cipele,tasne i parfemi
volim sofi kinselu i dostojevskog
valjda zato volim toliko italiju,jer je ona spoj ta dva sveta