- Poruka
- 365.610
Kada pečemo voćni kolač testo se širi u tepsiji. Svi komadići čokolade ili borovnice u testu udaljavaju se jedan od drugog kako se testo širi. Širenje univerzuma je, na neki način, slično. Ali ova analogija ima jednu grešku – dok se testo širi u tepsiju, univerzum nema u šta da se proširi. Samo se širi u sebe.
Drugi način razmišljanja o širenju univerzuma je razmatranje kako se druge galaksije udaljavaju od našeg Mlečnog puta. Naučnici znaju da se univerzum širi jer mogu da prate druge galaksije dok se udaljavaju od naše. Oni definišu ekspanziju koristeći brzinu kojom se druge galaksije udaljavaju od nas. Ova definicija im omogućava da zamisle širenje bez potrebe da se pitaju kuda se širi.
Univerzum koji se širi
Univerzum je nastao velikim praskom pre 13,8 milijardi godina. Veliki prasak opisuje nastanak univerzuma kao izuzetno gustu, vrelu singularnost. Ova sićušna tačka je iznenada prošla kroz brzu ekspanziju zvanu inflacija, gde se svako mesto u univerzumu proširilo van. Ali naziv veliki prasak je pogrešan. To nije bila ogromna eksplozija, kao što ime sugeriše, već vreme kada se univerzum brzo širio.
Univerzum se tada brzo kondenzovao i ohladio, i počeo je da stvara materiju i svetlost. Na kraju je evoluirao u ono što danas poznajemo kao naš univerzum.
Ideju da naš univerzum nije statičan i da može da se širi ili skuplja prvi je objavio fizičar Aleksandar Fridman 1922. On je matematički potvrdio da se univerzum širi.
Dok je Fridman dokazao da se univerzum širi, barem na nekim mestima, Edvin Habl je dublje analizirao stopu širenja. Mnogi drugi naučnici su potvrdili da se druge galaksije udaljavaju od Mlečnog puta, ali 1929. godine Habl je objavio svoj čuveni rad koji je potvrdio da se ceo univerzum širi i da se brzina kojom se širi povećava.
Ovo otkriće nastavlja da zbunjuje astrofizičare. Koji fenomen omogućava univerzumu da prevaziđe silu gravitacije držeći ga zajedno, a istovremeno se širi razdvojujući objekte u univerzumu? I povrh svega, njegova stopa ekspanzije se vremenom ubrzava.
Mnogi naučnici koriste vizuelni prikaz koji se zove ekspanzioni levak da opišu kako se ekspanzija svemira ubrzala od velikog praska. Profesorka Granuči predlaže da zamislimo dubok levak sa širokim obodom. Leva strana levka – uski kraj – predstavlja početak univerzuma. Kako se krećemo dalje krećete se napred u vremenu. Širenje konusa predstavlja širenje univerzuma.
Drugi način razmišljanja o širenju univerzuma je razmatranje kako se druge galaksije udaljavaju od našeg Mlečnog puta. Naučnici znaju da se univerzum širi jer mogu da prate druge galaksije dok se udaljavaju od naše. Oni definišu ekspanziju koristeći brzinu kojom se druge galaksije udaljavaju od nas. Ova definicija im omogućava da zamisle širenje bez potrebe da se pitaju kuda se širi.
Univerzum koji se širi
Univerzum je nastao velikim praskom pre 13,8 milijardi godina. Veliki prasak opisuje nastanak univerzuma kao izuzetno gustu, vrelu singularnost. Ova sićušna tačka je iznenada prošla kroz brzu ekspanziju zvanu inflacija, gde se svako mesto u univerzumu proširilo van. Ali naziv veliki prasak je pogrešan. To nije bila ogromna eksplozija, kao što ime sugeriše, već vreme kada se univerzum brzo širio.
Univerzum se tada brzo kondenzovao i ohladio, i počeo je da stvara materiju i svetlost. Na kraju je evoluirao u ono što danas poznajemo kao naš univerzum.
Ideju da naš univerzum nije statičan i da može da se širi ili skuplja prvi je objavio fizičar Aleksandar Fridman 1922. On je matematički potvrdio da se univerzum širi.
Dok je Fridman dokazao da se univerzum širi, barem na nekim mestima, Edvin Habl je dublje analizirao stopu širenja. Mnogi drugi naučnici su potvrdili da se druge galaksije udaljavaju od Mlečnog puta, ali 1929. godine Habl je objavio svoj čuveni rad koji je potvrdio da se ceo univerzum širi i da se brzina kojom se širi povećava.
Ovo otkriće nastavlja da zbunjuje astrofizičare. Koji fenomen omogućava univerzumu da prevaziđe silu gravitacije držeći ga zajedno, a istovremeno se širi razdvojujući objekte u univerzumu? I povrh svega, njegova stopa ekspanzije se vremenom ubrzava.
Mnogi naučnici koriste vizuelni prikaz koji se zove ekspanzioni levak da opišu kako se ekspanzija svemira ubrzala od velikog praska. Profesorka Granuči predlaže da zamislimo dubok levak sa širokim obodom. Leva strana levka – uski kraj – predstavlja početak univerzuma. Kako se krećemo dalje krećete se napred u vremenu. Širenje konusa predstavlja širenje univerzuma.
