Kako se pravilno postuju roditelji?

Родитеље смо дужни да поштујемо, да би нам век био дугачак, а Благослов Божји велик!
Ако родитељи о неким стварима имају и погрешно мишљење, све је боље (чак и да се кријемо) него њих да увредимо!
 
Родитеље смо дужни да поштујемо, да би нам век био дугачак, а Благослов Божји велик!
Ако родитељи о неким стварима имају и погрешно мишљење, све је боље (чак и да се кријемо) него њих да увредимо!
To je zaista lepo receno ali sta ako je bilo kakvo sakrivanje nemoguce ???
 
Izvoli daj nekog konkretnog primera kako bi se to moglo izvesti.
Ево, ја сам мојим родитељима. Ел знаш колике сам муке имао да им објасним да волим Циганку, па да им то објасним.
Они су ме и одбацивали, и вређали чак, али ја нисам. Тек кад су видели дете, онда су смекшали.
Сад живимо у слози, хвала Богу.
Али биле муке велике.

Али ми никад није падало на памет да их увредим!
 
Ево, ја сам мојим родитељима. Ел знаш колике сам муке имао да им објасним да волим Циганку, па да им то објасним.
Они су ме и одбацивали, и вређали чак, али ја нисам. Тек кад су видели дете, онда су смекшали.
Сад живимо у слози, хвала Богу.
Али биле муке велике.

Али ми никад није падало на памет да их увредим!
Ovo je zaista odlican primer mudrosti sina u odnosu na roditelje a svakako i legitimne borbe za ljubav koja direktno pre svega utice na njegovu vlastitu buducnost...
U tehnickom smislu to je bilo pitanje etnicke prirode i eto,tvopje su metode na kraju ipak postigle rezultat sto ce reci da su se roditeji "urazumili'.
Medjutim pitanje verskog opredeljenja nazalost u nekim slucajevima moze biti zaista ozbiljnije i kompleksnije s tim sto se neretko ukljucuju i mere koji su zaista invazive i jako nelagodne za onog kome su namenjene...

Pitanje i dalje stoji,sta cemo tad ?
Kako pravcilno naci balansa izmedju mudrosti i odgovornosti pred Bogom ?
I daliu nam Bog uopste daje neke smernice u smeru razlucivanja odnosa prema Bogom i roditeljima ???
 
Kada sam pročitao ono da ni rob neće biti rob zauvek ali će SIN zauvek ostati da živi sa roditeljima, nešto me što se kaže "štrecnulo".

Obično se sažaljevaju ženska deca (žene se smatraju i tretiraju kao inferiorna, a zbog udaje se smatralo da su "ženska deca za tuđu kuću" itd, itd itd), međutim šta ako su roditelji nepodnošljivi i taj sin je osuđen da ceo život provede sa nekim ko ga tretira loše, pa onda je bolje biti žena...

Dobro, nekad bilo. Sada, deca oba pola odlaze od kuće. Ako su ih zlostavljali roditelji ipak imaju šansu da pobegnu i da ih nikada više ne vide, a Bog je trebalo da naglasi da treba da se poštuju normalno normalni roditelji.
 

Back
Top