Kako se nosite sa anksioznošću?

Mr. Lucky

Početnik
Poruka
10
Ćao ljudi, šta vi radite kada vas spuca teška anksioznost? Čitao sam iz vesti sa krstarice ima lepo objašnjeno kako se pokreće i u suštini sa njom se vrtim/o u krug. Ja nikada nisam uspeo sam da se bar malo oslobodim (pomognem sebi) nego uvek odem kod psihijatra za lekove. Već imam dosta godina, život mi je jako loš, tj živim izolovano. Kako se vi borite sa ovim problemom?
 

Enishi_Yukishiro

Domaćin
Poruka
3.589
Ćao ljudi, šta vi radite kada vas spuca teška anksioznost? Čitao sam iz vesti sa krstarice ima lepo objašnjeno kako se pokreće i u suštini sa njom se vrtim/o u krug. Ja nikada nisam uspeo sam da se bar malo oslobodim (pomognem sebi) nego uvek odem kod psihijatra za lekove. Već imam dosta godina, život mi je jako loš, tj živim izolovano. Kako se vi borite sa ovim problemom?
pustim muziku i pevam, cesto i koreografije radim.
i tako prodje zacas.
 

PowerMan

Početnik
Poruka
18
Ćao ljudi, šta vi radite kada vas spuca teška anksioznost? Čitao sam iz vesti sa krstarice ima lepo objašnjeno kako se pokreće i u suštini sa njom se vrtim/o u krug. Ja nikada nisam uspeo sam da se bar malo oslobodim (pomognem sebi) nego uvek odem kod psihijatra za lekove. Već imam dosta godina, život mi je jako loš, tj živim izolovano. Kako se vi borite sa ovim problemom?
Nemoj nikako da se predajes i da prihvatis anksioznost, tj. anksiozno stanje kao sastavni deo zivota. Smatraj to kao nesto strano cega treba da se resis. Kada dozivis anksiozni napad, shvati u glavi da svi ti fizicki i psihicki simptomi ti nece stetiti zdravlju. Neces se onesvestiti ili pasti. Preseci u glavi, reci dosta je. Radi vezbe disanja. Takodje, nikako nemoj bezati od nje. Ako te je strah da budes u grupi ljudi, namerno idi tu, jer ces shvatiti da se nista lose nece desiti. Gledaj serije koje volis, slusaj muziku, pisi dnevnik, pricaj sa stvojim prijateljima.
 

Manastirka

Elita
Poruka
22.086
Ćao ljudi, šta vi radite kada vas spuca teška anksioznost? Čitao sam iz vesti sa krstarice ima lepo objašnjeno kako se pokreće i u suštini sa njom se vrtim/o u krug. Ja nikada nisam uspeo sam da se bar malo oslobodim (pomognem sebi) nego uvek odem kod psihijatra za lekove. Već imam dosta godina, život mi je jako loš, tj živim izolovano. Kako se vi borite sa ovim problemom?
Što se anksioznosti tiče, shvati najpre da tako trošiš život na jednu veliku glupost!
To je dobar start!
Lekovi ne rešavaju problem i msm da vremenom pogoršavaju stanje.Ti si se verovatno već tako navikao, to je navika koju moraš promeniti.
 

PowerMan

Početnik
Poruka
18
Što se anksioznosti tiče, shvati najpre da tako trošiš život na jednu veliku glupost!
To je dobar start!
Lekovi ne rešavaju problem i msm da vremenom pogoršavaju stanje.Ti si se verovatno već tako navikao, to je navika koju moraš promeniti.
Slazem se. I znam drugare kojima su lekovi samo vremenom pogorsali stanje. Verovatno zato sto, kada god bi uzeli da popiju lekove protiv anksioznosti, upravo bi se podsetili na anksioznost i uvek vracali iznova i iznova na pocetak. A ovako, vremenom i zaboravis, prodje i resis se.
 

Mr. Lucky

Početnik
Poruka
10
Slazem se. I znam drugare kojima su lekovi samo vremenom pogorsali stanje. Verovatno zato sto, kada god bi uzeli da popiju lekove protiv anksioznosti, upravo bi se podsetili na anksioznost i uvek vracali iznova i iznova na pocetak. A ovako, vremenom i zaboravis, prodje i resis se.
Lekovi za anksoioznost su benzosi i piju se samo po potrebi jer je zavisnost koju prave možda jača onoj od heroina...
Jeste dala je dobar savet, ali u smislu da nikom ne treba anksioznost, i da sam se ja navikao na ovakav život. Nisam ni pio te ,,teške'' lekove dugoročno, isto mislim da mogu biti opasni da, uspavljuju, usporavaju, jedino možda rivotril bih mogao u maleckim dozama. Ja nemam jaku anksioznost kao mnogi, ono da mislim da ću da umrem- napade panike, možda mi se desi nešto mnogo slabije u najgorim situacijama kad mi se sve pobrka, zbog negativnih misli, situacija kao: iđenja na sahrane ili kada predstoji ,,veliki rad'' na selu. Ja imam više u smislu socijalne anksioznosti, preanaliziranja svega i svačega... i onda se stalno izolujem, povlačim, izbegavam, a to je i poremećaj ličnosti nažalost (nije mi dijagnostikovano, ali prepoznam se u tome što piše). I zavistan sam od roditelja. Ima takvih ljudi sad sa socijalnom anksioznošću i tih tema dosta. Meni pomogne antidepresiv jer mi pomogne da se trgnem i pokrenem. (Znam da je njihov efekat privremen, na možda godinu dana i manje). Da treba raditi na sebi, sam se boriti. Ali meni to ne ide nikako jer nemam zdrave paterne, boriti se i raditi, izdržati, a ne kukati i pobeći. Onda ima i ona druga strana što kaže i moja majka, možda bolje ih piti ceo život nego biti takav stalno. I onda se ja lomim dal da zovem psihijatra ili ne, i tako prođe mnogo vremena, a ja ostanem kući sjeban, zarobljen u svojoj glavi. Jer ja nisam u stanju da sam radim, svakodnevno neke dobre pozitivne, stvari koje su dobre, za promenu, način življenja, razmišljanja itd... Da priđem devojci, da nešto uradim. Nemam neki cilj, san ili hobi vredan življenja i onda ništa ne menjam i slabo se trudim, osim što konstanto razmišljam. Od malih stvari se uplašim, mnogo volim da kukam, ne preuzimam odgovornost za svoj život. Sve su to neke stvari na kojima treba raditi, jedino je pitanje koliko ja to želim.
 

bmaxa

Buduća legenda
Poruka
25.705
Jeste dala je dobar savet, ali u smislu da nikom ne treba anksioznost, i da sam se ja navikao na ovakav život. Nisam ni pio te ,,teške'' lekove dugoročno, isto mislim da mogu biti opasni da, uspavljuju, usporavaju, jedino možda rivotril bih mogao u maleckim dozama. Ja nemam jaku anksioznost kao mnogi, ono da mislim da ću da umrem- napade panike, možda mi se desi nešto mnogo slabije u najgorim situacijama kad mi se sve pobrka, zbog negativnih misli, situacija kao: iđenja na sahrane ili kada predstoji ,,veliki rad'' na selu. Ja imam više u smislu socijalne anksioznosti, preanaliziranja svega i svačega... i onda se stalno izolujem, povlačim, izbegavam, a to je i poremećaj ličnosti nažalost (nije mi dijagnostikovano, ali prepoznam se u tome što piše). I zavistan sam od roditelja. Ima takvih ljudi sad sa socijalnom anksioznošću i tih tema dosta. Meni pomogne antidepresiv jer mi pomogne da se trgnem i pokrenem. (Znam da je njihov efekat privremen, na možda godinu dana i manje). Da treba raditi na sebi, sam se boriti. Ali meni to ne ide nikako jer nemam zdrave paterne, boriti se i raditi, izdržati, a ne kukati i pobeći. Onda ima i ona druga strana što kaže i moja majka, možda bolje ih piti ceo život nego biti takav stalno. I onda se ja lomim dal da zovem psihijatra ili ne, i tako prođe mnogo vremena, a ja ostanem kući sjeban, zarobljen u svojoj glavi. Jer ja nisam u stanju da sam radim, svakodnevno neke dobre pozitivne, stvari koje su dobre, za promenu, način življenja, razmišljanja itd... Da priđem devojci, da nešto uradim. Nemam neki cilj, san ili hobi vredan življenja i onda ništa ne menjam i slabo se trudim, osim što konstanto razmišljam. Od malih stvari se uplašim, mnogo volim da kukam, ne preuzimam odgovornost za svoj život. Sve su to neke stvari na kojima treba raditi, jedino je pitanje koliko ja to želim.
Znaš kako anksiozan si što nisi nezavisan, a nisi onda nezavisan što si anksiozan. Vrzino kolo. Dakle rešenje je da tražiš posao, a to će ti doneti i devojku, mislim..
 

Manastirka

Elita
Poruka
22.086
Tako što moraš pobediti svog "unutrašnjeg" neprijatelja!
Prvo,...biti svestan kad krene napad anksioznosti.
Drugo,...biti svestan toga šta anksioznost ustvari jeste (u biti anksioznosti je strah od nečega ili nekoga, uglavnom od života)
Treće,...naučiti tehnike i mehanizme, kako blokirati napad ili ga bar kontrolisati u samom početku.
Sve ovo je jako važno, jer na taj način Vi kontrolišete anksioznost, a ne ona vas!
P.S.Da niste dovoljno jaki, kako biste se izborili, ne bi vas ni zadesilo!
Kad ovo mogu šizofreničari i depresivci naučiti i primeniti, ne vidim što ne bi mogle i anksiozne osobe.
 
Poslednja izmena:

White Guar

Primećen član
Poruka
924
Jedan od načina je da jednostavno izađeš i budeš aktivan. Pre desetak godina sam bio na antidepresivima i lekovima za anksioznost i posle par meseci sam prestao da ih koristim jer sam bio kao zombi, sav umrtvljen i plus veoma je lako navući se na njih. A nikada nisam imao neku ekstremnu depresiju ili anksioznost te sam smatrao da mi lekovi nisu potrebni. Bilo mi je gore sa lekovima, zapravo.
Život me je naveo na put gde sam morao da se izborim sa svim tim manama, bez nekog izbora. Bavim se poslom gde je komunikacija presudna, rad sa ljudima, snalaženje u rizičnim situacijama i gde nema mesta za paniku. I dan danas mi se ponekad oznoje dlanovi i puls skoči kada god sam napolju u gomili i upoznajem ljude, ali sam se izveštio i mogu da kontrolišem situaciju. Čak sam i naučio da moju introvertnost preokrenem u ekstrovertnost, na određeno vreme. Samo mi je posle potrebno neko vreme da napunim baterije, sam sa sobom.
Jedna stvar koja mi je pomogla, nazovite to meditacijom ili vizuelizacijom, šta god, jeste da odvojite svest od tela i pogledate na sebe, svoju ličnost, fizički izgled, izraze lica. stav tela, pogled itd. tuđim očima. Bukvalno, kao da neko drugi gleda na vas potpuno objektivno, bez filtera sopstvenog ega. Zvuči jednostavno ali da se zaista to doživi treba jaka koncetracija. Ovo mi se dešavalo gotovo spontano i jako mi je pomoglo. Video sam sebe sa svim svojim manama, neke sam usavršio, neke jednostavno naučio da prihvatim kao deo sopstvene ličnosti.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.