Kako ste preživljavali devedesetih?

То је било задња 4 месеца 1993., али и тада се могло наћи понечег у продавницама.
Моја породица као и огромна већина градског становништва, та 4 месеца, преживела је с чековима, јер чекови кад доспеју за наплату, размениш 5 марака и покрио си свој рачун, само је фора била извући из банке што више чекова. Једино ми је проблем био кеш за пијацу, али то сам решавала трампом са сељацима, ја њима џак детерџента за веш, они мени 5 кг пасуља.... ;)
Иначе знам да су људи у то време куповали рецимо феноменалну гардеробу, на рате. Једино прва рата је као приближна реалној вредности, а остало се "истопи" од инфлације.
Они који су тада зидали куће, а куповали грађевински материјал на одложено, профитирали су невиђено. Испало је малте не џабе.
Do 21. januara 1994. godine.
 
Ja sam tad bio derle od 7-8 godina,ziveo privatno sa mojima,ali smo koliko-toliko normalno ziveli.Obzirom u kojim je uslovima drzava funkcionisala,za ono vreme je bio pristojan zivot.I da,bar je drzava bila tolerantna prema svercu i sivoj ekonomiji i omogucila ljudima da se snalaze za zivot.

Шверц је био као "добар дан", али тако је морало да би се преживело. И данас је шверц као "добар дан", али само за власт, и то пре свега шверц дроге.
 
Kako ste preživljavali devedesetih? U situaciji kada su rafovi prodavnica bili prazni, kada nije bilo ničega osim ponekad hleba ili kutije šibica, dakle ne samo "luksuzne" robe nego ni osnovnih životnih namirnica.

Mnogi u unutrašnjosti zemlje imali su nekoga na selu, što im je pomoglo da se prehrane, ali šta su radili oni koji su u gradovima živeli bez ikoga svoga na selu? Bilo je šverca i sive ekonomije uopšte, ali i to je trebalo platiti u situaciji kada novca gotovo uopšte nije bilo

Dakle, kako ste se vi i vaša okolina snalazili, šverc, rodbina na selu, nešto treće...?

Živeo sam odlično. Bio sam momak, i nije mi trebalo mnogo, a zarađivao sam daleko više nego što mi je trebalo, oko 100 DM dnevno, ali isto toliko sam i trošio. Nije mi žao... Pare su da se troše.
To što se posla tiče... Devedesete pamtim još i po mnogim Mađaricama čije postelje sam izgužvao. :mrgreen:

Sve u svemu, ako izuzmem ratovanje (a, hebi ga, mnogo bi bilo dve generacije u porodici da ne ratuju), bilo je sasvim ok.
 
Živeo sam odlično. Bio sam momak, i nije mi trebalo mnogo, a zarađivao sam daleko više nego što mi je trebalo, oko 100 DM dnevno, ali isto toliko sam i trošio. Nije mi žao... Pare su da se troše.
To što se posla tiče... Devedesete pamtim još i po mnogim Mađaricama čije postelje sam izgužvao. :mrgreen:

Sve u svemu, ako izuzmem ratovanje (a, hebi ga, mnogo bi bilo dve generacije u porodici da ne ratuju), bilo je sasvim ok.

:zper: :zper:
 
Трајало од октобра 1993, до 24, јанура 1994, дакле око 4 месеца. Та прича о 3 марке је стварно отрцана, ако не рачунамо оне који су данас примили плату а куповали марке или прерачунавали прекосутра. Скоро да није било фирме која није радницима обезбедила најпотребније за живот преко синдиката. А плаћање струје или кирије у маркама је стварно лупетање. Комуналије смо тада ваљда најредовније плаћали јер у моменту плаћања ретко да је све комплетно, струја, вода, телефон и све остало прелазило пар пфенинга, кад се прерачуна. У мојој фирми је све време просек плате износио око 50 марака а приде смо добијали скоро све потребштине за кућу, од хране и хемије.
 
Ja sam tad bio derle od 7-8 godina,ziveo privatno sa mojima,ali smo koliko-toliko normalno ziveli.Obzirom u kojim je uslovima drzava funkcionisala,za ono vreme je bio pristojan zivot.I da,bar je drzava bila tolerantna prema svercu i sivoj ekonomiji i omogucila ljudima da se snalaze za zivot.

Druže Slobo,
ti si krao
al si i na nas dao
ovi kradu
al ništa ne dadu

:mrgreen:
 
Treba, i to svakog dana sve više, kao što vidimo, ali sad se koliko-toliko ima, a onda....

'Si čuo nekada za teoriju relativiteta?

albert-einstein%20N.jpg
 
Трајало од октобра 1993, до 24, јанура 1994, дакле око 4 месеца. Та прича о 3 марке је стварно отрцана, ако не рачунамо оне који су данас примили плату а куповали марке или прерачунавали прекосутра. Скоро да није било фирме која није радницима обезбедила најпотребније за живот преко синдиката. А плаћање струје или кирије у маркама је стварно лупетање. Комуналије смо тада ваљда најредовније плаћали јер у моменту плаћања ретко да је све комплетно, струја, вода, телефон и све остало прелазило пар пфенинга, кад се прерачуна. У мојој фирми је све време просек плате износио око 50 марака а приде смо добијали скоро све потребштине за кућу, од хране и хемије.
Zar je covjek morao da radi za vrecu od 25 kilograma brasna ili 5 litara ulja a sve to opet da plati?
 

Back
Top