Kako su znali?

Jasna

Stara legenda
Banovan
Poruka
89.439
Meni je prava misterija, kako su ljudi znali koja je biljka lekovita. I to
posebno da li cvet, list, plod ili koren. Da li list u proleće ili u jesen
i slične varijacije.
Slučajnim pogađanjem je totalno neverovatno. Posebno zato što
su živeli u malim zajednicama. Da bi napravili eksperiment na dovoljnom
broju ljudi, svako bi pleme pre bilo istrebljeno nego što bi se došlo
do zaključka koji deo biljke u koje doba godine je dobar za neki
organ ili proces organizma.

Sledeća misterija mi je ceđ i sapun. Kakvim procesom razmišljanja
bi neko mogao da dođe na ideju da skuva pepeo i da tom tečnošću
posle može da pere veš ili da je koristi kao šampon? Ili da skuva
masnoću i od nje napravi sapun. Pepeo i masnoća. Mislim stvarno..
To je poslednje čime bih dotakla nešto što želim da očistim.
Pogađanjem bi pre upropastili to malo stvari koje su s mukom
usprevali da naprave, nego što bi ih očistili.

Ima još mnogo toga što ne razumem, al eto ova dva primera za početak.
Kako su bez nauke, laboratorija, eksperimenata, uspevali da dođu do
nečega što se i danas hvali?
 
Tečnost za pranje sudova, prozora, podova, nameštaja. Prašak za
šareni veš, prašak za beli veš, sredstvo za skidanje fleka. Sredstvo
za pranje rerne, omekšivač. Šamopn za kosu, za telo, za ruke,
balzam za kosu. I da ne nabrajam dalje.. ko zna šta sam sve izostavila..
A oni su imali samo ceđ za sve to.
Mi pametni uništismo podzemne vode, reke, jezera i mora raznim
hemijskim sredstvima, koja koliko god da koštaju i koliko god da su
specifična za određeni problem, nikada nisu dovoljno dobra, a oni
su imali nešto dovoljno dobro što ne šteti ni čoveku ni okolini.
Kako? :dontunderstand:
 
Kako slučajno?

Za termičku obradu mesa imamo pretpostavku da je bio šumski
požar, stradale životinje, oni probali i videli da je to njam, njam..
Opiši mi slučajnosti za prvi i drugi primer.
Termicka obrada mesa je da im je meso upalo u vatru, kakav sumski pozar. Tako je i za biljke, neko se povredio, zakacila mu se bokvica na ranu, shvatio da je rana bolje zarasla.
Nekome upala prljava posuda u pepeo i kad je prao u reci, shvatio je da se bolje opere. Ljudi uce na slucajnosti, a ne na zakonu plamteceg grma
 
Kako?
Pa kako smo napravili kompjuter ili pametni telefon.. pričaš i gledaš se sa nekim iz Adelaide-a a ti u Arandjelovcu. Do prije 15, 20 godina nezamislivo.
Pobijene su sve teorije kako su (obični) ljudi sagradili egipatske piramide? Niko nije objasnio šta je to u ljudskim genima da pravi oružja za masovno uništenje koje koštaju milijarde a samo 10% od toga bi danas spasilo milijardu gladnih.
Ako je čovjek živio na zemlji i prije 500 miliona godina (kao što se tvrdi) a nekakvi prvi oblici života su počeli oko 4 milijarde godina, za to vrijeme je bilo bezbroj naprednih civilizacija koje su doživljavale svoj vrhunac i kraj. Sasvim dovoljno vremena da se nauči da je točak nešto što se samo okreće, da u pećinama vjetrovi ne duvaju i ne raste cvijeće. :mrgreen:
 
Meni je prava misterija, kako su ljudi znali koja je biljka lekovita. I to
posebno da li cvet, list, plod ili koren. Da li list u proleće ili u jesen
i slične varijacije.

Kaда си са нечим у непрестаном контакту,
рецимо са биљем,
несвесно долазиш до идеја.

Моја кућа је пуна мојих патената.
Ту живим (ту сам највећи део дана) и све што ми је засметало - прилагодио сам себи.

Рецимо направио сам полугу која држи прозор само мало отворен,
звону на вратима сам ограничио употребу једним прекидачем,
па кад ми није до громогласног ДИНГ ДОНГА - ја га искључим,
шта сам оно још ... хммм ...

Ах да !
Резервну воду више не држимо у празним АРИЕЛ балонима,
већ у балонима РОСА воде.

Мислите да је то мало ?
Можда, али је много више него што су измислили ови моји укућани ! :kpozdrav:
 
... uništismo podzemne vode, reke, jezera i mora raznim
hemijskim sredstvima,

Мене језа ухвати кад помислим да све те хиљаде тона прашка за веш
који ми сипамо у веш машине
после прања одлази у канализацију
а затим у Дунав !
:aaa::aaa::aaa:
 
Meni je prava misterija, kako su ljudi znali koja je biljka lekovita. I to
posebno da li cvet, list, plod ili koren. Da li list u proleće ili u jesen
i slične varijacije.
Slučajnim pogađanjem je totalno neverovatno. Posebno zato što
su živeli u malim zajednicama. Da bi napravili eksperiment na dovoljnom
broju ljudi, svako bi pleme pre bilo istrebljeno nego što bi se došlo
do zaključka koji deo biljke u koje doba godine je dobar za neki
organ ili proces organizma.

Sledeća misterija mi je ceđ i sapun. Kakvim procesom razmišljanja
bi neko mogao da dođe na ideju da skuva pepeo i da tom tečnošću
posle može da pere veš ili da je koristi kao šampon? Ili da skuva
masnoću i od nje napravi sapun. Pepeo i masnoća. Mislim stvarno..
To je poslednje čime bih dotakla nešto što želim da očistim.
Pogađanjem bi pre upropastili to malo stvari koje su s mukom
usprevali da naprave, nego što bi ih očistili.

Ima još mnogo toga što ne razumem, al eto ova dva primera za početak.
Kako su bez nauke, laboratorija, eksperimenata, uspevali da dođu do
nečega što se i danas hvali?
milioni su umrli dok se nije utvrdilo koje trave su lekovite a koje smrtonosne. Nema tu nikake nauke vec iskljucivo praksa i iskustvo.
 
Termicka obrada mesa je da im je meso upalo u vatru, kakav sumski pozar. Tako je i za biljke, neko se povredio, zakacila mu se bokvica na ranu, shvatio da je rana bolje zarasla.
Nekome upala prljava posuda u pepeo i kad je prao u reci, shvatio je da se bolje opere. Ljudi uce na slucajnosti, a ne na zakonu plamteceg grma
U kuvani pepeo mu je pala pljava posuda? Ceđ se pravi tako što se
pepeo prokuva, procedi i tečnost služi za pranje.

Ako ti se bokvica zakači za ranu, nećeš ostaviti da vidiš kako će da
delje, nego ćeš je skloniti. Ako hoćeš da eksperimentišeš šta bi
moglo da ti pomogne da rana brze zaraste, morala bi toliko toga
da isprobaš, da su ti veće šanse da ranu inficiraš nego da
ubrzaš zarastanje.
Prvo moraš da znaš koliko bi vremena trebalo da zaraste neka
rana, onda da praviš poređenja. Nemoguća misija..
 
U kuvani pepeo mu je pala pljava posuda? Ceđ se pravi tako što se
pepeo prokuva, procedi i tečnost služi za pranje.

Ako ti se bokvica zakači za ranu, nećeš ostaviti da vidiš kako će da
delje, nego ćeš je skloniti. Ako hoćeš da eksperimentišeš šta bi
moglo da ti pomogne da rana brze zaraste, morala bi toliko toga
da isprobaš, da su ti veće šanse da ranu inficiraš nego da
ubrzaš zarastanje.
Prvo moraš da znaš koliko bi vremena trebalo da zaraste neka
rana, onda da praviš poređenja. Nemoguća misija..
Pepeo kao takav funkcionise kao prasak za sudje, ne mora nuzno da se pravi cedj, cedj je samo unapredjenje tehnologije.
Dakle, pronalazak se desi slucajno, a razvija dalje smisleno.
 
Kako?
Pa kako smo napravili kompjuter ili pametni telefon.. pričaš i gledaš se sa nekim iz Adelaide-a a ti u Arandjelovcu. Do prije 15, 20 godina nezamislivo.
Pobijene su sve teorije kako su (obični) ljudi sagradili egipatske piramide? Niko nije objasnio šta je to u ljudskim genima da pravi oružja za masovno uništenje koje koštaju milijarde a samo 10% od toga bi danas spasilo milijardu gladnih.
Ako je čovjek živio na zemlji i prije 500 miliona godina (kao što se tvrdi) a nekakvi prvi oblici života su počeli oko 4 milijarde godina, za to vrijeme je bilo bezbroj naprednih civilizacija koje su doživljavale svoj vrhunac i kraj. Sasvim dovoljno vremena da se nauči da je točak nešto što se samo okreće, da u pećinama vjetrovi ne duvaju i ne raste cvijeće. :mrgreen:
Ti si se baš osmelio da izražavaš svoje mišljenje.. :kafa:

Tvoja teorija je da su neka znanja nasledili od prethodne civilizacije?
To je interesantna ideja.
 
milioni su umrli dok se nije utvrdilo koje trave su lekovite a koje smrtonosne. Nema tu nikake nauke vec iskljucivo praksa i iskustvo.
Uzmi u obzir to da komunikacije današnje nije bilo. Nisi mogao da dojaviš
nekome ko je na hiljadu kilometara od tebe čime su se ljudi u tvom plemenu
otrovali. Što znači da bi svako pleme za sebe isprobavalo do istrebljenja i
ljudi više ne bi bilo..
A kamo li te fine nijanse u tome koliko je nešto korisno i za šta tačno.
 
Sve moram da vam objašnjavam 🙄
738nxs.jpg
 
Meni nije jasno ni kačkavalj kako su napravili. Koliko su hrane
za bacanje imali (i to najbolji deo mleka) da bi mogli da prave
eksperimente.

Знаш како иде,
један човек проба једно - сви људи пробају све.

Е онда од квалитета размене информција
зависи колико ће најбољи покушај да просперира.

Што затвореније друштво - то неразвијеније.
Ћуте сви и нема напретка.
 
Šamani na ova pitanja odgovaraju sa ''intuitivno smo došli do saznanja''.
Što deluje malo neverovatno, ali ako uzmemo u obzir da ni Nikola Tesla
nije pravio eksperimente i da je bio malo neobičan, možda i ima smisla.. :think:
 
Homo-sapiens ne postoji od juce 100 da ti postavljas ovakva pitanja. Cak i neke zivotinje jedu odredjeno bilje, kamenje i sl. jer im pomaze pri varenju.
Na koji način nam mogu biti preneta znanja od pre 10 000 godina?
A tek pre 100 ili više.. glupo i pitati.. :confused:

Čak i neka životinja zna u prirodi šta je jestivo i šta joj je kad potrebno,
za razliku od tebe koji pojma nemaš. Ili bi umro od gladi ili bi se otrovao,
a gde bi još i primetio šta ti za šta pomaže.
 

Back
Top