Kako rešiti krizu vere?

Jasna

Stara legenda
Moderator
Poruka
86.570
Svakome se može desiti da upadne u krizu vere. Da mu nešto postane
nejasno ili da ga nešto razočara. Kako se u vašoj verskoj zajednici na to
gleda i na koji način se čoveku može pomoći? Da li imate slobodu da
izrazite svoje sumnje ili bi radije ćutali zbog straha od odbacivanja?
 
Svakome se može desiti da upadne u krizu vere. Da mu nešto postane
nejasno ili da ga nešto razočara. Kako se u vašoj verskoj zajednici na to
gleda i na koji način se čoveku može pomoći? Da li imate slobodu da
izrazite svoje sumnje ili bi radije ćutali zbog straha od odbacivanja?
Kriza vere se resava radom na sebi,
svojoj duhovnosti.

Svakome se moze desiti da ga neko ili nesto razocara,
ne znam kako se drugi sa tim bore
Ja sam dovoljno svesna, tako da mi ne treba nicija pomoc.
Imam Boga. Bibliju.
Mogu samo sama sebe razocarati vise ili manje se truditi u veri.
Sumnje nemam niti ih mogu imati jer sam uverena u istinu.
Naravno da u svakoj verskoj zajednici ima ko pomaze onima koji imaju sumnje.
Niko nikoga ne odbacuje zbog sumnji nego se pomaze takvima.
 
Poslednja izmena:
Svakome se može desiti da upadne u krizu vere. Da mu nešto postane
nejasno ili da ga nešto razočara. Kako se u vašoj verskoj zajednici na to
gleda i na koji način se čoveku može pomoći? Da li imate slobodu da
izrazite svoje sumnje ili bi radije ćutali zbog straha od odbacivanja?

Kako moze biti kriza vjere kad postoji duhovni svijet i zagrobni zivot?! To je nemoguce. To je ko da ne vjeruses da postojis ili da postoji svemir, to je ludost.
 
Криза на грчком језику значи - Суд...

Пресудно у вери је НАДА, јер само оптимизмом (секуларни назив за наду у најбоље), вера доживљава препород након колебања разноразним искушењима...

Колебање у вери је било својствено чак и апостолима пре Васкрсења, када су завапили Богу "дометни нам вере"...

То "дометни нам вере Христе Боже" јесте нада - изражена кроз молитву Богу...
 
To mora da je onlajn? Ti si savremeni vernik.. :lol:

Tvoje su nedoumice obično intelektualne prirode i lako ih je rešiti. Upadanje
u krizu je i emotivno. Razočarenje i strah mogu ozbiljno um da pomute.
Нововерник, а и гледа само себе...

Умне недоумице решаваш светим оцима (узми светог Максима или Николаја), али емотивне и практичне само са опитним духовницима или пак људима од искуства (ал делатног), коју су и сами стекли срдачне утехе вере након колебања искушењима...
 
Iskreno, nikada nisam upao u "krizu vere" jer se ne oslanjam na veru. Tako da ne znam šta je to tačno. Pretpostavljam neki osećaj da to u šta verujes bas i ne deluje realno. Sumnja u to u šta verujes. Iz mog ugla to nije ništa negativno. Naprotiv.
Ју ар дед Фром инсајд броу... Зато не осећаш штету од слабљења вере у души...
 
To mora da je onlajn? Ti si savremeni vernik.. :lol:
Manje-više da. Dostupno je more literature na internetu.

Tvoje su nedoumice obično intelektualne prirode i lako ih je rešiti. Upadanje
u krizu je i emotivno. Razočarenje i strah mogu ozbiljno um da pomute.
Razumijem i za to postoje molitve. Čovjek treba da se moli Bogu, da priča sa sveštenicima.
 
Нововерник, а и гледа само себе...
Шта је уопште то твоје "нововјерник"?

Умне недоумице решаваш светим оцима (узми светог Максима или Николаја), али емотивне и практичне само са опитним духовницима или пак људима од искуства (ал делатног), коју су и сами стекли срдачне утехе вере након колебања искушењима...
Па шта мислиш какву литературу читам када ми се појаве недоумице? Исламску?
 
Kada vernik upadne u krizu vere on se osloni na svog pastira, duhovnog vodju koji se trudi da ga vrati u stado.

Istina je da je kriza vere medju radnicima crkvenih opština, preškolovanim na zapadu, pa im nije cilj da pomažu svom stadu nego da zarade svoju platu i preko nje....to važi za sve vere....previše školovanja, a malo vere...
 
iskreno -desava mi se
ali idem dalje ,citam ,malo molitva ,post ,liturgija ,to i dalje pa sta bude
Господ је пред страдање говорио светим апостолима: Још мало и нећете ме видети, и oпeт мало и угледаћете ме (Јн.16,19). Страдања Господња и Његова смрт тако су поразили свете апостоле да су се очи њиховог ума помрачиле и они престали да Господа гледају као Господа. Светлост се сакрила и они су седели у горкој и мучној тами. Но, ту таму је развејала светлост Васкрсења Христовог, и они су опет угледали Господа. Тако је своје речи објаснио сам Господ: Ви ћeтe заплакати, говорио је Он, и заридати, а свет ће се радовати, и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост (Јн.16,20).


Говоре да и свака душа на путу ка савршенству доживљава сличну тешкоћу. Тама је са свих страна окружује и она не зна где да се дене. Међутим, долази Господ и жалост се претвара у радост. Слично томе - и жена мора да се помучи пре него што донесе на свет новог човека. Зар одатле не треба извести закључак: ко то није искусио, још се није родио као прави Хришћанин!?

+Свети Теофан Затворник+
 
Koja god. Svako neka piše iz svog ugla.
uf pitam zato sto ocigledno da ti zelis da cujes principe kojima se vodimo tada.... a ja pricam o konkretnim koracima... Na primer ako je covek katolik preporucio bi mu da se udubi u ucenja njihovih redova benegditanaca, a ako je pravoslavac preporucio bi mu da se okrene isihazmu i da ga proucava i zivi njime.
 
uf pitam zato sto ocigledno da ti zelis da cujes principe kojima se vodimo tada.... a ja pricam o konkretnim koracima... Na primer ako je covek katolik preporucio bi mu da se udubi u ucenja njihovih redova benegditanaca, a ako je pravoslavac preporucio bi mu da se okrene isihazmu i da ga proucava i zivi njime.
Нису све вјерске заједнице једнако валидне.
 

Back
Top