Kako su izgledali prvi vodiči za putovanja?
„Jedan od posebno zanimljivih medicinskih priručnika za putnike je ‘De regimine et via itineris et fine peregrinatium‘ (‘O režimu i načinu putovanja za putnike‘), koji je Adam od Kremone napisao oko 1227-1228 za nemačkog cara Fridriha II, koji se spremao za krstaški rat“, piše CNN i dodaje:
„Adam je preporučivao puštanje krvi pre carevog puta, a zatim redovno tokom putovanja, u zavisnosti od volje i raspoloženja zvezda. Puštanje krvi je bilo od suštinskog značaja u srednjovekovnoj medicinskoj praksi, upotrebom pijavica ili oštrih instrumenata. Adam je u svom tekstu posvetio čak 25 poglavlja flebotomiji, oslanjajući se na tadašnju medicinsku teoriju o četiri telesne tečnosti (krv, žuta žuč, crna žuč i sluz), pri čemu je puštanje krvi trebalo da ukloni loše tečnosti i uravnoteži telo za zdravo putovanje. Dao je i detaljna uputstva za desalinizaciju vode, ishranu (što sličniju onoj kod kuće, sa puno voća i povrća), važnost odmora i kvalitetnog sna i redovno kupanje. Dizenterija je bila uobičajena opasnost na putovanjima, posebno među krstašima, a Adamov vodič odražava univerzalnu želju svih putnika da sačuvaju zdravlje digestivnog trakta“.
Putnici su takođe morali da vode računa o zdravlju svojih stopala. U 13. veku, Vinsent od Bove savetovao je upotrebu obloga od ulja, bilja i žive za sprečavanje i lečenje plikova – uobičajene bolesti hodočasnika koji putuju na velike udaljenosti. Adam iz Kremone preporučio im je da prilagode tempo hodanja, posebno na nepoznatim i neravnim putevima.
Putnici tog vremena nosili su protivotrov za ujede zmija i pažljivo slušali savete kako da se odbrane od krokodila. Pre puta su ispovedali svoje grehe, tražili blagoslov za zaštitu imovine i prtljaga, a sa sobom su nosili amajlije i talismane za koje se verovalo da obezbeđuju zdravlje tela i zaštitu duše. U svakom slučaju, nije im bilo lako.
