Quantcast

Kako se nositi sa uspešnom devojkom ?

šišmirišmiš

Ističe se
Poruka
2.422
No shit, genije
Mislila sam unutar jedne životinjske vrste
Znam ja
Ako npr imaš krmaču,i ona se oprasi i ima 12 prasica,i ako je prasici mwi mwi mwii pacici jako isisaju i ona jako smrša,znači da će se sledeći put "zatvoriti" i imati manje prasica ui ui.Znači,kada krmača doji plasiće,mora da dobije extra klopu dobru,da bi sledeći put imala isto tolko ili više.Bože,hvala ti što sam tako pametan
 

Eurus

Ističe se
Poruka
2.903
Ok

I životinjska vrsta zvana čovek ima homoseksualnost, sterilitet, itd
Zašto bi nekoj životinji bilo favorabilno da se štanca kao poludela u uslovima npr hronično nedovoljno hrane, zar tu ne bi trebalo da postoji neka unutrašnja samoregulacija, nezavisna od predatora
Misliš da mačka želi da se koti 2x godišnje, želi, bole je k, hoće da umre, pogledaj kako izgleda mačka koja se neprestano koti, svaka trudnoća je iscrpljuje i povećava rizik za rak materice
A kako je priroda darežljiva i plemenita i sposobnost samoregulacije priraštaja, isto kao što je besmrtnost dala nekom morskom konjicu a smrdibubi nijednog prirodnog neprijatelja, je dala verovatno nekoj vrsti mrava ili nešto

Iskreno, besna sam.
 

šišmirišmiš

Ističe se
Poruka
2.422
ok
pa jel si videla krmaču kad je isisaju prasici,na šta liči...a kada ima ful hranu,ne fali joj ništa,kao i da nije imala prasice
otkud ja znam,valjda je njoj prioritet produžetak vrste,djavo će je znati,kladim se da bi svaka krmača kada bi je pitali šta želi rekla da želi što više prasica
a i ja sam to tako lupio bzvz,ne znam ni šta pišem,hteo sam samo da budeš besna,što i nije tako teško postići,jel...mislim da je dovoljno napisati bilo šta,da bi besni bili besni
 

Fei Li

Početnik
Poruka
36
Ne znam baš koliko to životinje regulišu prirodni priraštaj u okviru svoje vrste, poznato je da se npr glodari množe koliko god mogu sve dok ne potroše resurse čak pritom jedući i pripadnike svoje vrste, zečevi takođe iako pripadaju sisarima...

Regulacija postoji samo u složenim odnosima između različitih vrsta (tako zeca u prirodi napada orao, sova, vuk...)
Mi ljudi smo na vrhu lanca ishrane i u idealnim uslovima možemo da kontrolišemo brojnost praktično svake populacije .

U svakom slučaju ja nameravam u lov ako sve bude OK, a vi ne osuđujte nešto ako i sami niste probali.
Nije jeftino, ali ako ste u situaciji pridružite se nekom lovačkom udruženju, značilo bi.
A uostalom, nijedan lovac ne ubije onoliko životinja koliko ubije prosečni mesar, idite kritikujte njih, e oni su ti koji ne doprinose ekosistemima ni malo.
 

*Hannah*

Iskusan
Poruka
5.543
Interesuju me iskustva/mišljenja članova, mada su i saveti devojaka koje su bile u sličnoj situaciji dobrodošli.

Opisaću ukratko svoju trenutnu emotivnu situaciju.
Relativno skoro sam ušao u vezu sa koleginicom iz struke, i iako smo se upoznali na način koji nije direktno vezan za radno mesto nedugo zatim sam počeo da radim gde i ona.
Ovako nam fino ide, za sada je sve OK pa i više od toga.

E sad, biću direktan - ona je trenutno poslovno uspešnija od mene i to mi smeta.
Ja sam inače malo odužio kao apsolvent, plus sam po diplomiranju par godina radio van struke jer mi se slučajno ukazala odlična poslovna prilika koju sam tada prihvatio i ovo mi je prvi posao u struci; dok je ona završila na vreme i odmah je počela da radi ovde pre više od godinu.
Oboje imamo prosek preko 9, moj je veći za 0,06 mada je to u Srbiji nebitno, više to navodim kao neku svoju utehu.

Obično sam ja onaj lik kojeg svi vole, međutim na ovom poslu su između nas dvoje svi iz nekog razloga poklonili simpatije njoj, omiljena je u kolektivu. Zbog čega se osećam nebitno i u drugom planu, nimalo ne uživam na poslu a mislio sam da hoću posle ove duge pauze.
Recimo, pre neki dan sam sa jednom starijom koleginicom išao na drugo odeljenje i ona me je tamo predstavila sa "ovo je Fei Li, ******* dečko", nisam ništa rekao jer mi treba dobar odnos sa njom ali sam se osećao kao da je neko uzeo tojagu i mlatnuo me po glavi. Ključao sam u sebi, valjda ni jedan normalan muškarac ne želi da bude poznat kao nečiji dečko a matora je to direktno i bez ikakvog pardona rekla predamnom što je za moj ego velika uvreda.
Poslovno se vidi da trenutno ima veće znanje što je očekivano i to ne doživljavam kao tragediju, rešio sam da to iskoristim kao motivaciju i uzeo sam da ozbiljno učim.
Smatram da sam veći kapacitet od nje i da ću je po tome stići i prestići u jednom momentu, dakle sa tim mogu da se nosim.

Generalno mi je sve teže da se pomirim se tim da sam sa devojkom koja je uspešnija i postajem negativan po pitanju ove veze, iskreno i mislio sam ranije da bi bilo ovako kad bi mi se desilo da pođem sa nekom iz struke koja odgovara mojim kriterijumima, i evo stvarno ispade tako i protiv moje volje.
Sama devojka mi ništa ne prebacuje i ponaša se skroz normalno. Zbog čega mi ovo na neki način i teže pada, kao da je i ona bez problema prihvatila da je bolja od mene što inače nije tačno, mnogo još mleka ona mora da popije da bi mogla da se meri sa mnom i finansijski i po životnom iskustvu, nego znam da ona najverovatnije ne razmišlja tako, rekao bih da je dosta zadovoljna što smo zajedno, plus je sa mnom nedavno izgubila i nevinost tako da bi ovo nesumnjivo trajalo ako ja hoću da traje.
Ova veza je u stvari aktivirala neke moje stare komplekse i nije mi drago zbog toga.
O ovome sam otvoreno pričao jedino sa majkom, rekla mi je da se ne glupiram jer je devojka super i da ću se kajati i da uzmem da radim na sebi ako hoću da budem bolji od nje. Realno u pravu je, ovo je možda i moja poslednja prilika da se skrasim sa jednom uspešnom devojkom na kojoj bi mi mnogi pozavideli.

E sad, kako se izboriti sa samim sobom ?
Čudni smo mi ljudi... I kada nam je sve super u životu kao da nas neki crvić gricka iznutra i ne dam mira, pa brže bolje da pokvarimo nešto što vredi. Najgore od svega je stvarati nevolje tamo gde ih uopšte nema. :confused:
Jedino osobe koje odlično poznaju svoje mane i vrline mogu imati moć, sposobnost da istinski prihvate i naravno zavole onog drugog.
 

Trust no one

Poznat
Moderator
Poruka
8.136
Ne znam baš koliko to životinje regulišu prirodni priraštaj u okviru svoje vrste, poznato je da se npr glodari množe koliko god mogu sve dok ne potroše resurse čak pritom jedući i pripadnike svoje vrste, zečevi takođe iako pripadaju sisarima...

Regulacija postoji samo u složenim odnosima između različitih vrsta (tako zeca u prirodi napada orao, sova, vuk...)
Mi ljudi smo na vrhu lanca ishrane i u idealnim uslovima možemo da kontrolišemo brojnost praktično svake populacije .

U svakom slučaju ja nameravam u lov ako sve bude OK, a vi ne osuđujte nešto ako i sami niste probali.
Nije jeftino, ali ako ste u situaciji pridružite se nekom lovačkom udruženju, značilo bi.
A uostalom, nijedan lovac ne ubije onoliko životinja koliko ubije prosečni mesar, idite kritikujte njih, e oni su ti koji ne doprinose ekosistemima ni malo.
Od celog ovog teksta mi ponovo upada u oci kako opisujes lov-nije jeftino.
Pokazuje da ti je bitnije da je skup sport nego zadovoljstvo (mada ne vidim razlog zasto je to sport i kakvo je zadovoljstvo u tome).Lov podrzavam iskljucivo u slucaju da moras da ulovis hranu,ili kada su hajke na predatore koji ugrozavaju ljude,kao sto je zadnjih godina sa sakalima.
Lov kada ti hranis zivotinju do te mere da se navikne na coveka i prestane da bezi,pa ti kao nju lovis je sve osim sporta.Cisto lecenje kompleksa,da je neko gospodar necijeg zivota.
 
Top