Моје мишљење: Србија треба да донесе Резолуцију којом се Хашки трибунал жигоше као политички суд са монтираним процесима, да се прекине сваки вид сарадње с њим и да се јасно да до знања да се не признаје ниједна пресуда овог суда. За почетак. А наредни кораци? Наставите ви...
Srbiji još uvek nije omogućen zahtev koji se uporno ponavlja; da haški osuđenici budu prebačeni u Srbiju da odsluže (ostatke) svoje kazne. Tako da su Beogradu ovde prilično vezane ruke po pitanju priznanja; iko ovde ništa i ne pita. Pazi koliko je tek ponižavanje bilo, seti se, sa puštanjem Šešelja. Hag je tu doslovno
isterao čoveka, dakle da nije Srbija pružila garancije niti sam čovek to tražio, a posle EU usvojila rezoluciju kritikujući Srbiju zbog njega. Dakle, priznajemo mi ili ne, ni od kakvog značaja nije. Oni nemaju više mandat da podižu nove optužnice protiv osumnjičenih lica, tako da ostaje samo da se dovrše procesi protiv preostale
četvorke (Mladića, Karadžića, Simatovića i Stanišića).
E sada, što se tiče saradnje, to je već jedno sasvim drugo pitanje, ali mislim da je tu najveći deo posla završen. Sva tri procesa protiv pomenute četvorice optuženika se trenutno nalaze u završnoj fazi, tako da ne znam koliko bi im Srbija mogla odmoći čak i da odluči politički da maksimalno pomogne Tužilaštvu. MkszbJ.
Ono što ja mislim da treba raditi jeste nastaviti tamo gde je Jeremić krenuo dok je predsedavao GS UN. Ali mnogo ozbiljnije i sa što većim i profesionalnijim angažmanom. Unajmiti celi tim stručnjaka; univerzitetskih profesora, ljudi sa velikim sudskim iskustvom, advokate sa jakom praksom, itd...dakle sve od Tome File do Zorana Ivoševića i krenuti ozbiljno...okrugli stolovi, paneli i jedan zbornik radova pri kraju, a poželjno i časopis koji bi izlazio mesečno i objavljivao naučne radove na ovu temu. Proći
svu dostupnu dokumentaciju
svih slučajeva pred Hagom u kojima su bili Srbi (ili oni koji su se borili na srpskoj strani) osuđeni pred tim sudom, kao i u slučajevima onih u kojima su bili počinjeni zločini nad Srbima. Proći sve; kompletno, sve te hiljade strana dokumentacije, cele procese, sa sve izdvojenim mišljenjima svakog sudije. Potkrepiti literaturom šta stoji, a šta ne stoji i sa naučnog stanovišta osporiti tamo gde smrdi. Proći sve,
statistički i prikazati
tabelom kako je koji sudija u kom (svakom) procesu glasao, kako su se smenjivali i tražiti šablone koji bi ukazali na mogućnosti uticaja (npr. Teodora Merona).
To je jedini ispravni put; jedan tako sveobuhvatni projekat,
čiji bi rezultat bio usvajanje deklaracije u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koja bi se zasnivala na zaključku odbora koji bi se nalazio u organizacionom rukovodstvu celog poduhvata.
