Kako se osloboditi sebe?

Ja pa ja, taština, egoizam, narcizam....... Kako izaći iz tog živog blata?

Ja mislim da je to nemoguće. Sa tim se radjaš. Kao što neko ume da deli, oseća, da bude samilostan, tako ti imaš i drugu vrstu ili sortu, koja je samoživa, ne briga živu silu šta ili koga gazi, osvrt na jug i dupence teraj dalje. Stvarno mislim, da ne možeš nikoga menjati, već samo sebe. Neće nikada izaći, kako da izadju, ako nisi ni svesni svoje nesvesti? Kao i svaki porok, bolest, itd. moraš najpre biti sam svestan onoga šta želiš da promeniš, "izlečiš". Sada sam definitivno ubedjena, da ljudi samo koji najviše vole sebe, nikada se ne ne menjaju, jer više vole svoj stav do druge ljude. Ljudi koji su svesni da su grešni, da su samo ljudi, da naprosto život te menja, situacije, da ne možeš umreti kakav se rodiš, već da vremenom odrastaš, sazrevaš, dešavaju ti se situacije i ljudi, koji te an to "primoravaju" da dublje gledaš u sebe. Naprosto, neka dela, gde stojiš na raskrsnici, gde tačno vidiš, da li ćeš ostati isti, ili ćeš ipak poći putem koji trenutačno jako boli i stiska tamo gde si najviše ranjiv/a, gde najviše udara i boli, ali suočavanjem sa istim, postaješ bolji, sadržajniji i kompletniji čovek. Shvatila sma da ne možeš nikoga učiti na stvari, koje rodjenjem ne nose u sebi. ♥
 
umoran sam od sebe.......
dosta kretanje pomaže, fizička aktivnost, da se sva energija isprazni i onda samo padneš u krevet.........
boravak u prirodi, meditacija pored neke vode, mada, nažalost, uvek ima nekog u blizini, neki ribolovoci itd, moram da se ponašam zbog njih, nema slobode.......
 
umoran sam od sebe.......
dosta kretanje pomaže, fizička aktivnost, da se sva energija isprazni i onda samo padneš u krevet.........
boravak u prirodi, meditacija pored neke vode, mada, nažalost, uvek ima nekog u blizini, neki ribolovoci itd, moram da se ponašam zbog njih, nema slobode.......

Kako bi te odveo u salu, navukao ti rukavice i kacigu pa te drugarski odrao od batina. A onda te odveo na pivo.
 
Ja pa ja, taština, egoizam, narcizam....... Kako izaći iz tog živog blata?

Zavisi kojeg "ja"želiš da se oslobodiš.Čovek nije jedno "ja".
Onda duboko uzdahneš.Uvučeš u nozdrve tih par stotina "ja"kojih želiš da se oslobodiš.
Napraviš brodić od papira.Izdahneš one "ja" na brodić sa sve slincima i mikrobima iz nosa.
Pustiš brod niz Dunav.
 
:lol:

btw, kakva je to moda ovde zavladala sa tim tackicama, el to u korelaciji sa kolicinom naviruceg narcizma? i postavljac teme i onaj sto je sebi faraon nick nadenuo , a pricao bi o narcizmu :lol:

Znaš li šta znače tačkice ?
Iskazana poruka da bi ti prič'o još,ali nemam vremena,žurim...
Ali,to je rešivo.
Vrlo jednostavno !
Kad čitaš tekst i naletiš na te tačkice,koje te nerviraju,
preskoči tačke....
I guraj dalje !
 
Prvo se rodiš,a onda ti kroz nozdrve uleti u pluča taj vanzemaljac kog posle nekog vremena,kad se navikneš na njega,počneš
da zoveš "ja"...A to nisi ti,već taj krele...:mrgreen:

e jes.
ja kasam bio dete, kažu da sam nestao na par sati
a u stvari, kasnije sam saznao da me je oteo neki njihov, usadio silikon čip kroz nos i od tada sam dabome..reptilsko dete
a ono čega se ja sećam da sam išao po Mars čokoladu.

E sad, sve to nije čudno, osim što u moje vrene nije bilo Mars čokolada, već životinjsko carstvo, bata i seka i kasnije eurokrem.

pa ti vidi.
 
e jes.
ja kasam bio dete, kažu da sam nestao na par sati
a u stvari, kasnije sam saznao da me je oteo neki njihov, usadio silikon čip kroz nos i od tada sam dabome..reptilsko dete
a ono čega se ja sećam da sam išao po Mars čokoladu.

E sad, sve to nije čudno, osim što u moje vrene nije bilo Mars čokolada, već životinjsko carstvo, bata i seka i kasnije eurokrem.

pa ti vidi.

Znači,neko vreme si bio i u Evropskoj uniji ?
Preko eurokrema.
Kakvi su ti utisci iz unije ?

Ali,ne vredi....
I da se setiš,ne bi vredelo tvoje iskustvo,
jer bi bilo zasnovano na percepciji deteta !
Ali,ništa...

Ipak,kaži ovim zamlatama u vlasti da se ne zatrčavaju.
Da,koliko se sećaš,stariji pričali, da je go ******....!
 
Zavisi kojeg "ja"želiš da se oslobodiš.Čovek nije jedno "ja".
Onda duboko uzdahneš.Uvučeš u nozdrve tih par stotina "ja"kojih želiš da se oslobodiš.
Napraviš brodić od papira.Izdahneš one "ja" na brodić sa sve slincima i mikrobima iz nosa.
Pustiš brod niz Dunav.

Ovo je tačno, a i metod sa brodićem je zabavan. :lol:
Čovek nije jedno već mnoštvo tih malih "ja", i sve dok čovek misli da je jedno nikakva promena u njemu nije moguća, nikakva "borba" u njemu ne može da se razvije. Da bi posmatrao sebe, jer samoposmatranje je jedina efikasna metoda u otkrivanju sebe, čovek mora da se podeli barem na dva dela, na dve strane: na radnu stranu i na mehaničku stranu. Radna strana bi bila ona koja posmatra, a mehanička bi bila objekat tog posmatranja.

Ako čovek misli da je jedan i jedinstven, i da je uvek isto “ja” kad dela i kad misli, kako može da posmatra sebe? Ne može, jer on zamišlja da je jedan i tako nema šta da posmatra u sebi. U tom slučaju, čovek često veruje da posmatranje znači posmatranje nečeg van njega – npr. autobusa, ulica, ljudi, prizora, itd. Ali samoposmatranje nije učinjeno putem spoljašnjih čula koja pokazuju samo šta čovek nije – tj. spoljašnji svet.

Ukoliko rad u čoveku nije utemeljen putem posmatrajućeg “ja”, ništa se u njemu ne može promeniti. Posmatrajuće “ja” ima viši, unutrašnji smisao od vanjskog života. Ali ako posmatrajuće “ja” nije podstaknuto dubinom kontinuiranog i obnavljajućeg razumevanja samog rada, ono slabi i, pod stresom spoljašno-životnih okolnosti, bledi – onda se čovek prosto nađe ponovo u spoljnjem životu i ako je život udoban u odnosu na njegove lične interese, on ne pati.

Cilj stvaranja posmatrajućeg “ja” je da pomogne čoveku da ima osećaj nečeg mnogo više unutrašnjeg, tako da on može da posmatra ono što je više “spoljašnje” u njemu samom (spoljašnje ne u smislu spoljašnjeg života, nego nešto u njemu, u njegovoj ličnosti, u Petroviću, ako se zove Petrović). Dok god posmatračko “ja” nije utemeljeno – tj. dok god čovek nema volju da posmatra sebe (i to “sebe” ne kao nešto u spoljašnjem, čulno-opažajnom životu za koji se vezao, njegovu kuću, njegov nameštaj, njegov novac, njegove provode, njegovu baštu, njegov posao, njegov društveni položaj, njegova odlikovanja, njegov pedigre, njegovu odeću, itd.) – dok god ne započne ovaj unutrašnji čin, ništa u njemu ne može da se promeni. On ostaje ista osoba.

E, sad, ako radiš ispravno ubrzo nastaju velike promene i to tako što se za tvoje voljno "ja", dakle posmatrajuće "ja" uhvate sva ona "ja" koja su pristala na uvete rada i kristaliziraju se. Iz takvog procesa počinje da raste tvoje esencijalno "ja" kao prirodni gospodar svim onim lažnim "ja" nastalih iz spoljnjeg sveta.
 
Ovo je tačno, a i metod sa brodićem je zabavan. :lol:
Čovek nije jedno već mnoštvo tih malih "ja", i sve dok čovek misli da je jedno nikakva promena u njemu nije moguća, nikakva "borba" u njemu ne može da se razvije. Da bi posmatrao sebe, jer samoposmatranje je jedina efikasna metoda u otkrivanju sebe, čovek mora da se podeli barem na dva dela, na dve strane: na radnu stranu i na mehaničku stranu. Radna strana bi bila ona koja posmatra, a mehanička bi bila objekat tog posmatranja.

Ako čovek misli da je jedan i jedinstven, i da je uvek isto “ja” kad dela i kad misli, kako može da posmatra sebe? Ne može, jer on zamišlja da je jedan i tako nema šta da posmatra u sebi. U tom slučaju, čovek često veruje da posmatranje znači posmatranje nečeg van njega – npr. autobusa, ulica, ljudi, prizora, itd. Ali samoposmatranje nije učinjeno putem spoljašnjih čula koja pokazuju samo šta čovek nije – tj. spoljašnji svet.

Ukoliko rad u čoveku nije utemeljen putem posmatrajućeg “ja”, ništa se u njemu ne može promeniti. Posmatrajuće “ja” ima viši, unutrašnji smisao od vanjskog života. Ali ako posmatrajuće “ja” nije podstaknuto dubinom kontinuiranog i obnavljajućeg razumevanja samog rada, ono slabi i, pod stresom spoljašno-životnih okolnosti, bledi – onda se čovek prosto nađe ponovo u spoljnjem životu i ako je život udoban u odnosu na njegove lične interese, on ne pati.

Cilj stvaranja posmatrajućeg “ja” je da pomogne čoveku da ima osećaj nečeg mnogo više unutrašnjeg, tako da on može da posmatra ono što je više “spoljašnje” u njemu samom (spoljašnje ne u smislu spoljašnjeg života, nego nešto u njemu, u njegovoj ličnosti, u Petroviću, ako se zove Petrović). Dok god posmatračko “ja” nije utemeljeno – tj. dok god čovek nema volju da posmatra sebe (i to “sebe” ne kao nešto u spoljašnjem, čulno-opažajnom životu za koji se vezao, njegovu kuću, njegov nameštaj, njegov novac, njegove provode, njegovu baštu, njegov posao, njegov društveni položaj, njegova odlikovanja, njegov pedigre, njegovu odeću, itd.) – dok god ne započne ovaj unutrašnji čin, ništa u njemu ne može da se promeni. On ostaje ista osoba.

E, sad, ako radiš ispravno ubrzo nastaju velike promene i to tako što se za tvoje voljno "ja", dakle posmatrajuće "ja" uhvate sva ona "ja" koja su pristala na uvete rada i kristaliziraju se. Iz takvog procesa počinje da raste tvoje esencijalno "ja" kao prirodni gospodar svim onim lažnim "ja" nastalih iz spoljnjeg sveta
.
Upravo tako!:ok:
Bilo bi dobro kad bi uspeli da se svedemo na nivo posmatrajućeg ja.
To je kao kad gledamo film i nesvesno se identifikujemo sa glavnim likovima.
Poistovećujemo se sa svojim mnogim ja a trebalo bi da ih samo posmatramo.
 
Ja pa ja, taština, egoizam, narcizam....... Kako izaći iz tog živog blata?

Ovo kaze Kastaneda -

•Be aware of everything going on in the world around you instead of focusing obsessively on your own thoughts and feelings.
•Don't take yourself too seriously. Be able to laugh at your own foibles.
•Be aware of your impending death. (Is the trivial crap you worry about important in the face of your death?)
•Regard yourself as 'equal' to other life forms, because you are all beings that are going to die.
•Be humble in the face of the awesomeness of the world. Realize you're 'nothing' compared to the 'forces that rule the world'.
•When you decide to finish something then finish it, instead of blowing it off when the going gets tough because very important YOU would suddenly rather run off and do something else.
•Keep the self-importance that is good (being impeccable, taking good care of your body) and get rid of the self-importance that is bad (indulging in anger, repeating constantly to oneself how others have wronged one, etc.)
Don't get down on yourself as being ugly or evil or flawed and beat yourself up all the time, because if you do that you're placing unwarranted importance on what you think of as 'the self'.
•Become aware that ultimately 'the spirit' is the arbitrator of what happens, not you.
Battle petty tyrants so you can see how their rigidity and self-importance ultimately makes them vulnerable and subject to defeat by one who is more fluid.
•Be driven to 'the place of no pity' and so come to realize that at root self-importance is self-pity in disguise.
•Above all... supposedly a thorough recapitulation would bring one face-to-face with the endless boring repetition of one's own and others' self-importance to the point that it would make one want to vomit.
***

Postoje i neke meditacije... to ce ti najbolje objasniti oni sto rade jogu... u kojima se oslobadjas tela... pa samim tim i sebe, selfa... sta god... ali na kraju moras da se vratis u RL hebiga...

& na kraju... bezi koliko hoces od sebe... ali ako zelis da budes srecan, to tvoje ja, sta god... evo ti ga Frojd sabijen u minut i po -


00:48 pocinje bitan deo
 
Poslednja izmena:
U praksi to izgleda ovako...
Dodjete na neki veliki skup, tamo vidite na hiljade tinejdzera koji su u intimi svog doma , na netu, u skoli , razvijali svoju individualnost....Postali razvijene, komplikovane, zahtevne individue, valjda i licnosti....ko ce ga znati...
A onda vidite da su te osobe potpuno bezlicne u ponasanju , pristupu i razmisljanju prema drugim ljudima, obicno kopiran jedan te isti obrazac, mozda iz novina, tv, emisija...ko zna odakle...
Jednostavno vidite isti obrazac, isto pocinje, isto tece, iste stvari treba zadovoljiti, isto odreagovati....i ta bezlicnost i ta sablonizovanost, koja je posledica te bezlicnosti kod itekako razvijene individualnosti licnosti , vama odavde predstavlja glupost ili moje baljezganje...

Ili pocnete da pravite roman o tome da je svaka licnost skup milion licnosti....poeticno ....xxxxxxxx...(autocenzura)....

Dakle sta je to?
Toliko individualno razlicitih osoba, ili bar razvijenih, zahtevnih osoba, a opet socijalno su bezlicne....svedene na par prostih sablona...
Jednostavno u drustvu oni ne ispoljavaju svoju individualnost, jako diferenciraju persona publica od persone privata....licemerje narasta do bola, imidz tehnika se usavrsava....glumci i glumice stupite na podijum...
Svaki glumac pokupi u sebe i deo repertoara sto odigra..pa ako je bila tragedija,, ...joj, ako nije.....ok....

Kasnije ce se ispoljiti individualnost, zakerala ce postati...ne moze se dugo izdrzati, pocece da se peglaju, pretvaraju, prave alter ega.....

Pogodnost narucivanja i zivljenja iz fotelje donose da se vrlo malo ljudi socijalizuju cak i kad su u drustvu....igranje fudbala, plivanje, karate, kosarka...klinci se socijalizuju, ali se vrlo malo druze...sve se to svodi na neke kontakte...ali je prisutno stalno bezanje u bezbednost licnog integriteta i onog prostora gde je obezbedjen taj licni integritet...

To je sve bolestina danasnjice, delimicno posledica politicke korektnosti, delimicno posledica emancipatorstva (ali ne ideje o vecim pravima zena, to ovog puta i ovde ne donosi nista lose, vec nacina komunikacije i demagoskih metoda komunikacije....prica i radnji u rukavicama...)...
Tu onda ne postoji trening za mlade narastaje gde ce ostati i ziveti sa svojim recima...i iskazanim emocijama...
Nedostatak hrabrosti je ono sto ce te prvo pripisati ovakvom ponasanju...
A nije to uzrok...to je posledica....jer ako nema treniranja situacije gde iskazes nesto i onda budes blago prihvacen ili blago odbijen, kao sto je u decijem svetu bez ruganja (moje detinjstvo je tako bilo...a tukli smo se i svadjali i voleli i svasta nesto, cak i rugali na kratko) onda neces nikad razviti licnost u drustvenom...u ljudskom okruzenju....

Eto vam materjala za temu , kako od licnosti kakav sam....napraviti prihvatljiv pristup i licnost za ljudsko okruzenje....sta naglasiti , sta zahtevati, sta odstupiti, sta prikriti....sta blokirati...

Kome se svidi on od svoje drustvene varijante usvoji dosta pa postane sam takav....sto je idealno za lepo osecanje u drustvu...ako je usaglaseno sa sopstvenom licnosti....ali ako nije, onda imate razne probleme tipa Merlin Monro i ostale zvezde i zvezdice....tj javna licnost vrsi pritisak na intimnu licnost i dolazi do pucanja...

Ali....mnostvo je lenjo , pa se ocekuje da se desi ovo sto se desava....masa egocentricnih i egomanijaka preko neta.....lakih kresova i riba koje padaju na slatki izgled i mindjusu, kojima je vise smor da zive same sa dosadnom samom sobom, koje nemaju osim ambicija za drustvenim uspehom , neku posebnu ambiciju u vrednom i radnom.......tu bezlicnost koja je opsta pomaze....ne razlikujes se, ali i ne zahtevas razlicito i onda vreme prolazi u zadovoljavanju u tim kvazi promenama, tj menjaju se imena i likovi, a izgledi i sablon ostaje isti...

I to postaje umetnost, kako nesto sto je isto dozivljavati stalno kao novo i drugacije.............pozajmi se metod iz industrije...promeni se pakovanje....ambalaza....laza....laza.....

P.S.Jos nesto sam zaboravio....
Danasnji klinci i klinke kad se posvadjaju, ne tuku se oni nego zovu nekog starijeg ko ce da se tuce umesto njih....
Kod odraslih je prisutno prikazivanje onih emocija koje nisu sankcionisane, a misli se na ekonomsku sankciju...
Tako da u sustini kapital i ono sto njemu godi ce oblikovati ponasanje ljudi....
Trziste zahteva licemernost i promenjljivost i to ce biti forsirano u emocijama....
Tako ce biti obojene javne licnosti.....koje nisu poznate...a one poznate ce biti jos dodatno obogacene snovima....trendovima.....
 
Poslednja izmena:

Back
Top