- Poruka
- 80.387
Kad je Svevišnji baštinu dijelio narodima, kad je razmještao sinove čovječje, odredi im međe po broju Božjih sinova: tad Jahvu njegov narod zapade,Jakov bi njegova baština.
(најстарији рукописи)
Овај стих (Пон ponovljeni zakoni 32:8-9) представља један од најфасцинантнијих и најконтроверзнијих делова Библије, јер директно указује на корене израелске религије пре него што је она постала строги монотеизам.
Јахве: Он је овде приказан као један од „синова“ Свевишњег. Приликом поделе плена (народа), Јахве добија свој део — Израел (Јаковљево потомство).
Ово сугерише да је у најстаријој традицији Јахве био ниже божанство или „племенски бог“ коме је врховни бог Ел доделио одређени народ на управу.
Тек касније, кроз векове, лик Јахвеа ће се „стопити“ са ликом Свевишњег (Ела), па ће Јевреји веровати да су Ел и Јахве један те исти Бог.
Овде видимо Јахвеа како стоји у већ поменутом „Савету богова“ (који смо видели у претходном тексту из Поновљених закона). Он више није само један од синова којима је додељен народ, већ тужилац и судија осталим боговима.
(најстарији рукописи)
Овај стих (Пон ponovljeni zakoni 32:8-9) представља један од најфасцинантнијих и најконтроверзнијих делова Библије, јер директно указује на корене израелске религије пре него што је она постала строги монотеизам.
Свевишњи (Ел) против Јахвеа
Ел Елион (Свевишњи): Врховни бог хананског пантеона, отац свих богова. Он је тај који дели народе и поставља границе.Јахве: Он је овде приказан као један од „синова“ Свевишњег. Приликом поделе плена (народа), Јахве добија свој део — Израел (Јаковљево потомство).
Ово сугерише да је у најстаријој традицији Јахве био ниже божанство или „племенски бог“ коме је врховни бог Ел доделио одређени народ на управу.
Савет богова - Пантеон
Врховни бог председава скупштином мањих божанстава. Сваки бог добија своју територију. Јахвеова територија је била Израел.Тек касније, кроз векове, лик Јахвеа ће се „стопити“ са ликом Свевишњег (Ела), па ће Јевреји веровати да су Ел и Јахве један те исти Бог.
Прекретница у Вавилону: Вавилонско ропство је било кључно. Да би преживели као народ без храма и земље, Јевреји су морали да дефинишу свог Бога не као локалног пораженог бога, већ као јединог истинитог Бога који контролише и саме Вавилонце. Тада Јахве постаје апсолутни Творац универзума.
Псалам 82 почиње реченицом: „Бог уста у сабору божијем, усред богова изрече суд.“Овде видимо Јахвеа како стоји у већ поменутом „Савету богова“ (који смо видели у претходном тексту из Поновљених закона). Он више није само један од синова којима је додељен народ, већ тужилац и судија осталим боговима.
