VictorySun
Ističe se
- Poruka
- 2.715
Kako se dobija priciji grip i koji su simptomi?
-
- Popularno:
- Da li vlada stomačni virus
- Koji % populacije želi da večno živi na...
- bosnanski pravJopis
- Ovo su greške kojima uništavate kvačilo
- Vulgarnost u seksu
- Grafiti - vandalizam ili umetnost?
- Šta nazvati po Vučiću?
- Narodne umotvorine (edition 2024)
- NATO procena, Rusiju vise ne stiti zima
- Sa kojim političarima biste ušli u...
Kako se dobija priciji grip i koji su simptomi?
- Začetnik teme VictorySun
- Datum pokretanja
Jary
Elita
- Poruka
- 15.805
Mislis tresorepka?
dr
Poznat
- Poruka
- 9.753
Copy/paste....
Mislim da ne moze biti jasnije(ovo je za sve one koje mrzi da otvaraju linkove koji se ostavljaju i koriste google).
Pozdrav!
12. oktobar 2005.
Ptičiji grip
Gost: dr Predrag Kon, epidemiolog
Novinar: Danica Vučenić
B92: U nastavku emisije govorimo o ptičjem gripu. Dakle, da li se slažete sa mišljenjem jednog od svojih kolega da nije pitanje da li će izbiti ptičji grip nego kada i gde?
Kon: Potpuno se slažem.
B92: Izvinite što Vas prekidam. I da li to znači da mi svi od sada treba da živimo u strahu da ćemo možda umreti za dva meseca, dve godine, godinu dana?
Kon: Ne, to je potpuno isto kao kad biste postavili pitanje – Da li će biti oluje ili neće biti oluje? Razlika je u tome što je oluja ipak daleko manje opasna nego što je ptičji grip. Ptičji grip je nešto što je sastavni deo prirode, ne ptičji grip nego pojave humanog gripa u pandemijskim razmerama. Jer, onog momenta kad se taj ptičji virus, virus ptičjeg gripa, adaptira na čoveka on više nije ptičji, on postaje humani virus gripa koji će se širiti među ljudima.
B92: A kako se prenosi sa ptice na čoveka?
Kon: To je pitanje koje interesuje sve naučnike sveta, i zašto i na koji način uspeva virus da se adaptira tako da preskače vrstu, to i jeste suštinsko pitanje. Da bi preživeo virus kao jedinka on traži svoje puteve, rezervoar virusa gripa. Znači, svi virusi gripa nalaze se u pticama. Ima negde 144 podtipa virusa gripa. Svaki od tih podtipova traži sebi prostor za život. Ako im u pticama to nije dovoljno dolazi do toga da ogroman broj ptica ugiba. Ugibanjem ptica ugiba i sam taj virus, to treba shvatiti.
B92: Znači, one mrtve ptice na ulici koje su stajale u Nišu...
Kon: Ne, mrtve ptice što su stajale u Nišu one su mogle da umru od bilo kog od ovih 144 podtipova, i ne mora biti ovaj smrtonosni sada značajan, to je jedna stvar. Drugo, mogu da umru i od drugih nekih bolesti. Ali, hoću da kažem da sama vrsta, virus sam da bi preživeo on traži svoj prostor, on preskače vrste, i kada preskoči vrstu obično izaziva vrlo teška obolenja, onda traži načine adaptacije. Upravo to se sada dešava, on je napao više sisara – tigrove, foke, sada i ljude u značajnom broju u odnosu na neki raniji period. Pre ’97. nijedan čovek nije nikada oboleo od virusa ili bar se nije znalo. Sada imamo negde oko 120 ljudi u poslednjih godinu i po dana. To znači da virus traži svoj prostor. Šta to znači? On povećava mogućnost, verovatnoću da dođe do tzv. reasortimana ili rekombinacije virusa, gde on potpuno postaje nov. On koristi genetski potencijal humanog virusa i genetski potencijal ptičjeg virusa da u trećoj jedinki koja je napadnuta sa oba virusa dovede do rekombinacije.
B92: Da li zaražena koka koju skuvamo može da prenese ptičji grip?
Kon: Nema šanse nikakve, čak ni teoretske niti je ikad zabeleženo. Ali, normalno, to treba isto reći, onda ide pitanje – Pa, zašto onda ne jedemo te ptice koje su uginule? Ne jedemo iz prostog razloga što je oštećeno i meso i svi organi te ptice, i što je potpuno neupotrebljiva za ishranu. Ne govorim ja da se te ptice mogu koristiti, ali ne daj bože da je neka slučajno bila u početku zaraze kad je zaklana itd, termička obrada potpuno uništava virus. Prema tome, potpuna je bezbednost korišćenja živine u ishrani. Nema teoretske šanse, nijedan slučaj... Pazite, ovo se prati već osam godina kroz velike lupe i stručne i opšte javnosti.
B92: Jedan slušalac naš je pitao za kanarince, papagaje i ptice koje držimo u kavezima u kući. Kakve su šanse da one dobiju?
Kon: Da vam kažem, te što se drže u kavezu u kući one su potpuno izolovane. Neka mi kaže taj gledalac kako i na koji način misle da se oni zaraze? Da bi došlo do zaraze moraju da budu u kontaktu sa divljim pticama. Jedino ako planira, ja se šalim, da ih odvede na Obedsku baru ili na neki prostor, pa da ih pusti, pa da ih posle ponovo zove posle nekoliko dana, da vidi da li se... Znači, vrlo male mogućnosti su da ptice koje koristimo kao domaće ljubimce budu izvor zaraze.
Mislim da ne moze biti jasnije(ovo je za sve one koje mrzi da otvaraju linkove koji se ostavljaju i koriste google).
Pozdrav!
12. oktobar 2005.
Ptičiji grip
Gost: dr Predrag Kon, epidemiolog
Novinar: Danica Vučenić
B92: U nastavku emisije govorimo o ptičjem gripu. Dakle, da li se slažete sa mišljenjem jednog od svojih kolega da nije pitanje da li će izbiti ptičji grip nego kada i gde?
Kon: Potpuno se slažem.
B92: Izvinite što Vas prekidam. I da li to znači da mi svi od sada treba da živimo u strahu da ćemo možda umreti za dva meseca, dve godine, godinu dana?
Kon: Ne, to je potpuno isto kao kad biste postavili pitanje – Da li će biti oluje ili neće biti oluje? Razlika je u tome što je oluja ipak daleko manje opasna nego što je ptičji grip. Ptičji grip je nešto što je sastavni deo prirode, ne ptičji grip nego pojave humanog gripa u pandemijskim razmerama. Jer, onog momenta kad se taj ptičji virus, virus ptičjeg gripa, adaptira na čoveka on više nije ptičji, on postaje humani virus gripa koji će se širiti među ljudima.
B92: A kako se prenosi sa ptice na čoveka?
Kon: To je pitanje koje interesuje sve naučnike sveta, i zašto i na koji način uspeva virus da se adaptira tako da preskače vrstu, to i jeste suštinsko pitanje. Da bi preživeo virus kao jedinka on traži svoje puteve, rezervoar virusa gripa. Znači, svi virusi gripa nalaze se u pticama. Ima negde 144 podtipa virusa gripa. Svaki od tih podtipova traži sebi prostor za život. Ako im u pticama to nije dovoljno dolazi do toga da ogroman broj ptica ugiba. Ugibanjem ptica ugiba i sam taj virus, to treba shvatiti.
B92: Znači, one mrtve ptice na ulici koje su stajale u Nišu...
Kon: Ne, mrtve ptice što su stajale u Nišu one su mogle da umru od bilo kog od ovih 144 podtipova, i ne mora biti ovaj smrtonosni sada značajan, to je jedna stvar. Drugo, mogu da umru i od drugih nekih bolesti. Ali, hoću da kažem da sama vrsta, virus sam da bi preživeo on traži svoj prostor, on preskače vrste, i kada preskoči vrstu obično izaziva vrlo teška obolenja, onda traži načine adaptacije. Upravo to se sada dešava, on je napao više sisara – tigrove, foke, sada i ljude u značajnom broju u odnosu na neki raniji period. Pre ’97. nijedan čovek nije nikada oboleo od virusa ili bar se nije znalo. Sada imamo negde oko 120 ljudi u poslednjih godinu i po dana. To znači da virus traži svoj prostor. Šta to znači? On povećava mogućnost, verovatnoću da dođe do tzv. reasortimana ili rekombinacije virusa, gde on potpuno postaje nov. On koristi genetski potencijal humanog virusa i genetski potencijal ptičjeg virusa da u trećoj jedinki koja je napadnuta sa oba virusa dovede do rekombinacije.
B92: Da li zaražena koka koju skuvamo može da prenese ptičji grip?
Kon: Nema šanse nikakve, čak ni teoretske niti je ikad zabeleženo. Ali, normalno, to treba isto reći, onda ide pitanje – Pa, zašto onda ne jedemo te ptice koje su uginule? Ne jedemo iz prostog razloga što je oštećeno i meso i svi organi te ptice, i što je potpuno neupotrebljiva za ishranu. Ne govorim ja da se te ptice mogu koristiti, ali ne daj bože da je neka slučajno bila u početku zaraze kad je zaklana itd, termička obrada potpuno uništava virus. Prema tome, potpuna je bezbednost korišćenja živine u ishrani. Nema teoretske šanse, nijedan slučaj... Pazite, ovo se prati već osam godina kroz velike lupe i stručne i opšte javnosti.
B92: Jedan slušalac naš je pitao za kanarince, papagaje i ptice koje držimo u kavezima u kući. Kakve su šanse da one dobiju?
Kon: Da vam kažem, te što se drže u kavezu u kući one su potpuno izolovane. Neka mi kaže taj gledalac kako i na koji način misle da se oni zaraze? Da bi došlo do zaraze moraju da budu u kontaktu sa divljim pticama. Jedino ako planira, ja se šalim, da ih odvede na Obedsku baru ili na neki prostor, pa da ih pusti, pa da ih posle ponovo zove posle nekoliko dana, da vidi da li se... Znači, vrlo male mogućnosti su da ptice koje koristimo kao domaće ljubimce budu izvor zaraze.
dr
Poznat
- Poruka
- 9.753
B92: Vlada je pripremila jednu strategiju u slučaju pandemije, o tome ćemo popričati, ali bih pre toga volela da još neke ovako praktične stvari... Već u novinama vidimo slike naših sugrađana kako idu sa maskama po ulici. Da li ima potrebe da već sada nabavljamo maske, da se pripremamo, da gomilamo tamiflu, da panično idemo po apotekama?
Kon: Kao epidemiologa kad me pitate ja se uvek nalazim u dilemi. Ako potpuno minimiziram sve ono što drugi rade, onda takođe govorim protiv struke. Trenutno, znači sada je potpuna besmislica koristiti maske i koristiti tamiflu. Što se tamiflua tiče, i neću više da pominjem taj lek...
B92: Odnosno ...
Kon:..... Oseltamivir. Što se oseltamivira tiče, to je preparat koji je planiran za neku budućnost i koji trenutno da bi opstao kao lek moraju da se prave određene zalihe jer će nam trebati nekada kasnije. Stručna greška, možda i zloupotreba, nuditi ovaj lek u vreme kad mu vreme nije.
B92: Šta Vam to znači kad mu vreme nije?
Kon: Znači, mora se pratiti epidemiološka situacija. Znaju vrlo dobro lekari, kada se proglasi epidemija gripa tada se taj lek može koristiti. On se može koristiti i u sezonskim uslovima po indikacijama, to znači za one koji ne mogu da se vakcinišu protiv gripa iz bilo kog razloga, za onog za kojeg je grip bukvalno smrtno obolenje ako ga zahvati. Mogu da se koriste kao hemia-profilaksa, znači da se uzima po jedna tableta od 75 miligrama dnevno, dok god se uzima ne može se dobiti grip. Ali, sve ovo o čemu mi pričamo planirano je za neki budući period, koji je projektovan u budućnosti, kada ćemo imati pandemiju, kada će itekako taj lek biti i tražen i potreban. Danas svako ima pravo da pravi i lične zalihe, ja mu to ne mogu uskratiti. Neophodno je naglasiti da su preporuke za korišćenje tog leka prava pravcata zloupotreba i da su stručno potpuno neopravdana u uslovima van epidemije gripa, ne samo zbog toga što mogu štetiti... Ne mogu da štete toliko tom čoveku koji to prima, ali štete ostalima, jer vremenom mogu dovesti do rezistencije. To se desilo ostalim antivirusnim lekovima amantadinu ili mantadinu, koji su potpuno postali rezistentni, znači nisu ništa delovali sada na ovo što se dešava u jugoistočnoj Aziji. Upravo zbog toga su oni i skinuti sa liste preporuka Svetske zdravstvene organizacije.
B92: A ove maske, koliko je njihovo dejstvo, koliko traju?
Kon: To pitanje je izvanredno. To je pitanje na koje mi tražimo odgovor od stručnjaka. Jer, postoje različite stvari. Neko kaže da može više dana da se koristi, neko kaže da mogu samo tri sata. Tu sad postoji razlika u laboratorijskim uslovima i uslovima redovne komunikacije. Što se preporuka maski tiče u redovnoj komunikaciji, za sada je situacija takva da se one nude. Svetska zdravstvena smatra da to ne treba. Iskustva Kine vezana za SARS, to je sasvim druga priča. Oni tvrde da su sa maskama sprečili širenje SARS-a. Oni vrlo veruju da je to upravo tako zaustavljeno.
B92: A koje su oni maske koristili, obične hirurške ili one sa specijalnim filterom?
Kon: Oni su koristili takođe maske, uglavnom obične hirurške maske, mada je tada već bilo sa nano-filterima. Postoje te maske i kod nas, postoji naš proizvođač toga, ali neću oko toga da pričam.
B92: Ali, nema ih u apotekama jer su sve razgrabljene.
Kon: To što nema u apotekama, neka se potrude oni koji to proizvode, kao i apoteke neka se potrude da nabave. A s druge strane, i te neke zalihe nisu zaista, sada situacija nije da je to neophodno. Da vam kažem, u jednoj epidemiji gripa, običnoj sezonskoj epidemiji gripa, lično smatram da je neumesno da lekar koji prima pacijenta u vreme epidemije gripa nema masku na licu, običnu masku, bez obzira na to što se zna da ona ne može potpuno da zaustavi, ali bar se pokazuje neko poštovanje prema pacijentu, ne radi zaštite samo sebe nego i radi zaštite pacijenata.
Kon: Kao epidemiologa kad me pitate ja se uvek nalazim u dilemi. Ako potpuno minimiziram sve ono što drugi rade, onda takođe govorim protiv struke. Trenutno, znači sada je potpuna besmislica koristiti maske i koristiti tamiflu. Što se tamiflua tiče, i neću više da pominjem taj lek...
B92: Odnosno ...
Kon:..... Oseltamivir. Što se oseltamivira tiče, to je preparat koji je planiran za neku budućnost i koji trenutno da bi opstao kao lek moraju da se prave određene zalihe jer će nam trebati nekada kasnije. Stručna greška, možda i zloupotreba, nuditi ovaj lek u vreme kad mu vreme nije.
B92: Šta Vam to znači kad mu vreme nije?
Kon: Znači, mora se pratiti epidemiološka situacija. Znaju vrlo dobro lekari, kada se proglasi epidemija gripa tada se taj lek može koristiti. On se može koristiti i u sezonskim uslovima po indikacijama, to znači za one koji ne mogu da se vakcinišu protiv gripa iz bilo kog razloga, za onog za kojeg je grip bukvalno smrtno obolenje ako ga zahvati. Mogu da se koriste kao hemia-profilaksa, znači da se uzima po jedna tableta od 75 miligrama dnevno, dok god se uzima ne može se dobiti grip. Ali, sve ovo o čemu mi pričamo planirano je za neki budući period, koji je projektovan u budućnosti, kada ćemo imati pandemiju, kada će itekako taj lek biti i tražen i potreban. Danas svako ima pravo da pravi i lične zalihe, ja mu to ne mogu uskratiti. Neophodno je naglasiti da su preporuke za korišćenje tog leka prava pravcata zloupotreba i da su stručno potpuno neopravdana u uslovima van epidemije gripa, ne samo zbog toga što mogu štetiti... Ne mogu da štete toliko tom čoveku koji to prima, ali štete ostalima, jer vremenom mogu dovesti do rezistencije. To se desilo ostalim antivirusnim lekovima amantadinu ili mantadinu, koji su potpuno postali rezistentni, znači nisu ništa delovali sada na ovo što se dešava u jugoistočnoj Aziji. Upravo zbog toga su oni i skinuti sa liste preporuka Svetske zdravstvene organizacije.
B92: A ove maske, koliko je njihovo dejstvo, koliko traju?
Kon: To pitanje je izvanredno. To je pitanje na koje mi tražimo odgovor od stručnjaka. Jer, postoje različite stvari. Neko kaže da može više dana da se koristi, neko kaže da mogu samo tri sata. Tu sad postoji razlika u laboratorijskim uslovima i uslovima redovne komunikacije. Što se preporuka maski tiče u redovnoj komunikaciji, za sada je situacija takva da se one nude. Svetska zdravstvena smatra da to ne treba. Iskustva Kine vezana za SARS, to je sasvim druga priča. Oni tvrde da su sa maskama sprečili širenje SARS-a. Oni vrlo veruju da je to upravo tako zaustavljeno.
B92: A koje su oni maske koristili, obične hirurške ili one sa specijalnim filterom?
Kon: Oni su koristili takođe maske, uglavnom obične hirurške maske, mada je tada već bilo sa nano-filterima. Postoje te maske i kod nas, postoji naš proizvođač toga, ali neću oko toga da pričam.
B92: Ali, nema ih u apotekama jer su sve razgrabljene.
Kon: To što nema u apotekama, neka se potrude oni koji to proizvode, kao i apoteke neka se potrude da nabave. A s druge strane, i te neke zalihe nisu zaista, sada situacija nije da je to neophodno. Da vam kažem, u jednoj epidemiji gripa, običnoj sezonskoj epidemiji gripa, lično smatram da je neumesno da lekar koji prima pacijenta u vreme epidemije gripa nema masku na licu, običnu masku, bez obzira na to što se zna da ona ne može potpuno da zaustavi, ali bar se pokazuje neko poštovanje prema pacijentu, ne radi zaštite samo sebe nego i radi zaštite pacijenata.
dr
Poznat
- Poruka
- 9.753
B92: Kada preporučujete da počnemo da se vakcinišemo od gripa?
Kon: Što se tiče redovne vakcinacije, mi se već nalazimo u vremenu kad može da se radi vakcinacija, međutim, čekamo da dobijemo zvanično atest. Vakcina je tu, treba bukvalno svaki dan da se završi to testiranje na neispravnosti na našem, bio je Institut za farmaciju, to je sada, kako se zove, za kontrolu lekova. I čim to dobijemo... Videćemo ko će biti distributer. Gradski zavod je dosta distribuirao svim Domovima zdravlja i zdravstvenim ustanovama potrebe. Za sada mi još nemamo zvaničnu informaciju o tome od Instituta Torlak, iako imamo informaciju da će već krajem meseca biti vakcine.
B92: Ja sam pogledala malo sajtove raznih zemalja i njihovih ministarstava, oni su već ištampali i vodiče za građane. Ko će to ovde da radi? Vodiči koji objašnjavaju nama građanima kako da se ponašamo, kako idemo na posao, da li idemo, gde se krećemo. Kako zapravo izgleda... Ja ne znam da li Vi, teorijski pretpostavljam da znate, ali kako izgleda jedna zemlja kada je takva stvar u pitanju, kada imamo pandemiju? Da li će vojska da ograničava kretanje?
Kon: Da vam kažem, ne znam ni ja, nemam onako neka lična iskustva, osim što imamo iskustva ljudi koji su učestvovali u suzbijanju epidemije variole. To su nama jedini ljudi koji sa ličnim iskustvom pričaju da su potpuno druge, znači paramedicinske stvari stvarale značajno veće probleme od samog lečenja i samog zbrinjavanja bolesnika. Strah i panika je nešto što je veliki neprijatelj, upravo zbog toga se o svemu ovome priča. S jedne strane, sada može da deluje da se podiže malo strah, ali ako uspešno budemo odradili svi svako na svom mestu... Pazite, ovo nije posao samo Ministarstva zdravlja, ovo je posao celog društva, gde se uključuje i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, veterinari njihovi da daju uputstva, lovcima da daju uputstva, svojim ljudima koji će ići eventualno da prikupljaju uzorke uginulih ptica, da onima koji će raditi na uništavanju eventualno nekih jata, za koje se nadam da nikad neće trebati da se uništavaju, ali ako bude trebalo, znači kako će da budu zaštićeni, da im se obezbedi način obezbeđivanja, operativne planove, kad kažem operativne one podrazumevaju imena i prezimena ili funkcije, svejedno. Znači, lokalna samouprava, gde ona vidi sebe, gde će praviti dodatne kapacitete. Postoje mogućnosti angažovanja i dodatnog kadra, postoje apsolventi medicine, apsolventi veterine, koji itekako sa vrlo konkretnim zadacima će moći da se angažuju. Postoji mogućnost kućne izolacije. U određenim fazama se preporučuje kućna izolacija, znači ne uvek. U šestoj fazi, kad krene pandemija, onda se više ništa od toga ne preporučuje, nema ni izolacije, nema ničega.
B92: Nego čega ima?
Kon: Onda, praktično, sve što smo uradili do tada je ono što će nas štititi. Da li me razumete? U šestoj fazi, kad počne intenzivno širenje, onda će zavisiti da li smo sve uradili što je bilo potrebno - da li smo obezbedili i bolnice sa svim onim što im je bilo potrebno za tako nešto, da li su obezbeđene zalihe za hemio-profilaksu, da li su obezbeđene zalihe antibiotika za godišnju potrebu. Smatra se da će u tom periodu od šest nedelja da se potroši godišnja količina antibiotika.
B92: Projekcija je, za antibiotike ne znam, ali za ove neke lekove nešto 43 hiljade za dve nedelje, je l’ tako? To je bila ta projekcija Vlade.
Kon: Da. Da vam kažem, što se tiče...
B92: A onda kada čitamo, ne znam, Britanija 12 ili 14 miliona naručuje, onda nam to zvuči smešno.
Kon: Tako je, međutim, treba shvatiti da postoji projekcija, mi očekujemo recimo negde oko deset hiljada. Da ne pominjem brojke, nije to preporučljivo. Znači, kada se govori o onome što treba za lečenje, to je jedna priča, a kad se govori o onome što treba za zaštitu, hemio-profilaksu, to je druga priča. 43 hiljade ljudi se planira da moraju biti zaštićeni u tom periodu, kada budu radili na tome da imaju tu hemio-profilaksu, 43 hiljade doza za te ljude, to se množi. A oni koji se neposredno leče, pet hiljada ljudi je jako veliki broj. Treba shvatiti još jednu stvar, bez obzira na očekujuću pandemiju, ona neće biti sa ovakvom smrtnošću kao što je sada. Mi sad imamo ptičji grip, tada ćemo imati humani grip. Virus će se u međuvremenu adaptirati tako da neće toliko života odnositi, jer je nemoguće... Virus se adaptira, njemu nije u interesu da uništi domaćina jer time gubi kao vrsta, njemu je u interesu da se što lakše prenosi i da što duže živi u različitim domaćinima. Tako da, ovo nema ni govora da ovaj soj koji je sada da će to biti pandemijski. On prvo mora da počne da se prenosi na manje grupe ljudi, pa ćemo mi pratiti tu situaciju, pa ćemo imati sledeću fazu, ući ćemo u četvrtu fazu. Tada ćemo u četvrtoj fazi vrlo voditi računa ko nam odakle dolazi, i šta po tom pitanju treba da radimo i gde ko putuje. U petoj fazi, gde će te grupe biti veće, eventualno zahvatiti neke škole, tada već uveliko imamo pripremu. Znači, ništa se neće desiti sutra. Ono što ja naglašavam, sutra može da nam se desi ono što se desilo u Rumuniji. Znači, mogu da se pojave ptice selice koje su inficirane sa HPTN 1, bilo da su uginule ili da imaju simptome bolesti, to može sutra da nam se desi.
Kon: Što se tiče redovne vakcinacije, mi se već nalazimo u vremenu kad može da se radi vakcinacija, međutim, čekamo da dobijemo zvanično atest. Vakcina je tu, treba bukvalno svaki dan da se završi to testiranje na neispravnosti na našem, bio je Institut za farmaciju, to je sada, kako se zove, za kontrolu lekova. I čim to dobijemo... Videćemo ko će biti distributer. Gradski zavod je dosta distribuirao svim Domovima zdravlja i zdravstvenim ustanovama potrebe. Za sada mi još nemamo zvaničnu informaciju o tome od Instituta Torlak, iako imamo informaciju da će već krajem meseca biti vakcine.
B92: Ja sam pogledala malo sajtove raznih zemalja i njihovih ministarstava, oni su već ištampali i vodiče za građane. Ko će to ovde da radi? Vodiči koji objašnjavaju nama građanima kako da se ponašamo, kako idemo na posao, da li idemo, gde se krećemo. Kako zapravo izgleda... Ja ne znam da li Vi, teorijski pretpostavljam da znate, ali kako izgleda jedna zemlja kada je takva stvar u pitanju, kada imamo pandemiju? Da li će vojska da ograničava kretanje?
Kon: Da vam kažem, ne znam ni ja, nemam onako neka lična iskustva, osim što imamo iskustva ljudi koji su učestvovali u suzbijanju epidemije variole. To su nama jedini ljudi koji sa ličnim iskustvom pričaju da su potpuno druge, znači paramedicinske stvari stvarale značajno veće probleme od samog lečenja i samog zbrinjavanja bolesnika. Strah i panika je nešto što je veliki neprijatelj, upravo zbog toga se o svemu ovome priča. S jedne strane, sada može da deluje da se podiže malo strah, ali ako uspešno budemo odradili svi svako na svom mestu... Pazite, ovo nije posao samo Ministarstva zdravlja, ovo je posao celog društva, gde se uključuje i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, veterinari njihovi da daju uputstva, lovcima da daju uputstva, svojim ljudima koji će ići eventualno da prikupljaju uzorke uginulih ptica, da onima koji će raditi na uništavanju eventualno nekih jata, za koje se nadam da nikad neće trebati da se uništavaju, ali ako bude trebalo, znači kako će da budu zaštićeni, da im se obezbedi način obezbeđivanja, operativne planove, kad kažem operativne one podrazumevaju imena i prezimena ili funkcije, svejedno. Znači, lokalna samouprava, gde ona vidi sebe, gde će praviti dodatne kapacitete. Postoje mogućnosti angažovanja i dodatnog kadra, postoje apsolventi medicine, apsolventi veterine, koji itekako sa vrlo konkretnim zadacima će moći da se angažuju. Postoji mogućnost kućne izolacije. U određenim fazama se preporučuje kućna izolacija, znači ne uvek. U šestoj fazi, kad krene pandemija, onda se više ništa od toga ne preporučuje, nema ni izolacije, nema ničega.
B92: Nego čega ima?
Kon: Onda, praktično, sve što smo uradili do tada je ono što će nas štititi. Da li me razumete? U šestoj fazi, kad počne intenzivno širenje, onda će zavisiti da li smo sve uradili što je bilo potrebno - da li smo obezbedili i bolnice sa svim onim što im je bilo potrebno za tako nešto, da li su obezbeđene zalihe za hemio-profilaksu, da li su obezbeđene zalihe antibiotika za godišnju potrebu. Smatra se da će u tom periodu od šest nedelja da se potroši godišnja količina antibiotika.
B92: Projekcija je, za antibiotike ne znam, ali za ove neke lekove nešto 43 hiljade za dve nedelje, je l’ tako? To je bila ta projekcija Vlade.
Kon: Da. Da vam kažem, što se tiče...
B92: A onda kada čitamo, ne znam, Britanija 12 ili 14 miliona naručuje, onda nam to zvuči smešno.
Kon: Tako je, međutim, treba shvatiti da postoji projekcija, mi očekujemo recimo negde oko deset hiljada. Da ne pominjem brojke, nije to preporučljivo. Znači, kada se govori o onome što treba za lečenje, to je jedna priča, a kad se govori o onome što treba za zaštitu, hemio-profilaksu, to je druga priča. 43 hiljade ljudi se planira da moraju biti zaštićeni u tom periodu, kada budu radili na tome da imaju tu hemio-profilaksu, 43 hiljade doza za te ljude, to se množi. A oni koji se neposredno leče, pet hiljada ljudi je jako veliki broj. Treba shvatiti još jednu stvar, bez obzira na očekujuću pandemiju, ona neće biti sa ovakvom smrtnošću kao što je sada. Mi sad imamo ptičji grip, tada ćemo imati humani grip. Virus će se u međuvremenu adaptirati tako da neće toliko života odnositi, jer je nemoguće... Virus se adaptira, njemu nije u interesu da uništi domaćina jer time gubi kao vrsta, njemu je u interesu da se što lakše prenosi i da što duže živi u različitim domaćinima. Tako da, ovo nema ni govora da ovaj soj koji je sada da će to biti pandemijski. On prvo mora da počne da se prenosi na manje grupe ljudi, pa ćemo mi pratiti tu situaciju, pa ćemo imati sledeću fazu, ući ćemo u četvrtu fazu. Tada ćemo u četvrtoj fazi vrlo voditi računa ko nam odakle dolazi, i šta po tom pitanju treba da radimo i gde ko putuje. U petoj fazi, gde će te grupe biti veće, eventualno zahvatiti neke škole, tada već uveliko imamo pripremu. Znači, ništa se neće desiti sutra. Ono što ja naglašavam, sutra može da nam se desi ono što se desilo u Rumuniji. Znači, mogu da se pojave ptice selice koje su inficirane sa HPTN 1, bilo da su uginule ili da imaju simptome bolesti, to može sutra da nam se desi.
dr
Poznat
- Poruka
- 9.753
B92: Da li postoji mogućnost recimo sada ovi ljudi koji su zaraženi u jugoistočnoj Aziji, da već... Stručnjaci pretpostavljam da rade na mogućnosti...
Kon: Napravljena je vakcina od sojeva kod tih ljudi. I prevaziđen je jedan teški momenat, jer taj virus znate da ubija ptice, a virus gripa se gaji na piliećim embrionima, i tehnološki je prevaziđeno to. Znači, uspešno je atenuisan, izmenjen taj virus, tako da je počela produkcija te vakcine HPTN 1. Međutim, ta vakcina nije ona koja će biti pandemijski soj, ona je sada... I najrazvijenije zemlje sveta već uveliko kupuju i takve vakcine, ali oni to kupuju... Znate za koga kupuju? Kupuju za svoju vojsku koja je svuda po svetu, kupuju za istraživače, znači ne kupuju za ukupno stanovništvo. Znači, ta HPTN 1 trenutno koja je sada jeste komercijalizovana, već se proizvodi. Mogla bi sutra da počne da se proizvodi, samo treba neko da nam da soj da možemo da proizvodimo.
B92: A da li ćemo mi da radimo na proizvodnji vakcine?
Kon: Sasvim sigurno da idu razgovori, pregovori, ja to ne mogu da tvrdim, ali pretpostavljam. S druge strane, mi jesmo jedna od 50 zemalja koja je napravila plan. Mi jesmo samim tim neko ko će ući u razmišljanje o tome da treba da ima i vakcinu protiv ptičjeg gripa, i utoliko je ta činjenica vrlo značajna trenutno.
B92: A koliko recimo od pojave pandemije, teorijski gledano, treba da protekne vremena da bi napravili vakcinu protiv?
Kon: To je pitanje vrlo zanimljivo. Opet govorim, postoje te faze. Znači, ne očekuje se da se virus tako naglo izmeni, bukvalno u dan-dva ili nedelju dana, da postane toliko brzo prenosiv, to se ne očekuje. Očekuje se da će on trpeti iz sezone u sezonu neke male varijacije, moguće je, teoretski je moguće. Ako se desi taj najgori slučaj, onda je najgora i prognoza. Ali, u svakom slučaju, ubrzano je... Ranije je bila pretpostavka da je najmanje šest meseci potrebno da se proizvodi adekvatna količina vakcine. Pošto će vakcina sada koja se tako proizvodi biti monovalentna, znači neće biti više virusa kao što sada postoji u sezonskoj vakcini. U sezonskoj vakcini postoji više virusa gripa i potrebno je namnožiti više virusa. Ovde je potrebno namnožiti samo jedan, što znatno skraćuje postupak. S druge strane, centrifugama odgovarajućim uvećava se mogućnost da se dobije od iste količine znatno veći broj vakcina. I odgovor na vaše pitanje je da se proces smanjio na tri meseca, a ima onih koji smatraju da već može da se smanji na mesec dana, dakle da za svega mesec dana može 500 do 600 hiljada doza da napravi jedna kuća.
B92: A u roku od tih, ne znam, tih mesec dana, tri meseca, nije važno, da li to znači da svima ostalima koji su oboleli nema pomoći?
Kon: Da, upravo taj period...
B92: Znači, prvi koji obole...
Kon: Opet naglašavam, neće sutra početi da oboleva na stotine i hiljade ljudi, ne bi trebalo da se to desi. Ako se desi, tada će najveću ulogu imati upravo ti lekovi, tada će najveću ulogu... I zato je meni jako bitno da postoji plan, jer u tom planu piše, istina ne velikim slovima, ali piše da je moguće zatvarati kolektive. Znači, ako nam se tako nešto desi, onda ćemo imati mogućnost na osnovu toga što je Vlada usvojila, da postoji mogućnost da se zatvore i škole... Mislim, da ja sad ne pričam tu situaciju, ljudi će se uplašiti, ali je velika mogućnost da sa smanjenjem kolektiva, zamiranjem života, da tako kažem...
B92: Socijalnog, u tom smislu, da.
Kon: ... intenzivne komunikacije, da se znatno uspori proces širenja virusa i da da vremena onima koji to treba da proizvedu, da stvore dovoljne količine.
B92: A koliko recimo za našu zemlju, ja sad ne znam da li Vi imate tu procenu u Zavodu za zaštitu zdravlja, ali koliko recimo vakcina za našu zemlju bi bilo potrebno proizvesti?
Kon: Prvo i osnovno, u svim pandemijama...
B92: Jer, videla sam ovde projekciju da je tri miliona i nešto. I sad kad kažemo...
Kon: Tako je. Pazite, tri miliona to podrazumeva za sve...
B92: A mi imamo oko osam miliona stanovnika.
Kon: Da, ali tu su uračunati samo oni za koje se smatra da mogu da budu vitalno i životno ugroženi, ide se redom. Najveću smrtnost u pandemijama, posebno od 1918. imali su zdravstveni radnici. Oni su najviše umirali, i upravo njihova smrt je dovela do ogromne panike i potpunog neprilagođavanja ukupnog sistema. Znači, oni su na listi jedan. Na listi dva su oni koji treba da obezbede da država funkcioniše – elektroprivreda, vodoprivreda, Parlament...
B92: Komunalci.
Kon: ... komunalci. Sve to ako prestane da funkcioniše, onda se upada u potpuni haos. Onda idu hronični bolesnici, 250 hiljada. Iza njih tek kreću stariji od 65 godina, milion i 900 hiljada, stara nam je populacija. Onda idu deca školskog uzrasta.
B92: A što nisu deca ispred starijih?
Kon: Zato što možemo zatvoriti škole, vrlo jednostavno. Shvatate? Postoji mogućnost i drugačije da razrešimo problem da nema širenja. Ako dođemo u tu situaciju, zatvorićemo škole, pa će biti po svojim kućama. Znači, postoji mogućnost, sve je to... Prvo smo imali izvanredan priručnik za to, koji je očigledno sastavljen skoro od Svetske zdravstvene organizacije, koji je dugotrajno sastavljan, pa smo onda mogli lako da budemo pametni.
B92: I mi treba da imamo taj priručnik takođe štampan, vodič u stvari.
Kon: Tako je, vodič.
B92: Vi kao Zavod učestvujete u tome. Kada će to biti?
Kon: Svakako. Prvo, na svakom nivou svako mora da napravi za svoje građanstvo. I lokalna samouprava treba o tome da razmišlja.
B92: E sad, u ovom planu aktivnosti, samo još dva pitanja imam, imamo razne faze. Imamo period pre pandemije, to su faze jedan i dva, kada podtipa animalnog virusa gripa nije prisutan kod ljudi. Pa imamo period pripravnosti za pandemiju, faza tri. Utvrđena infekcija kod ljudi – faza četiri. U kojoj smo mi fazi sada recimo u Srbiji?
Kon: Svet se nalazi u fazi tri. Znači, pojava je virusa...
B92: A ukupno je šest faza?
Kon: Jeste. Svet se nalazi u fazi tri, to je početak pripravnosti. Mi u Srbiji imamo sreću da nemamo nijedan slučaj obolevanja ni kod ptica ni kod ljudi. Prema tome, imamo vremena da ono što nismo uradili da uradimo sada dok je takva situacija, ne da trčimo za planom. Dakle, svet se nalazi u fazi tri, mi imamo sreću da nemamo obolele ni među pticama i životinjama. I sada još uvek radimo na hladno, mada je postalo mnogo toplije, pa malo i vruće, zbog blizine i otkrića ptica u Rumuniji, mada nema još potvrde da se radi o HPTN 1. Znate, ptice selice su uvek ugibale prilikom selenja i uvek su imale ptičji grip. Da li je to baš HPTN 1, nadajmo se da nije. Ako jeste, i to ćemo prihvatiti kao informaciju i dalje raditi.
B92: I poslednje pitanje – Ima li ikakve šanse da do pandemije ne dođe nikada?
Kon: Normalno, teoretski postoje šanse. Kad kažem nikada, onda to podrazumeva da ne dođe bar jedno sto godina, to apsolutno ima po teoriji verovatnoće. Znate, rekombinacija mora da se desi, u jednom organizmu dva virusa u jednoj ćeliji. Ako se puno dešava gripa, očekujete da će se to desiti. Može da se desi upravo onda kad gripa uopšte skoro nema. Priroda je pokazala jednu čudnu stvar, da opstanak neke vrste se upravo tako i dešava kad praktično nestaje. Gripa ima sve manje i manje, to primećujemo svi, sve manje i manje. Onda kad izgleda da će da nestane, onda on nađe način da se prilagodi, i to je upravo ono što nas koji ovo pratimo ne kažem plaši, ali upozorava, i zato se toliko o tome priča.
Kon: Napravljena je vakcina od sojeva kod tih ljudi. I prevaziđen je jedan teški momenat, jer taj virus znate da ubija ptice, a virus gripa se gaji na piliećim embrionima, i tehnološki je prevaziđeno to. Znači, uspešno je atenuisan, izmenjen taj virus, tako da je počela produkcija te vakcine HPTN 1. Međutim, ta vakcina nije ona koja će biti pandemijski soj, ona je sada... I najrazvijenije zemlje sveta već uveliko kupuju i takve vakcine, ali oni to kupuju... Znate za koga kupuju? Kupuju za svoju vojsku koja je svuda po svetu, kupuju za istraživače, znači ne kupuju za ukupno stanovništvo. Znači, ta HPTN 1 trenutno koja je sada jeste komercijalizovana, već se proizvodi. Mogla bi sutra da počne da se proizvodi, samo treba neko da nam da soj da možemo da proizvodimo.
B92: A da li ćemo mi da radimo na proizvodnji vakcine?
Kon: Sasvim sigurno da idu razgovori, pregovori, ja to ne mogu da tvrdim, ali pretpostavljam. S druge strane, mi jesmo jedna od 50 zemalja koja je napravila plan. Mi jesmo samim tim neko ko će ući u razmišljanje o tome da treba da ima i vakcinu protiv ptičjeg gripa, i utoliko je ta činjenica vrlo značajna trenutno.
B92: A koliko recimo od pojave pandemije, teorijski gledano, treba da protekne vremena da bi napravili vakcinu protiv?
Kon: To je pitanje vrlo zanimljivo. Opet govorim, postoje te faze. Znači, ne očekuje se da se virus tako naglo izmeni, bukvalno u dan-dva ili nedelju dana, da postane toliko brzo prenosiv, to se ne očekuje. Očekuje se da će on trpeti iz sezone u sezonu neke male varijacije, moguće je, teoretski je moguće. Ako se desi taj najgori slučaj, onda je najgora i prognoza. Ali, u svakom slučaju, ubrzano je... Ranije je bila pretpostavka da je najmanje šest meseci potrebno da se proizvodi adekvatna količina vakcine. Pošto će vakcina sada koja se tako proizvodi biti monovalentna, znači neće biti više virusa kao što sada postoji u sezonskoj vakcini. U sezonskoj vakcini postoji više virusa gripa i potrebno je namnožiti više virusa. Ovde je potrebno namnožiti samo jedan, što znatno skraćuje postupak. S druge strane, centrifugama odgovarajućim uvećava se mogućnost da se dobije od iste količine znatno veći broj vakcina. I odgovor na vaše pitanje je da se proces smanjio na tri meseca, a ima onih koji smatraju da već može da se smanji na mesec dana, dakle da za svega mesec dana može 500 do 600 hiljada doza da napravi jedna kuća.
B92: A u roku od tih, ne znam, tih mesec dana, tri meseca, nije važno, da li to znači da svima ostalima koji su oboleli nema pomoći?
Kon: Da, upravo taj period...
B92: Znači, prvi koji obole...
Kon: Opet naglašavam, neće sutra početi da oboleva na stotine i hiljade ljudi, ne bi trebalo da se to desi. Ako se desi, tada će najveću ulogu imati upravo ti lekovi, tada će najveću ulogu... I zato je meni jako bitno da postoji plan, jer u tom planu piše, istina ne velikim slovima, ali piše da je moguće zatvarati kolektive. Znači, ako nam se tako nešto desi, onda ćemo imati mogućnost na osnovu toga što je Vlada usvojila, da postoji mogućnost da se zatvore i škole... Mislim, da ja sad ne pričam tu situaciju, ljudi će se uplašiti, ali je velika mogućnost da sa smanjenjem kolektiva, zamiranjem života, da tako kažem...
B92: Socijalnog, u tom smislu, da.
Kon: ... intenzivne komunikacije, da se znatno uspori proces širenja virusa i da da vremena onima koji to treba da proizvedu, da stvore dovoljne količine.
B92: A koliko recimo za našu zemlju, ja sad ne znam da li Vi imate tu procenu u Zavodu za zaštitu zdravlja, ali koliko recimo vakcina za našu zemlju bi bilo potrebno proizvesti?
Kon: Prvo i osnovno, u svim pandemijama...
B92: Jer, videla sam ovde projekciju da je tri miliona i nešto. I sad kad kažemo...
Kon: Tako je. Pazite, tri miliona to podrazumeva za sve...
B92: A mi imamo oko osam miliona stanovnika.
Kon: Da, ali tu su uračunati samo oni za koje se smatra da mogu da budu vitalno i životno ugroženi, ide se redom. Najveću smrtnost u pandemijama, posebno od 1918. imali su zdravstveni radnici. Oni su najviše umirali, i upravo njihova smrt je dovela do ogromne panike i potpunog neprilagođavanja ukupnog sistema. Znači, oni su na listi jedan. Na listi dva su oni koji treba da obezbede da država funkcioniše – elektroprivreda, vodoprivreda, Parlament...
B92: Komunalci.
Kon: ... komunalci. Sve to ako prestane da funkcioniše, onda se upada u potpuni haos. Onda idu hronični bolesnici, 250 hiljada. Iza njih tek kreću stariji od 65 godina, milion i 900 hiljada, stara nam je populacija. Onda idu deca školskog uzrasta.
B92: A što nisu deca ispred starijih?
Kon: Zato što možemo zatvoriti škole, vrlo jednostavno. Shvatate? Postoji mogućnost i drugačije da razrešimo problem da nema širenja. Ako dođemo u tu situaciju, zatvorićemo škole, pa će biti po svojim kućama. Znači, postoji mogućnost, sve je to... Prvo smo imali izvanredan priručnik za to, koji je očigledno sastavljen skoro od Svetske zdravstvene organizacije, koji je dugotrajno sastavljan, pa smo onda mogli lako da budemo pametni.
B92: I mi treba da imamo taj priručnik takođe štampan, vodič u stvari.
Kon: Tako je, vodič.
B92: Vi kao Zavod učestvujete u tome. Kada će to biti?
Kon: Svakako. Prvo, na svakom nivou svako mora da napravi za svoje građanstvo. I lokalna samouprava treba o tome da razmišlja.
B92: E sad, u ovom planu aktivnosti, samo još dva pitanja imam, imamo razne faze. Imamo period pre pandemije, to su faze jedan i dva, kada podtipa animalnog virusa gripa nije prisutan kod ljudi. Pa imamo period pripravnosti za pandemiju, faza tri. Utvrđena infekcija kod ljudi – faza četiri. U kojoj smo mi fazi sada recimo u Srbiji?
Kon: Svet se nalazi u fazi tri. Znači, pojava je virusa...
B92: A ukupno je šest faza?
Kon: Jeste. Svet se nalazi u fazi tri, to je početak pripravnosti. Mi u Srbiji imamo sreću da nemamo nijedan slučaj obolevanja ni kod ptica ni kod ljudi. Prema tome, imamo vremena da ono što nismo uradili da uradimo sada dok je takva situacija, ne da trčimo za planom. Dakle, svet se nalazi u fazi tri, mi imamo sreću da nemamo obolele ni među pticama i životinjama. I sada još uvek radimo na hladno, mada je postalo mnogo toplije, pa malo i vruće, zbog blizine i otkrića ptica u Rumuniji, mada nema još potvrde da se radi o HPTN 1. Znate, ptice selice su uvek ugibale prilikom selenja i uvek su imale ptičji grip. Da li je to baš HPTN 1, nadajmo se da nije. Ako jeste, i to ćemo prihvatiti kao informaciju i dalje raditi.
B92: I poslednje pitanje – Ima li ikakve šanse da do pandemije ne dođe nikada?
Kon: Normalno, teoretski postoje šanse. Kad kažem nikada, onda to podrazumeva da ne dođe bar jedno sto godina, to apsolutno ima po teoriji verovatnoće. Znate, rekombinacija mora da se desi, u jednom organizmu dva virusa u jednoj ćeliji. Ako se puno dešava gripa, očekujete da će se to desiti. Može da se desi upravo onda kad gripa uopšte skoro nema. Priroda je pokazala jednu čudnu stvar, da opstanak neke vrste se upravo tako i dešava kad praktično nestaje. Gripa ima sve manje i manje, to primećujemo svi, sve manje i manje. Onda kad izgleda da će da nestane, onda on nađe način da se prilagodi, i to je upravo ono što nas koji ovo pratimo ne kažem plaši, ali upozorava, i zato se toliko o tome priča.
Eh, sta bi mi bez nase dr, kratko i jasno. :-)
*misutka*
Aktivan član
- Poruka
- 1.107
dr svakako svaka čast na trudu, ali kod ovog epidemiologa, sve okruglo pa na ćoše... 
dr
Poznat
- Poruka
- 9.753
Pa nije bas, svi trazite odgovore koji se ne mogu dati.
Sustina je da nema razloga za paniku koja se stvara danima vec.
Sustina je da nema razloga za paniku koja se stvara danima vec.
pikax
Buduća legenda
- Poruka
- 32.906
pikax
Buduća legenda
- Poruka
- 32.906
dr:
Apsolutno se slazem
intra
Poznat
- Poruka
- 7.145
U onolikoj Aziji umrlo 60 ljudi mislim šta reći... Ja se uopšte ne plašim,pa za sada su veće šanse da mi padne klavir na glavu.
voodoo dol
Primećen član
- Poruka
- 540
Da li neko moze konkretno da mi odgovori kolika je opasnost da se dobije pticji grip od divljih golubova? Zivim u mansardi, iznad i okolo mene su golubovi, a svih ovih dana kako se prica o pandemiji pticjeg gripa, nisam cula da je neko spominjao "gradske" golubove.
dr
Poznat
- Poruka
- 9.753
Da li je moguce da posle ovolikog teksta Vama nesto nije jasno?! :shock:
Ili Vas samo mrzi da citate? :-?
Ili Vas samo mrzi da citate? :-?
dr
Poznat
- Poruka
- 9.753
Izvor: Svetska zdravstvena organizacija (link) 29. Januar 2004.
Šta je ptičiji grip?
Ptičiji grip je zarazna bolest životinja izazvana virusima koji inficiraju ptice, a u vrlo retkim slučajevima i svinje. Iako su sve vrste ptica podložne ovoj infekciji, posebno su je rizična za domaću živinu.
Kod ptica ova bolest ima dve forme. Prva sa blagim simptomima ponekada izraženim kroz promene na perju ili smanjenu proizvodnju jaja. U drugoj formi, koja je prvi put zabeležena u Italiji 1878. godine ona je visoko zarazna za ptice sa velikim procentom smrtnosti bliskim 100%. Ptice umiru prvog dana pojave simptoma.
Koje su kontrolne mere za ptice?
Najvažnija kontrolna mera je brzo uništavanje svih zaraženih ptica ili ptica koje su bile izložene ovom virusu, uz pravilno odlaganje ostataka uz karantin i rigoroznu kontrolu farmi. Virus se uništava izlaganjem temperaturi od 56C u trajanju od 3 sata ili 65C u trajanju od pola sata ili standardnim dezinfekcionim sredstvima kao što je formalin ili sredstva na bazi joda. Virus može preživeti niske temperature u zaraženom djubrivu bar 3 meseca. U vodi, na 22C, virus može preživeti do 4 dana, a na temperaturi od 0C i preko 30 dana. Takodje jedna od važnih mera predostrožnosti je i kontrola transporta živih ptica.
Da li se je česta infekcija ljudi virusom H5N1?
Ne, infekcije su retke. Prva zabeležena ljudska infekcija H5N1 virusom se dogodila u Hong Kongu 1997. godine. Tada je 18 osoba hospitalizovano od kojih je 6 preminulo. Izvor infekcije je u svim slučajevima vodio od kontakta sa pticama na farmama (1 slučaj) ili na pijacama sa živom živinom (ostalih 17 slučajeva). Ovi slučajevi zabeleženi su otprilike istovremeno kada i pojava visoko patogenog H5N1 ptičjeg gripa medju živinom. Prenos ovog virusa sa čoveka na čoveka je zabeležen u vrlo retkim slučajevima i to u specifičnoj populaciji (medju medicinskim radnicima, izmedju članova porodice ili radnicima koji su radili na uništavanju živine). Iako su H5 antitela pronadjena u ovim grupama, indikujući infekciju ovim virusom, nisu zabeleženi slučajevi daljeg razvoja bolesti.
Šta je ptičiji grip?
Ptičiji grip je zarazna bolest životinja izazvana virusima koji inficiraju ptice, a u vrlo retkim slučajevima i svinje. Iako su sve vrste ptica podložne ovoj infekciji, posebno su je rizična za domaću živinu.
Kod ptica ova bolest ima dve forme. Prva sa blagim simptomima ponekada izraženim kroz promene na perju ili smanjenu proizvodnju jaja. U drugoj formi, koja je prvi put zabeležena u Italiji 1878. godine ona je visoko zarazna za ptice sa velikim procentom smrtnosti bliskim 100%. Ptice umiru prvog dana pojave simptoma.
Koje su kontrolne mere za ptice?
Najvažnija kontrolna mera je brzo uništavanje svih zaraženih ptica ili ptica koje su bile izložene ovom virusu, uz pravilno odlaganje ostataka uz karantin i rigoroznu kontrolu farmi. Virus se uništava izlaganjem temperaturi od 56C u trajanju od 3 sata ili 65C u trajanju od pola sata ili standardnim dezinfekcionim sredstvima kao što je formalin ili sredstva na bazi joda. Virus može preživeti niske temperature u zaraženom djubrivu bar 3 meseca. U vodi, na 22C, virus može preživeti do 4 dana, a na temperaturi od 0C i preko 30 dana. Takodje jedna od važnih mera predostrožnosti je i kontrola transporta živih ptica.
Da li se je česta infekcija ljudi virusom H5N1?
Ne, infekcije su retke. Prva zabeležena ljudska infekcija H5N1 virusom se dogodila u Hong Kongu 1997. godine. Tada je 18 osoba hospitalizovano od kojih je 6 preminulo. Izvor infekcije je u svim slučajevima vodio od kontakta sa pticama na farmama (1 slučaj) ili na pijacama sa živom živinom (ostalih 17 slučajeva). Ovi slučajevi zabeleženi su otprilike istovremeno kada i pojava visoko patogenog H5N1 ptičjeg gripa medju živinom. Prenos ovog virusa sa čoveka na čoveka je zabeležen u vrlo retkim slučajevima i to u specifičnoj populaciji (medju medicinskim radnicima, izmedju članova porodice ili radnicima koji su radili na uništavanju živine). Iako su H5 antitela pronadjena u ovim grupama, indikujući infekciju ovim virusom, nisu zabeleženi slučajevi daljeg razvoja bolesti.
*misutka*
Aktivan član
- Poruka
- 1.107
Svi znamo u kakvoj državi živimo, i koliko se ta ista država ponekad brine o tome da ljudi budu ''pravovremeno informisani'' (toliko puta uzalud rabljen izraz). Znam da nema direktne veze sa temom, oprosti mi molim te dr,ali moram nešto da kažem. 1999. god. one noći kad su se prvi put čule sirene za vazdušnu opasnost, ljudi iz moje zgrade su u stampedu pojurili ko u sklonište ko u podrum. Struja je nestala za 10-ak min. jer su te prve noći gadjali izmedju ostalih mesta i Kragujevac. Znači tek što smo stigli u podrum, struje nema, imamo jedino tranzistor, na kome smo nekako pronašli jedan od programa Radio Beograda. Ljudi pričaju svašta, jedan kaže da je to samo isprobavanje sirena, drugi kaže da je počeo rat i da su srušili deo grada gde je Zastava, neko reče da je čuo da je pola Beograda sravnjeno sa zemljom... Nas 50 skupljeno oko tog tranzistorčića čeka da čuje šta se dešava, šta je sve bombardovano...opšta panika. A na Radio Beogradu (koji u sklopu RTS pretenduje da postane nacionalni servis :shock: ) kreće emisija o filmskoj muzici. Niko ne može da veruje, zemlja pod bombama, a niko ne nalazi za shodno da narodu da neko obaveštenje. Pa da, šta ima da nas obaveštavaju uostalom i sami čujemo i vidimo da gruva oko nas. Mislim stvarno...I zato vas molim da se ne čudite što je narod nepoverljiv i stalno pod utiskom da bi trebalo nešto još da zna. I stvarno me nervira ona rečenica (ovo se ne odnosi na postove dr i pikax, nego na mnoge intervjue, koje ovih dana daju nadležni po tv i novinama)''Još uvek nema mesta panici''. Pa zar ikad ima mesta panici?...ako i dodje do nekog problema, tek onda ne sme doći do panike.
Dr još jednom se izvinjavam na malom udaljavanju od teme, ali strah u ovom narodu ne treba zaista nikog da čudi, pa bilo o čemu da se radi. Pozz
Dr još jednom se izvinjavam na malom udaljavanju od teme, ali strah u ovom narodu ne treba zaista nikog da čudi, pa bilo o čemu da se radi. Pozz
X
xpajamacax
Gost
potpuno se slažem.
na žalost je tako.
panika.
za šećer,ulje...sećate se?
kada sam pročitala da su penzioneri pre dece na redu za vakcine...
zapanjena sam.
njih su bila puna i skloništa....
nemam ništa protiv,ali...
na žalost je tako.
panika.
za šećer,ulje...sećate se?
kada sam pročitala da su penzioneri pre dece na redu za vakcine...
zapanjena sam.
njih su bila puna i skloništa....
nemam ništa protiv,ali...
voodoo dol
Primećen član
- Poruka
- 540
dr:
Da mogutje je!
Ja sam text prochitala ali nije mi jasno jer nishta konkretno nisi napisao...
:shock:
voodoo dol:
Kako nista konkretno?
Pticiji grip je pre svega bolest ptica.Ovaj grip nije u zivotu od juce nego godinama postoji medju pticama a za to vreme je svega 117 ljudi obolelo od istog.To govori koliko su male sanse da covek oboli od njega.
Cuvajte se Vi humanog gripa,a za pticiji grip ima vremena! :-)
WithdrawnWater
Poznat
- Poruka
- 7.141
voodoo dol:
Ne postoji opasnost da dobijete pticiji grip od goluba jer golubovi nisu vrsta ptica koja je visoko podlozna virusu pticjeg gripa kao sto je slucaj sa kokoskama ili curkama, takodje i ne znam kako bi Vas mogao zaraziti cak i zarazeni golub. Virus se ne prenosi sa ptica na coveka u formi u kojoj se nalazi u pticama (specifican je za ptice kao za vrstu) ali postoji opasnost da se iskombinuje sa humanim virusom gripa i pri tome mutira stvarajuci novu vrstu koja bi onda bila zarazna po coveka. Nema razloga za paniku, zastitite se od obicnog humanog gripa, ne mozete se zaraziti cak ni jeduci eventualno zarazenu ranije zivinu jer je virus podlozan termounistenju prilikom termoobrade, a ako se pitate zasto se onda ne koriste za ishranu silne uginule ptice od ovog virusa ako su tako bezopasne - razlog lezi u tome sto su tkiva i organi ptice unisteni virusom dovoljno da meso nema nikakvu hranjljivu vrednost niti da je prikladno kvalitetom za ishranu a ne zato sto je potencijalno opasno po ljudsko zdravlje.
Dakle, nemojte paniciti i sve ce biti u redu. Niko Vam ne moze reci vis eod onog sto je sad poznato i onog sto Vam govore strucnjaci iz te oblasti, a to su epidemiolozi i grupe za pracenje, tj. krizne grupe, sto Vam je dr i prenela sa puno truda ovde kroz copy/paste pa je sasvim nekorektno reci da nista konkretno nije napisala - gde cete konkretnije od onoga sto je zvanican stav. A ako to nije zadovoljavajuci odgovor, to je druga stvar, moracete da zivite sa svojim strahom ako tako odlucite. Mada ja ne smatram da ima mesta strahu i panici, treba biti oprezan i pametan, ali shvatite da je DALEKO VECA verovatnoca da dobijete SIDU (od koje se tek niko nikad nije izlecio!) nego pticiji grip, a ipak se niko ziv ne uzbudjuje oko SIDE koja pokosi milione godisnje, ali zato svi panice oko pticijeg gripa od koga jos niko u Evropi nikad nije oboleo niti umro?!?! Cudan smo mi narod.....
Ako pticiji grip postoji vec duze vreme, zasto bas sada tolika frka?
meduza:
Veruj mi da ni meni to nije jasno!
U svakom slucaju nema opasnosti jer opet ponavljam-to je za sad samo bolest ptica.Onog trnutka kada pocne da se prenosi sa coveka na coveka tj.kada bude mutirao onda opet nece biti mesta panici jer ce tada moci da se proizvede i adekvatna vakcina.
Nema mesta panici! :razz:
Jary
Elita
- Poruka
- 15.805
Nije mesto da se pametuje ali mene ovolika frka podseca na pomracenje sunca kad su ljudi stavljali cebad na prozore a u Francuskoj lezali u parkovima i gledali fenomen kroz naocare za sunce ... Ne bi me cudilo da sutra nam Ameri uvale extra kontrolisanu i zdravu piletinu posto mi spalimo nase pilice!
WithdrawnWater
Poznat
- Poruka
- 7.141
Imas pravo Jary, nas narod je majstor da napravi paniku ali da se pri tome ponasa krajnje blesavo i neoprezno. Obrati samo paznju koliko ce se tih sto panice oko pticjeg gripa vakcinisati protiv obicnog (i kolko ih se svake godine i inace vakcinise - od pojedinih ljudi to je tako daleko islo da su odbijali vakcinu jer nas navodno time 'truju' a od jednog cak i to da nas 'time obelezavaju' pa nas onda 'prate'?? A nisu bili psihijatrijski bolesni ljudi!).
