missmoon
Obećava
- Poruka
- 90
Muci me vec neko vreme ovaj moj problem koji cu probati da objasnim. U vezi sam skoro 2 godine, oboje imamo po 30 godina. Super se slazemo u svemu, osim u vidjenju buducnosti, sto je veoma bitna stvar... Naime, ja svoj buduci zivot sa svojim partnerom zamisljam kao porodicni zivot, sa detetom, ili decom, gde ce mo oboje planirati i raditi na izgradnji nase porodice.. Ali on je potpuno drugaciji, o buducnosti uopste da i ne razmislja, a o deca se i ne spominju. Njemu sve to predstavlja veliki teret u zivotu, plasi ga i sama pomisao da bi nesto moglo da se promeni. Ako ga pitam kako se zamislja za 5 godina kaze da nema pojma, i da ne zeli da razmislja o tome. A inace zivimo zajedno. Jednom kada sam nabacila neku temu o deci izbedacio se i rekao je da ne voli o tome da razmislja, i da ne moze da se zamisli kao otac. A inace sve vreme izgleda kao da sam ja starija od njega, iako imamo iste godine, kao da ja hocu neke cudne stvari za koje je jos rano, kako on kaze. Plasi ga pomisao da mozda kupimo zajedno neki stan na kredit (sada zivimo kao podstanari). Sve u svemu ponasa se kao neko kome je 20 godina, i jos se ponosi time, ok, super je to, ali neke stvari bas ne mogu ni previse da cekaju. Ne znam sta da radim. Kad god smo pricali o ovome zavrsilo se na tome da se sve nastavlja po starom, jer je to njegov karakter kog ne moze da promeni, jer kako kaze kad bi dobio decu i osnovao porodicu osecao bi se kao zatvorenik i ne bi bio srecan. A ovako mu je kako kaze super. i na kraju se svodi na to da ja prihvatam sve to kako je, mada mi se cesto mota po glavi pitanje: i dobro, sta ako ovako potraje jos 10 godina, i ja se zateknem sa svojih 40 bez dece i sama, i razidjemo se jer ce mo se kad tad smoriti od takvog zivota. Nemam pojma, ne mislim da su deca smisao svega, ali valjda sto sam zensko pa imam majcinske nagone i razmisljam cesto o tome. A opet tesko mi je da ga ostavim zbog toga, jer ga volim, i stalno mislim da ce se malo po malo promeniti. sta vi mislite o ovom? da li treba uopste da razmisljam o ovome, ili da pustim da stvari idu kako idu, pa ce se videti?
Nije resenje da ga na neki nacin primoravas na brak u kome bi on (a samim tim i ti) bio nesrecan.
............
ne znam, bezveze je to..... i sebičan je pomalo.
