Neno
Buduća legenda
- Poruka
- 25.105
DA LI ISKLJUČUJETE APARATE KADA GRMI? Šta smete, a šta NIKAKO kad je nevreme, i gde ste NAJBEZBEDNIJI
Udari groma i česti nestanci struje kvare uređaje, a nekada mogu i potpuno da ih unište. Mnogi ipak ne znaju da napon struje koji prolazi kroz kuću nije uvek isti - dešava se da skače i pada, a na te skokove umnogome utiče i udar groma.
U većini Evrope, pa i kod nas, standardni napon je 220 volti a udar groma može da oslobodi napon od čak nekoliko miliona volti, što znači da ukoliko grom udari negde u blizini vaše kuće, ili u samu kuću, ostaćete bez elektronskih uređaja koji ne mogu da izdrže toliki napon.
Jedini način da to sprečite je da kada čujete ovakve najave nevremena, prosto isključite sve aparate iz struje. I još jedna bitna stvar je da, ukoliko ostanete bez struje nikako ne uključujete uređaje čim se ona vrati. Treba da sačekate makar nekoliko minuta kako bi se napon stabilizovao.
ŠTA RADITI ZA VREME GRMLJAVINE:
-Kad čujete grom, već ste u opasnosti. Grom može udariti i kada je olujna nepogoda 16km udaljena od vas.
-Nikako ne tražite zaklon ispod drveta, pogotovo osamljenog.
-Ako ste kod kuće i znate da se sprema nevreme, zatvorite vrata i prozore, isključite električne aparate, posebno one koji vam u tom trenutku ne trebaju - bojler, TV...
-Ako ste u automobilu, ne plašite se groma, ako se u zatvorenom objektu, tu i ostanite do prestanka oluje.
-Pokrijte uši rukama, da zaštitite bubne opne.
-Ako ste na otvorenom, nikako nemojte leći na zemlju, jer ste tada celom površinom tela u kontaktu sa tlom. Ova površina mora da je što manja. Bolji položaj je da čučnete sa glavom među kolenima. U ovom položaju izbegavajte da Vam kosa dodiruje tlo. Ako je nevreme u toku nikako nemojte pokušavati da popravite oštećene delove kuće.
-Čuvajte se uličnih bujica.
-Ako seva ili grmi, nemojte koristiti telefone, bez obzira da li su fiksni ili mobilni. Mobilne obavezno isključite, naročito ako niste u zatvorenom prostoru. Z-apamtite da i fiksni telefoni koriste električnu energiju. Izbegavajte korišćenje metalnih predmeta jer su oni odlični provodnici električne energije.
-Ako pecate, odmah ostavite štap, što pre izađite iz čamca.
-Izbegavajte oborene ili oštećene stubove, bandere, dalekovode, trafo stanice i ostale objekte koji služe za prenos električne energije. Nikada nemojte da dodirujete kablove ili bilo koje metalne ili bakarne žice koje su nagorele, otkinute, ili na drugi način oštećene.
Rizik od udara groma je znatno veći tokom letnjih meseci, kada su češće oluje praćene grmljavinom i kada se više ljudi nalazi na plažama, u prirodi ili na sportskim terenima.
- Najbolja je gromobranska zaštita, ali treba uzeti u obzir da ni jedan gromobran ne predstavlja 100 odsto zaštitu, već se njime samo smanjuje verovatnoća od direktnog udara groma. Tako u naseljenim mestima gde na objektima postoje gromobrani koji štite zgradu, ljudi su prilično zaštićeni, a ta zaštita obuhvata i manji prostor oko zgrada - kaže Boris Dumnić, docent na Departmanu za energetiku, elektroniku i telekomunikacije Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.
Automobil, dobar zaklon
Koliko smo zaštićeni zavisi od konfiguracije terena, a statistika kaže da se udari groma češće dešavaju na čistinama, u poljima, nego u gradovima, gde postoje visoki objekti.
Zato je usled grmljavine najbolje potražiti zaklon u kući ili zgradi, ali i automobilu koji je takođe dobra zaštita od udara groma. Ako se ipak nađemo na otvorenom, treba izbegavati visoka usamljena stabla i vodu.
- Stvar je u raspodeli struje. Recimo, ako neko mokar trči poljem struja će ići preko njega i on će preživeti. Dok sa druge strane, ako se neko nalazi u vodi kada udari grom, to je kao da vam neko ubaci električnu grejalicu u kadu - navodi Dumnić.
Mobilni telefon ne privlači munje i gromove
On takođe kaže da mobilni telefon ne predstavlja opasnost da će privući udar groma iako od toga mnogi najviše strahuju.
Poslednji primer direktnog udara groma sa smrtnom posledicom odigrao se u jednom selu u okolini Prijedora kada je stradala jedanaestogodišnja devojčica dok je brala salatu. Nju je izgleda direktno pogodio grom dok je njen otac koji je stajao pored ostao nepovređen.
- Očigledno da je grom direktno pogodio jednu osobu i to je situacija kao kada dvoje ljudi stoje na ulici i neko sa terase iznad njih prospe vodu koja padne na jednu osobu. Čista slučajnost - objašnjava Boris Dumnić.
Udar groma ima svoje kanale duž električnih linija sila i on tamo gde se nameračio, tamo se prazni. Udara u zemlju, odnosno u objekat ili čoveka, a pošto nema strogog pravila nema ni stopostotne zaštite.
Zato ne treba stajati na najvišem objekatu u okolini blizu njega. Ne treba biti ni na otvorenom prostoru kao ni blizu pojedinačnog drveća.
Najsigurnije je za vreme grmljavine skloniti se u čvrst, zatvoreni objekat sa obavezno zatvorenim prozorima i vratima, a poželjno je držati se dalje od električnih uređaja i utičnica, jer se grom prenosi i kroz instalacije.
Na listi nesigurnih skloništa su svi zakloni koji su otvoreni prema spolja, poput nadstrešnica, autobuskih stanica...
Ako niste bili u mogućnosti da pronađete sklonište, a osetite da vam trnci prolaze telom ili vam se kosa nakostreši, velika je verovatnoća da će vas upravo u tom trenutku pogoditi grom, a u takvim situacijama stručnjaci savetuju da brzo čučnete što je moguće niže, prebacujući težinu tela na nožne prste, da bi što manji deo vašeg tela bio u kontaktu sa tlom. Pokrijte uši dlanovima, a glavu smestite između kolena da biste bili što je moguće manja meta.
U suprotnom, povrede koje su nastale pražnjenjem atmosferskog elektriciteta su teške povrede sa smrtnim ishodom. Neposredni uzrok smrti je najčešće srčani zastoj, ali pacijenti koji nemaju puls i ne dišu ne mogu se smatrati mrtvim, već treba uloziti trud u oživljavanje, jer im je to šansa za vraćanje u život.
Jedna od zabluda jeste i da se ne sme dodirivati osoba koju je upravo udario grom. Upravo suprotno tome, toj osobi treba masirati srce i davati veštačko disanje dok ne dođe hitna pomoć, ali nikako je ne pomerajte sa tvrde podloge.
Komplikacije sa kojima se naknadno može suočiti osoba koja je preživela udar munje su: stvaranje katarakte, neurološke i psihičke poteškoće, prskanje bubne opne i frakture kostiju.
Alo.rs/Blic/ SD
Udari groma i česti nestanci struje kvare uređaje, a nekada mogu i potpuno da ih unište. Mnogi ipak ne znaju da napon struje koji prolazi kroz kuću nije uvek isti - dešava se da skače i pada, a na te skokove umnogome utiče i udar groma.
U većini Evrope, pa i kod nas, standardni napon je 220 volti a udar groma može da oslobodi napon od čak nekoliko miliona volti, što znači da ukoliko grom udari negde u blizini vaše kuće, ili u samu kuću, ostaćete bez elektronskih uređaja koji ne mogu da izdrže toliki napon.
Jedini način da to sprečite je da kada čujete ovakve najave nevremena, prosto isključite sve aparate iz struje. I još jedna bitna stvar je da, ukoliko ostanete bez struje nikako ne uključujete uređaje čim se ona vrati. Treba da sačekate makar nekoliko minuta kako bi se napon stabilizovao.
ŠTA RADITI ZA VREME GRMLJAVINE:
- sakrijte se u zatvorenu prostoriju sa metalnim oivičenjima, gromobranom i zatvorite vrata i prozore
- skupite noge, držite se dalje od utičnice
- siđite u udolinu ili kanal
- čučnite ili lezite na otvorenom
- kišobran sa metalnim vrhom posebno privlači grom, ali nećete biti mnogo zaštićeniji ako skupite ovu opremu
- isključite svu tehniku iz zida u kući ili stanu ili stavite specijalnu zaštitu na ove instalacije
-Kad čujete grom, već ste u opasnosti. Grom može udariti i kada je olujna nepogoda 16km udaljena od vas.
-Nikako ne tražite zaklon ispod drveta, pogotovo osamljenog.
-Ako ste kod kuće i znate da se sprema nevreme, zatvorite vrata i prozore, isključite električne aparate, posebno one koji vam u tom trenutku ne trebaju - bojler, TV...
-Ako ste u automobilu, ne plašite se groma, ako se u zatvorenom objektu, tu i ostanite do prestanka oluje.
-Pokrijte uši rukama, da zaštitite bubne opne.
-Ako ste na otvorenom, nikako nemojte leći na zemlju, jer ste tada celom površinom tela u kontaktu sa tlom. Ova površina mora da je što manja. Bolji položaj je da čučnete sa glavom među kolenima. U ovom položaju izbegavajte da Vam kosa dodiruje tlo. Ako je nevreme u toku nikako nemojte pokušavati da popravite oštećene delove kuće.
-Čuvajte se uličnih bujica.
-Ako seva ili grmi, nemojte koristiti telefone, bez obzira da li su fiksni ili mobilni. Mobilne obavezno isključite, naročito ako niste u zatvorenom prostoru. Z-apamtite da i fiksni telefoni koriste električnu energiju. Izbegavajte korišćenje metalnih predmeta jer su oni odlični provodnici električne energije.
-Ako pecate, odmah ostavite štap, što pre izađite iz čamca.
-Izbegavajte oborene ili oštećene stubove, bandere, dalekovode, trafo stanice i ostale objekte koji služe za prenos električne energije. Nikada nemojte da dodirujete kablove ili bilo koje metalne ili bakarne žice koje su nagorele, otkinute, ili na drugi način oštećene.
Rizik od udara groma je znatno veći tokom letnjih meseci, kada su češće oluje praćene grmljavinom i kada se više ljudi nalazi na plažama, u prirodi ili na sportskim terenima.
- Najbolja je gromobranska zaštita, ali treba uzeti u obzir da ni jedan gromobran ne predstavlja 100 odsto zaštitu, već se njime samo smanjuje verovatnoća od direktnog udara groma. Tako u naseljenim mestima gde na objektima postoje gromobrani koji štite zgradu, ljudi su prilično zaštićeni, a ta zaštita obuhvata i manji prostor oko zgrada - kaže Boris Dumnić, docent na Departmanu za energetiku, elektroniku i telekomunikacije Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.
Automobil, dobar zaklon
Koliko smo zaštićeni zavisi od konfiguracije terena, a statistika kaže da se udari groma češće dešavaju na čistinama, u poljima, nego u gradovima, gde postoje visoki objekti.
Zato je usled grmljavine najbolje potražiti zaklon u kući ili zgradi, ali i automobilu koji je takođe dobra zaštita od udara groma. Ako se ipak nađemo na otvorenom, treba izbegavati visoka usamljena stabla i vodu.
- Stvar je u raspodeli struje. Recimo, ako neko mokar trči poljem struja će ići preko njega i on će preživeti. Dok sa druge strane, ako se neko nalazi u vodi kada udari grom, to je kao da vam neko ubaci električnu grejalicu u kadu - navodi Dumnić.
Mobilni telefon ne privlači munje i gromove
On takođe kaže da mobilni telefon ne predstavlja opasnost da će privući udar groma iako od toga mnogi najviše strahuju.
Poslednji primer direktnog udara groma sa smrtnom posledicom odigrao se u jednom selu u okolini Prijedora kada je stradala jedanaestogodišnja devojčica dok je brala salatu. Nju je izgleda direktno pogodio grom dok je njen otac koji je stajao pored ostao nepovređen.
- Očigledno da je grom direktno pogodio jednu osobu i to je situacija kao kada dvoje ljudi stoje na ulici i neko sa terase iznad njih prospe vodu koja padne na jednu osobu. Čista slučajnost - objašnjava Boris Dumnić.
Udar groma ima svoje kanale duž električnih linija sila i on tamo gde se nameračio, tamo se prazni. Udara u zemlju, odnosno u objekat ili čoveka, a pošto nema strogog pravila nema ni stopostotne zaštite.
Zato ne treba stajati na najvišem objekatu u okolini blizu njega. Ne treba biti ni na otvorenom prostoru kao ni blizu pojedinačnog drveća.
Najsigurnije je za vreme grmljavine skloniti se u čvrst, zatvoreni objekat sa obavezno zatvorenim prozorima i vratima, a poželjno je držati se dalje od električnih uređaja i utičnica, jer se grom prenosi i kroz instalacije.
Na listi nesigurnih skloništa su svi zakloni koji su otvoreni prema spolja, poput nadstrešnica, autobuskih stanica...
Ako niste bili u mogućnosti da pronađete sklonište, a osetite da vam trnci prolaze telom ili vam se kosa nakostreši, velika je verovatnoća da će vas upravo u tom trenutku pogoditi grom, a u takvim situacijama stručnjaci savetuju da brzo čučnete što je moguće niže, prebacujući težinu tela na nožne prste, da bi što manji deo vašeg tela bio u kontaktu sa tlom. Pokrijte uši dlanovima, a glavu smestite između kolena da biste bili što je moguće manja meta.
U suprotnom, povrede koje su nastale pražnjenjem atmosferskog elektriciteta su teške povrede sa smrtnim ishodom. Neposredni uzrok smrti je najčešće srčani zastoj, ali pacijenti koji nemaju puls i ne dišu ne mogu se smatrati mrtvim, već treba uloziti trud u oživljavanje, jer im je to šansa za vraćanje u život.
Jedna od zabluda jeste i da se ne sme dodirivati osoba koju je upravo udario grom. Upravo suprotno tome, toj osobi treba masirati srce i davati veštačko disanje dok ne dođe hitna pomoć, ali nikako je ne pomerajte sa tvrde podloge.
Komplikacije sa kojima se naknadno može suočiti osoba koja je preživela udar munje su: stvaranje katarakte, neurološke i psihičke poteškoće, prskanje bubne opne i frakture kostiju.
Alo.rs/Blic/ SD
