Kako se postaje vernik?

[Milena_9]

Neko se rodi u Italiji od oca i majke katolika i po pravilu prihvati tu veru za celi zivot. Me pada mu na pamet da postane, npr. muhamedanac.
Neko se rodi u Iranu, od oca i majke muslimana i po prvilu nikad ne preispita svoju versku pripadnost.
Itd...

A kako se postaje pravi, iskreni pripadni vernik, bilo koja konfesija da je u pitanju?

 

"pripoadni vernik"
a koji je pa "nepripadni"? mislis nedenominativno-nedoktrinaran, ili mislis na neke sinkretisticke vernike new-age-a?

 

[Milena_9]

Ne, ne mislim.
Vrlo sam konkretna bila. I plediram na uobicajene religije, koje su ukorenjene u istoriji sveta.

 

[MaranAta]

То је оно што се назива индиректно наслеђени грех, од својих предака.

 

[rdeki]

Neko se rodi u Italiji od oca i majke katolika i po pravilu prihvati tu veru za celi zivot. Me pada mu na pamet da postane, npr. muhamedanac.
Neko se rodi u Iranu, od oca i majke muslimana i po prvilu nikad ne preispita svoju versku pripadnost.
Itd...

A kako se postaje pravi, iskreni pripadni vernik, bilo koja konfesija da je u pitanju?

Odlicno pitanje. Svi smo mi vernici rodjenjem. Tako su nas rodili, krstili (ili vec sta su radili) a da nas nisu ni pitali u sta mi zelimo da verujemo.
I zato imamo mnogo onih koji sebe smatraju vernicima vere svojih predaka a nemaju pojma sta to znaci, tacnije ne znaju u sta veruju.
Ja zaista mislim da bi to trebalo da ostane opredeljenje coveka kada bude sposoban da se opredeli.

 

[Milica3]

Mislim da su iskreno verujuci ljudi braca jedni drugima bez obzira kako se zvali formalno. Jedan iguman, koga poznajem, i koji je cesto u kontaktu sa slicnima po svetu ima obicaj, na primer, da ide u posete budistickim monasima - sa njima se apsolutno razume, moze da razmenjuje uvide i beskrajno se raduju uvek susretima.
Bog - ljubav .. Ljubav - Bog .. to je najlepsa vera sveta odkako je veka.....

 

[aharon]

Bravo Milice!
Izvrstan primjer i sjajno rečeno!

 

[Milena_9]

Milice,
ja mislim da je iguman o kome si nam pisala pravi vernik. Dolazi u susret i verovatno i u vrlo otvorene i jezrovite razgovore sa pripadnicima drugih verovanja, ali je ostao svoj. Verovatno je imao trenutke preispitivanja... Nije greh sumljati, traziti, razmisljati. Dogme su uvek bile zatvorena vrata za ogroman svet znanja. I ko na kraju, posle svih dilema koje mozda nema smelosti nikome ni da iskaze, sacuva ljubav za tebe, za mene, za sve nas , taj se najvise priblizio Tvorcu. I prepoznaje ga u sebi.

 

Uobicajene religije ttreba sagledati hronoloski kako su se "ukorenjivale", medjutim ako ih uzmes "zdravo za gotovo" kao "ukorenjene", pa na to dodas (neko rece) da su svi rodjenjem vernici, onda to meni lici na matrix dobrano.
No, buduci da pleferiras uobicajene religije, kada govoris o vernicima, te preispitivanju sa tog stanovista, ja da ti ne kvarim temu, povrsno preispitivanje. Ja sam imao nameru da se vera i vernik analizira u kontekstu: pravednik ce od vere ziveti. i sl., npr.: niko se ne radja kao vernik, nego neki imaju potencijal vere koji ostvare, a neki ne. Preispitivanje je u startu mucno, tesko, a doslednih skoro i da nema...





Dileme je odagnao ljubavlju, te se priblizo...i prepoznao...

Apostol Pavle govori o onima koji ljubavi ISTINE NISU PRIMILI DA BI SE SPASLI.

Nisi znali u sta veruju, pa su to svoje neznanje nazvali ljubavlju, nazivali mir braci. Pa, dobro, svet je globalno selo, a mi smo hipici onda, po vama.

 

[Kastor]

Neko se rodi u Italiji od oca i majke katolika i po pravilu prihvati tu veru za celi zivot. Me pada mu na pamet da postane, npr. muhamedanac.
Neko se rodi u Iranu, od oca i majke muslimana i po prvilu nikad ne preispita svoju versku pripadnost.
Itd...

A kako se postaje pravi, iskreni pripadni vernik, bilo koja konfesija da je u pitanju?

Moras li biti pripadnik bilo koje religije i moras li verovati da bi bio ispravan? Pripadnost nekoj od religija,samo po sebi ne zanci nista,mnogi iskreni katolici pobise mnoge iskrene pravoslavce,mnogi iskreni pravoslavci pobise mnoge iskrene muslimane a ovi pak pobise mnogo i od jednih i od drugih.... Pozdrav

 

[Milena_9]

Naravno da niko ne mora da bude vernik.
Naravno da nisu svi vernici ispravni ljudi.
Naravno da svako od nas moze da citira mnogo psalma, koana, suri, ali to nije vase autenticno misljenje.
Mene je interesovalo kako to covek, znaci odrastao covek, zreo i sklon razmisljanju postane vernik.

 

e da li su bili pravi, i da li su ih svojom iskrenoscu pobili?

i da li biti iskren, znaci biti u Istini?

 

[Milena_9]

Goste,
hajde molim te najlepse sam odgovori na pitanje koje si postavio. Ono zvuci, onako... mudro, ali ne znaci nista.
"Da li biti iskren znaci biti u istini?"
Sta uopste znaci ta recenica?

 

[Rasmik]

Milena,

Ja mislim da ono sto je Gost rekao je u podpunosti ispravno.

Ti mozes biti iskrena koliko hoces u uverenju da ce te autobust dovesti u Novi Sad, ali ako taj autobus ide za Nis onda ti tvoja iskrenost nece puno pomoci.

Uzdravlje

 

[Milena_9]

Sad vec prelazimo na temu psihologije.
Sta je uopste istina i kako se ona saznaje?
Postoji subjektivna istina koja se saznaje licnom percepcijom, i postoji objektivna istina koja odgovara pravom stanju stvari. A sto to bese?
A sto se tice autobusa, ja cu iskreno sesti u autobus koji ce svojom mudrom glavom smisliti da je prava istina da ja u stvari ne znam da je za mene bolje da ne odem u Novi Sad nego tamo gde je on smislio.
E pa ko mi je kriv kad se kacim sa mudrijim od sebe?

 

[ne znaci,]

Goste,
hajde molim te najlepse sam odgovori na pitanje koje si postavio. Ono zvuci, onako... mudro, ali ne znaci nista.
"Da li biti iskren znaci biti u istini?"
Sta uopste znaci ta recenica?

od vlastite iskrenosti oprostaj molim
niz godina svirepo je mucih
nevernicima naivno je hvalih
velicah, dokazujuci je svima
kao da joj ni sam verovao nisam.

urodjenu, ne mogu je izgubiti
znacaj njen nikad vise vagati
kao oruzje proklet upotrebiti


iskrenosti, moje najvece iskusenje,
hvala ti sto me ne napusti,
srce cepam, novi dom ti nudim,
jeziku sad nek` druguju zubi.

 

[Rasmik]

Isina koju ti trazis je van tebe. Isus je rekao "Ja sam Isina ..." Sama svojom mudroscu i istrazivanjem nikada neces doznati isitnu o Bogu jer je to nemoguce.

Medjutim, ako ti se Bog otkrije, to je onda druga stvar. Ali, pitaces, kako se Bog otkriva. Odgovor je laksi nego sto mislis. On se vec otkrio u svome Sinu Isusu Hristu.

Zato draga moja Milena, Bibliju u ruke pa vidi ko je taj Isus Hristos koji je Istina i koji je savrseno otkrivenje Boga.

Radi ono sto je on radio, zivi onako kako je on ziveo, sledi njegov primer i tada ces znati sta je istina, jer ces biti na puti istine posto je Isus isto tako rekao "Ja sam put i istina i zivot"

Uzdravlje

 

[Milena_9]

Znaci tako se postaje vernik....

 

Put, Istina i Zivot, radi se o redosledu nabrajanja (zbog zareza), dok npr. Otac i Sin i Sveti Duh naglasava rec "i", tj. nisu Otac i Sin odvojeni zarezom. I tako, postoji doktrinarno suprotstavljanje u KONTEKSTIMA: spor o filokve medj r-katolicima i Pravoslavnima, postoji ne priznavanje nekih bozanske licnosti Sina itd, ali to sve prozilazi zbog nepoimanja konteksta, konotacija Svete Trojice; na drugoj strani, ja sam mojim pisanjem hteo samo da naglasim da covek do Istine mora Putem, a tako i da bez Istine nema Zivota.
Hteo sam da kazem da iskrenost ne podrazumeva Istinu. Naravno, postoje i neiskreni, pritvorni ljudi, ali ako su me nekada i tangirali, danas ne toliko, prosto me ne doticu. Ja, licno sam na drugoj strani shvatio da se mera iskrenosti da ispuniti, a Istina, Duha istine Bog ne daje na meru, nego se Njime meri. Iskrenoscu covek ne moze nista izmeriti, jer ima iskrenih (verujem), koji nista ne znaju.

 

[...]

tako da onaj koji nista ne zna, a eksponira svoju iskrenost, u zabludi je.

 

[Milena_9]

A da li ima neiskrenih koji sve znaju?
Volela bih da cujem nekoga da svojim recima, bez pozivanja na autoritete iz Svetih knjiga, isprica svoje iskustvo o tome zasto i kako je poceo da veruje.Jasnim recima, blago, razumljivo i da ga bude bas briga sta ce o tome da kaze ova nasa druzina odavde.

 

[rdeki]

A da li ima neiskrenih koji sve znaju?
Volela bih da cujem nekoga da svojim recima, bez pozivanja na autoritete iz Svetih knjiga, isprica svoje iskustvo o tome zasto i kako je poceo da veruje.Jasnim recima, blago, razumljivo i da ga bude bas briga sta ce o tome da kaze ova nasa druzina odavde.

Ja sam u postojanje Boga verovao prakticno od kada znam za sebe. Posto sam procitao Stari i Novi Zavet moje glediste o veri i religijama uopste se bitno promenilo, ali i dalje verujem da Bog postoji. Ne onako kako ga religije opisuju, ali sasvim sam siguran da je tu.
Ono sto meni najvise smeta su oni tzv. vernici koji su do juce (u komunizmu) bili ateisti a sada su bolji pravoslavci i hriscani i od samog Patrijarha. Pritom oni ne znaju i ne trude se da udju u srz i sustinu onoga u sta deklarativno veruju. A uveren sam da Boga bas mnogo i ne zulja ko se kako i gde krsti, sta jede a sta ne jede, da li posti i tako to, vec Ga zanima ko je kakav covek.

 

[Milica3]

Draga Milena,
Zelim da te pozdravim kao nekog koga prepoznajem po srodnosti. Ima ovde mnogo divnih ljudi ali.. mozda malo po zenskoj liniji :wink: . Obicno se muski tekstovi uzimaju kao racionalniji i promisljeniji.
Vidim da te interesuje neko ko se kasno resio da postane vernik. Sad cu pokusati da ti objasnim zasto sam se ja resila u kasnim godinama da posle mnogo istrazivanja odem kod svog divnog prijatelja - igumana koga sam spominjala da me krsti.Taj dan je, posle mnogo mutnih zimskih dana gde se sve stopi u bezlicnu izmaglicu, osvanuo blistav, bistar i suncan a na drvecu i po livadama usput inje je bljeskalo i presijavalo se. Bilo je cudesno, nisam mogla da verujem a u crkvi je snop svetla kroz prozor padao pravo na knjigu u mojim rukama i na reci .. verujem u jednoga...
Dakle, to je bilo malo o simbolici a sustina?
Pratila sam kroz zivot metafiziku svih uzvisenih izvoda iz zivotnih oblasti.Muzika, poezija, knjizevnost, slikarstvo, nauke.. sve je dostizalo domet gde covek moze da bude apsolutno ushicen. Vrhunski majstori kroz vekove su stizali negde gde su,pratila sam pomno, dolazili u kontakt sa bozanskim. To je moja prva predstava o Bogu kakvim ga danas razumem. Sve je to bilo van mene tj, necije - necija dostignuca cije sam sadrzaje unosila u sebe. Taj red i unutrasnja harmonija su rasli dok se u jednom momentu u zivotu nisam susrela sa ozbiljnim nedostacima moga duha.. desilo se da nisam bila dorasla da razresim neke stvari i suocila se sa strasnim rigidnim sistemom u sebi koji nije mogao da mi pomogne, U toj fazi sam bila oholi niceovac koji nije umeo da prasta ni voli sve sto nije bilo savrseno. Da ne duzim mnogo..
Posle mnogo istrazivanja,plakanja i prepoznavanja jasnog osecaja da sam izgubila Boziju milost, tj da mi treba pomoc mnogo snaznije i nedokucivije sile od mojih skromnih znanja da me harmonizuje iznutra, shvatila sam da je coveku potrebno uzviseno posvecenje kao zvezda vodilja. Ne samo ideja o uzvisenom,( ideja mora da se kristalizuje i obogacuje stalno da bi grejala i vukla ka lepoti), nego i posvecenje, i to kroz rutual, kroz primanje u okrilje od onih koji su isto tako na putu lepote kroz ljubav.
Zamisli viteza koji se posvetio vitestvu i ima utkan u zivot pleneniti ideal koji mu osvetljava i vreduje svaki dusevni napor. E tako isto ljubav jeste najmocnija sila i tajna koju hriscanstvo poznaje i pricati mnogo o tome je kao uciti balet kroz rasprave ali, mozemo negde prepoznavati kroz nase diskusije da smo na tom putu i vec smo napravili doprinos na opstem planu postojanja.

 

[Nikodim Ljutic]

 

[Nikodim Ljutic]

Ako mi je dozvoljeno da se i ja umešam u nešto što je pravi forum. Ne znam da li bih mogao da ti prepišem bilo kakav recept, o tome, kako postati vernik. U stvari, siguran sam da ne mogu! Mogao bih da ti pričam svoje iskustvo, ali ne mogu da garantujem da je to i tvoj put.

Odabrala si veoma ozbiljno pitanje, koje bi svako u svom životu MORAO da postavi. To je pitanje od životne važnosti za svakog čoveka, bar sa hrišćanskog stanovišta. Moguće da će ti pomoći neka pitanja koja bi trebala da postaviš sama sebi i pronađeš odgovore na njih, da bi došla do onog glavnog odgovora: "Kako i da li postati vernik?" Kao vernik, mogu da ti kažem da ni sam Bog ne zapoveda čoveku da bude vernik, ali ga savetuje i, prosto moli, da bude, jer od vere zavisi sve. I večni život i sadašnji život. Pitanja koja sam hteo da ti ponudim su jednostavna, ali zahtevaju ozbiljne, iskrene, poštene odgovore, koji moraju biti očišćeni od svih predrasuda i predubeđenja. Koja su to pitanja? Pa evo ih:"Ko sam ja; moje poreklo (izvorno, origin); koja je moja svrha mog postojanja u ovom svetu; gde je moj kraj?" Zašto sam ponudio ova pitanja? Zato što pitanje, u onom obliku kako si ga ti postavila, iziskuje precizan i konkretan odgovor, koji ima neka egzaktna merila i mere... a on to nema. Vernik nije nešto što se postaje nekom odlukom ili željom. Vernik se postaje verom. To je promena života u svim njegovim aspektima. To nije skup pravila koja se svojom voljom usvajaju i postaju deo života. Obično to, na taj način, i ne traje dugo, jer to je, običnim rečima, foliranje... uglavnom samog sebe. Čoveka osvaja Bog... svojom ljubavlju, svojom besprekornom ličnošću, svojim karakterom, svojom dobrotom. Kako smo mi i stvoreni, prema biblijskom učenju, po Božjem obličju, dovoljno je prepustiti se svojoj prirodi. Na jednom mestu u Bibliji piše:"Јован 15:16 Ви мене не избрасте, него ја вас избрах, и поставих вас да ви идете и род родите; и да ваш род остане, да што год заиштете у оца у име моје да вам да." Dakle, Bog ima inicijativu, a na nama je da damo ili ne damo pristanak.

Pozdravljam te i želim ti da nađeš svoje odgovore!