- Poruka
- 89.439
aha.. i to je uverljivije od intuicije..Za Teslu ima prica da je pricao sa vanzemaljica
Donji video pokazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
aha.. i to je uverljivije od intuicije..Za Teslu ima prica da je pricao sa vanzemaljica
Tu me seci, ako si ti meni jasna.Na koji način nam mogu biti preneta znanja od pre 10 000 godina?
A tek pre 100 ili više.. glupo i pitati..
Čak i neka životinja zna u prirodi šta je jestivo i šta joj je kad potrebno,
za razliku od tebe koji pojma nemaš. Ili bi umro od gladi ili bi se otrovao,
a gde bi još i primetio šta ti za šta pomaže.
I kakve to veze ima sa onim što sam te pitala?Tu me seci, ako si ti meni jasna.
Imao sam babu i dedu, roditelje, pa sam naucio da citam i tako. Bas kao i ljudski rod.
A čist čovjek neka pokupi pepeo od junice i izruči ga iza okola na čisto mjesto, da se čuva zboru sinova Izrailjevijeh za vodu očišćenja; to je žrtva za grijeh.Sledeća misterija mi je ceđ i sapun. Kakvim procesom razmišljanja
bi neko mogao da dođe na ideju da skuva pepeo i da tom tečnošću
posle može da pere veš ili da je koristi kao šampon?
ceđ se inače od drveta pravi, a ne od junice, al dobro..A čist čovjek neka pokupi pepeo od junice i izruči ga iza okola na čisto mjesto, da se čuva zboru sinova Izrailjevijeh za vodu očišćenja; to je žrtva za grijeh.
Pa baba bi mi rekla da ne jedem tu pecurku jer je deda od nje umro.I kakve to veze ima sa onim što sam te pitala?
Jel ti rekla i piramide kako se prave? Čemu su služile?Pa baba bi mi rekla da ne jedem tu pecurku jer je deda od nje umro.
Jeste Jasna, vanzemljaci svake dve generacije dolaze i apdejtuju znanje.Jel ti rekla i piramide kako se prave? Čemu su služile?
Da se znanje prenosi tako kako ti zamišljaš, ne bi imali sada nikakvih
nejasnoća o istoriji, a imamo ih milion..
Издвојио сам само девети стих деветнаесте главе књиге бројева, у нецитираним стиховима исте главе налази се цело упутство и препоручено дрво.ceđ se inače od drveta pravi, a ne od junice, al dobro..
Nije važno koliko je to znanje staro, već kako je nastalo. Tvoja teorija je
da je Bog to ljudima saopštio preko proroka?
Meni je prava misterija, kako su ljudi znali koja je biljka lekovita. I to
posebno da li cvet, list, plod ili koren. Da li list u proleće ili u jesen
i slične varijacije.
Slučajnim pogađanjem je totalno neverovatno. Posebno zato što
su živeli u malim zajednicama. Da bi napravili eksperiment na dovoljnom
broju ljudi, svako bi pleme pre bilo istrebljeno nego što bi se došlo
do zaključka koji deo biljke u koje doba godine je dobar za neki
organ ili proces organizma.
Sledeća misterija mi je ceđ i sapun. Kakvim procesom razmišljanja
bi neko mogao da dođe na ideju da skuva pepeo i da tom tečnošću
posle može da pere veš ili da je koristi kao šampon? Ili da skuva
masnoću i od nje napravi sapun. Pepeo i masnoća. Mislim stvarno..
To je poslednje čime bih dotakla nešto što želim da očistim.
Pogađanjem bi pre upropastili to malo stvari koje su s mukom
usprevali da naprave, nego što bi ih očistili.
Ima još mnogo toga što ne razumem, al eto ova dva primera za početak.
Kako su bez nauke, laboratorija, eksperimenata, uspevali da dođu do
nečega što se i danas hvali?
Исти утисак добије се када се посматра парализаторски инстинкт извесних осица. Познато је да разне врсте опнокрилаца парализатора остављају своја јаја на пауцима, бубама, гусеницама, које, претходно подвргнуте једној мајсторској хируршкој операцији од стране осице, продужују да живе непомичне известан број дана, и тако служе као свежа храна ларвама. При убоду који врше на нервним центрима своје жртве у циљу да је учине непокретном а да је не убију, ове различите врсте опнокрилаца управљају се према разним врстама жртава са којима имају посла. Сцолие која удара на ларву буба злате убада је само на једној тачци, и то на тачци на којој се налазе концентрисани моторни ганглиони: убод других ганглиона могао би проузроковати смрт и труљење, што се управо хоће да избегне. Жутокрила зоља потајница, која је изабрала за жртву зрикавца, зна да зрикавац има три нервна центра који покрећу три пара ногу, или бар она чини тако као да то зна. Она убада инсект најпре код врата, затим позади проторакса, најзад у почетку абдомена. Амофила длакава даје девет узастопних удараца жаоком, у девет нервних центара своје гусенице, тачно колико је потребно да изазове парализу без смрти. Општа тема је "нужност да се парализује без убијања": варијације су подређене склопу објекта на коме се ради. Без сумње, потребно је да операција буде увек изведена савршено.
Бергсон, цитат из Стваралачке еволуције
Сва тешкоћа долази одатле што ми хоћемо да изразимо знање опнокрилаца у изразима интелигенције. Присиљени смо тада да изједначимо зољу потајницу са ентомологом, који познаје гусеницу као што познаје све друго, то јест споља, иако нема баш према свему томе неки нарочити и животни интерес. Зоља потајница би имала дакле да научи, као и ентомолог, један по један, све положаје нервних центара гусенице, морала би бар да стекне практично знање ових положаја вршећи експерименте о дејствима свога убода. Али, сасвим другачије ствар стоји ако се претпостави између зоље потајнице и њене жртве једна симпатија, у етимолошком смислу те речи, која је обавештава изнутра, такорећи, о самој повредљивости гусенице. Ово осећање повредљивости могло би да не дугује ништа спољном опажају и да настане једноставно при сусрету зоље потајнице и гусенице, посматраних не више као два организма, већ као две активности. Оно би изражавало у конкретном облику однос једне према другој. Свакако, једна научна теорија не може се позивати на расуђивања ове врсте. Она не треба да стави акцију пре организовања, симпатију пре опажања и сазнања. Али, још једанпут да кажем, или филозофија нема овде ништа да тражи, или њена улога почиње тамо где се свршава улога науке.
Бергсон
Ма каква да је сила која дела у стварању нервног система гусенице, ми је сазнајемо својим очима и својом интелигенцијом само као једну спољну наслаганост нерава и нервних центара. На сваки начин ми тако постижемо цело спољно дејство, док зоља потајница постиже, без сумње, врло мало, тачно оно што је интересује. Она то постиже изнутра сасвим другачије него процесом сазнања, једном интуицијом, живљеном пре него представљеном, која по свој прилици личи на оно што се код нас зове погађачка симпатија.
Бергсон
Највећа мистерија. Коме еј пало на памет да осуши говеђи бураг па га самеље па сипа прах у прокувамо млеко и добије сир.Meni je prava misterija, kako su ljudi znali koja je biljka lekovita. I to
posebno da li cvet, list, plod ili koren. Da li list u proleće ili u jesen
i slične varijacije.
Slučajnim pogađanjem je totalno neverovatno. Posebno zato što
su živeli u malim zajednicama. Da bi napravili eksperiment na dovoljnom
broju ljudi, svako bi pleme pre bilo istrebljeno nego što bi se došlo
do zaključka koji deo biljke u koje doba godine je dobar za neki
organ ili proces organizma.
Sledeća misterija mi je ceđ i sapun. Kakvim procesom razmišljanja
bi neko mogao da dođe na ideju da skuva pepeo i da tom tečnošću
posle može da pere veš ili da je koristi kao šampon? Ili da skuva
masnoću i od nje napravi sapun. Pepeo i masnoća. Mislim stvarno..
To je poslednje čime bih dotakla nešto što želim da očistim.
Pogađanjem bi pre upropastili to malo stvari koje su s mukom
usprevali da naprave, nego što bi ih očistili.
Ima još mnogo toga što ne razumem, al eto ova dva primera za početak.
Kako su bez nauke, laboratorija, eksperimenata, uspevali da dođu do
nečega što se i danas hvali?
.Meni je prava misterija, kako su ljudi znali koja je biljka lekovita. I to
posebno da li cvet, list, plod ili koren. Da li list u proleće ili u jesen
i slične varijacije.
Slučajnim pogađanjem je totalno neverovatno. Posebno zato što
su živeli u malim zajednicama. Da bi napravili eksperiment na dovoljnom
broju ljudi, svako bi pleme pre bilo istrebljeno nego što bi se došlo
do zaključka koji deo biljke u koje doba godine je dobar za neki
organ ili proces organizma.
Sledeća misterija mi je ceđ i sapun. Kakvim procesom razmišljanja
bi neko mogao da dođe na ideju da skuva pepeo i da tom tečnošću
posle može da pere veš ili da je koristi kao šampon? Ili da skuva
masnoću i od nje napravi sapun. Pepeo i masnoća. Mislim stvarno..
To je poslednje čime bih dotakla nešto što želim da očistim.
Pogađanjem bi pre upropastili to malo stvari koje su s mukom
usprevali da naprave, nego što bi ih očistili.
Ima još mnogo toga što ne razumem, al eto ova dva primera za početak.
Kako su bez nauke, laboratorija, eksperimenata, uspevali da dođu do
nečega što se i danas hvali?
Што више земног знања - то мање космичког..
Добра тема.
Немам појма којим путем, слична мисао ми је неки дан пала на памет, а имао сам на уму легендарну сцену из Кјубриковог филма 2001: Одисеја у свемиру.
.
Питао сам се да ли је тај примитивни човек имао неку свест или је све кренуло из каљуге несвести, па база градила надградњу?
Ако је прачовеку случајно пало на памет да употреби солидну коску да дотуче противника, како нас наш наближи род рођени - шимпанзе овако брукају у такмичењу под називом еволуција.
Како наука тврди, човек је пре козна колико милиона година научио да користи алат.
И браћа шимпанзе милионима година гледају како то функционише и никако да им кликне.
Брука, браћо. Брука.
.
.Што више земног знања - то мање космичког.
Што више памети - мање интуиције, свемирског знања. Колико животиња предосети земљотрес. Како мачка зна где је лоша енергија?
Мој је отац радио теренски посао, знао доћи кући у 13 али и у 19 сати. Кућа 900 м оде цесте. Куле које смо имали крајем 80-их је увек ишло да га чека. И увек у прво време, око пола сата раније. Никад није кретало рецимо у 14 х а он дође у 17 или касније.
Meni je prava misterija, kako su ljudi znali koja je biljka lekovita. I to
posebno da li cvet, list, plod ili koren. Da li list u proleće ili u jesen
i slične varijacije.
Slučajnim pogađanjem je totalno neverovatno. Posebno zato što
su živeli u malim zajednicama. Da bi napravili eksperiment na dovoljnom
broju ljudi, svako bi pleme pre bilo istrebljeno nego što bi se došlo
do zaključka koji deo biljke u koje doba godine je dobar za neki
organ ili proces organizma.
Људи се углавном ослањају на интелигенцију, а инутиција је скрајнута. Природна знања и искуства предака смо заборавили. Животиње се воде инутицијом. Видимо да мачка у природи зна када треба да узме мачју траву и где да је нађе, док ова кућна лежи на софи и грицка грануле, а кад јој није добро, онда је носе код чика ветеринара.Na koji način nam mogu biti preneta znanja od pre 10 000 godina?
A tek pre 100 ili više.. glupo i pitati..
Čak i neka životinja zna u prirodi šta je jestivo i šta joj je kad potrebno,
za razliku od tebe koji pojma nemaš. Ili bi umro od gladi ili bi se otrovao,
a gde bi još i primetio šta ti za šta pomaže.
Ajahuaska mi je tek prava misterija. Koliko tu sastojaka ide, čudo jedno.Mogu pretpostaviti da su neke stvari ljudi u hodu otkrivali, kroz neke njima primitivne experimente, ali generalno, mislim da je određeno znanje došlo s neba. Recimo, po Južnoj Americi i danas se pravi ajahuaska, nešto sumnjam da su to ljudi metodom pokušaja proizveli. Dakle, govorimo o biljci koja ne može raditi bez mao inhibitora (druge biljke), kao i potrebnog vremena za spravljanje napitka (kuhanje). I kad se završi čitav proces tek onda je napitak spreman, do tada ne vrijedi ništa.
Da, kod nas recimo imaš neke vrste trstika koje sadrže DMT. Ali samo ekstrahiranje ne koristi ako ne dodamo jedan mao inhibitor i sve to pažljivo pripravimo. Tek onda dobijemo napitak koji radi. E sad, koja je šansa da tamo neki random lik ide po prirodi i baš zapne za tu jednu-dvije vrste trstika od svih ostalih trstika, ili od svih ostalih biljaka ako hoćeš, pa nekim čudom uspije ekstrahirati DMT i kombinirati s inhibitorom, recimo sirijskom rutvicom, i onda se još zeza oko svega toga satima, danima... ma nema šanse... ljudi nisu imali vremena za takve stvari... to bi bila neka naša ajahuaska...Ajahuaska mi je tek prava misterija. Koliko tu sastojaka ide, čudo jedno.
Oni koji je i danas koriste, naše opijate ne žele. Recimo, za alkohol
kažu da im udara u noge i da onda ni su sposobni da izađu iz kolibe.
Njima je bitno da fizički i psihički budu stabilni da bi se po opasnoj
džungli kretali. Znači nije cilj ajahuaske zaluđivanje i omamljivanje..
Koriste je kao lek i za psihu i za telo.
Теолошко апокрифно објашњење Енох прва књига.Meni je prava misterija, kako su ljudi znali koja je biljka lekovita. I to
posebno da li cvet, list, plod ili koren. Da li list u proleće ili u jesen
i slične varijacije.
Slučajnim pogađanjem je totalno neverovatno. Posebno zato što
su živeli u malim zajednicama. Da bi napravili eksperiment na dovoljnom
broju ljudi, svako bi pleme pre bilo istrebljeno nego što bi se došlo
do zaključka koji deo biljke u koje doba godine je dobar za neki
organ ili proces organizma.
Sledeća misterija mi je ceđ i sapun. Kakvim procesom razmišljanja
bi neko mogao da dođe na ideju da skuva pepeo i da tom tečnošću
posle može da pere veš ili da je koristi kao šampon? Ili da skuva
masnoću i od nje napravi sapun. Pepeo i masnoća. Mislim stvarno..
To je poslednje čime bih dotakla nešto što želim da očistim.
Pogađanjem bi pre upropastili to malo stvari koje su s mukom
usprevali da naprave, nego što bi ih očistili.
Ima još mnogo toga što ne razumem, al eto ova dva primera za početak.
Kako su bez nauke, laboratorija, eksperimenata, uspevali da dođu do
nečega što se i danas hvali?
Ko ili šta su svi oni unutar nas?Ма да га не можемо више ни сматрати апокрифом јер се налази овде.
https://www.pravoslavlje.net/index.php?title=Књига_Пророка_Еноха_-_Етиопски_Енох