Kako radite posao da prezivite a da ne puknete sa živcima?

marzivu:
Kako izdrzavate? Da li imate nekad grizu savest prouzrokovanu od posla na bilo koji nacin?...
Kliknite za proširenje...
Pravo da kažem, tj napišem, začudio sam se da ti radiš uz toliku depru i crnjake🤔 Nisam siguran da je posao uopće dobra stvar za tebe, mada bi i nezaposlenost za tebe bila loša stvar. Osjećaš grižnju savjesti radi nečega( ako ne i bilo čega) što uradiš, a vjerovatno bi osjećao grižnju savjesti da i ne uradiš već to nešto.

Pitanje je sad raditi ili ne raditi? Po meni ipak raditi ali ne to što već radiš nego recimo da ideš brati jabuke. Radiš vani s zdravoseljačkim svitom, malo zalijte rakijicom i tako. Onda poslije odeš kod pipa seoskoga reći što te tišti a mnogo mnogo toga druže te tišti...
 
Cro_čvarak:
Pravo da kažem, tj napišem, začudio sam se da ti radiš uz toliku depru i crnjake
Kliknite za proširenje...
ne radim. Samo govorim iz prethodnih iskustava, zivci su gotovi vec.
Cro_čvarak:
🤔 Nisam siguran da je posao uopće dobra stvar za tebe, mada bi i nezaposlenost za tebe bila loša stvar. Osjećaš grižnju savjesti radi nečega( ako ne i bilo čega) što uradiš, a vjerovatno bi osjećao grižnju savjesti da i ne uradiš već to nešto.

Pitanje je sad raditi ili ne raditi? Po meni ipak raditi ali ne to što već radiš nego recimo da ideš brati jabuke. Radiš vani s zdravoseljačkim svitom, malo zalijte rakijicom i tako. Onda poslije odeš kod pipa seoskoga reći što te tišti a mnogo mnogo toga druže te tišti...
Kliknite za proširenje...
ja sam takav osobenjak da osecam tugu sto nije tu prava hriscanska ljubav gde god da odem, vec je sve nekakvo napipanje, neka misterija, ali ne prijatna misterija. Zelim pravi mir, ali eto vole me sestra i majka, pa cu videti nesto sa njima
 
Ovo se pitam vrlo cesto. Celi zivot marljivo ucila, otisla van Srbije upravo zbog nemanja adekvatnog posla, da bih se sada bavila poslom, koji veze nema sa mojom strukom, a na kom sam napredovala pukom igrom slucaja (prosto nasla se u pravo vreme na pravom mestu). Posao tezak. Ljudi ga zapravo cine takvim. Iako mi je plata takva, kakvu vecina mojih kolega ne mogu ni da sanjaju niti ce ikad dostici, daleko sam i ja od srece. Juce na poslu letele svadje, a ja izmedju 2 vatre, ali juce i legla plata, gledam juce popodne onu cifru na bankomatu zadovoljno, a znam da cu mrstiti celo i biti na ivici suza koliko prvog ili drugog dana radne nedelje. Volela bih jednog dana sa radoscu da idem da radim. Takvi ljudi su pravi srecnici.
Tolike sate covek provodi na poslu, vise nego igde druge. Najgora muka je imati posao, koji ne volis, a za koji nisi dobro placen. To je ono sto je moja majka nazivala robijanje.
Cesto sam u prirodi, cesto volim biti sama, slusam preglasnu muziku na slusalicama, kupujem sebi neke sitnice, koje puno kostaju, kao neku nadoknadu sebi. Sinoc narucih tri fenomenalna skupa brusa. Cist luksuz. Prosli mesec farmerke, tasna i cipele. Tako svaki mesec. Dobro je imati neki ventil.
Grize savesti i nemam i imam. Trudim se da svakoga razumem, pomognem, ljubazno objasnim, izadjem u susret, uvek nasmejana.. Grizu savesti imam prema sebi. Od toliko stresa na poslu mi dolazi cesto misao da dam otkaz i idem da perem sudove i secem hranu u Meku. Pitam se je li vredno svega. Hvala Bogu dragon, te sam radno sposobna, zdrava i imam izbor da hocu i da necu.
 
Dust in the wind:
Ovo se pitam vrlo cesto. Celi zivot marljivo ucila, otisla van Srbije upravo zbog nemanja adekvatnog posla, da bih se sada bavila poslom, koji veze nema sa mojom strukom, a na kom sam napredovala pukom igrom slucaja (prosto nasla se u pravo vreme na pravom mestu). Posao tezak. Ljudi ga zapravo cine takvim. Iako mi je plata takva, kakvu vecina mojih kolega ne mogu ni da sanjaju niti ce ikad dostici, daleko sam i ja od srece. Juce na poslu letele svadje, a ja izmedju 2 vatre, ali juce i legla plata, gledam juce popodne onu cifru na bankomatu zadovoljno, a znam da cu mrstiti celo i biti na ivici suza koliko prvog ili drugog dana radne nedelje. Volela bih jednog dana sa radoscu da idem da radim. Takvi ljudi su pravi srecnici.
Tolike sate covek provodi na poslu, vise nego igde druge. Najgora muka je imati posao, koji ne volis, a za koji nisi dobro placen. To je ono sto je moja majka nazivala robijanje.
Cesto sam u prirodi, cesto volim biti sama, slusam preglasnu muziku na slusalicama, kupujem sebi neke sitnice, koje puno kostaju, kao neku nadoknadu sebi. Sinoc narucih tri fenomenalna skupa brusa. Cist luksuz. Prosli mesec farmerke, tasna i cipele. Tako svaki mesec. Dobro je imati neki ventil.
Grize savesti i nemam i imam. Trudim se da svakoga razumem, pomognem, ljubazno objasnim, izadjem u susret, uvek nasmejana.. Grizu savesti imam prema sebi. Od toliko stresa na poslu mi dolazi cesto misao da dam otkaz i idem da perem sudove i secem hranu u Meku. Pitam se je li vredno svega. Hvala Bogu dragon, te sam radno sposobna, zdrava i imam izbor da hocu i da necu.
Kliknite za proširenje...
ja razmisljam da posao koji nije u potpunosti dobar za svakog ne moze biti dobar posao i ne treba ga raditi. Neka neko kaze da mi nema pomoci i da sam razmazen, ali imam visoke standarde za ovo ustajalo drustvo i ne pada mi na pamet da se spustam zbog tudje pokvarenosti i gluposti, osim kad je prava, iskrena potreba drugih
 
marzivu:
ja razmisljam da posao koji nije u potpunosti dobar za svakog ne moze biti dobar posao i ne treba ga raditi. Neka neko kaze da mi nema pomoci i da sam razmazen, ali imam visoke standarde za ovo ustajalo drustvo i ne pada mi na pamet da se spustam zbog tudje pokvarenosti i gluposti, osim kad je prava, iskrena potreba drugih
Kliknite za proširenje...
Covek mora da se "spusta", jer ima decu, zenu, muza, bolesne roditelje, kad nije sam samotnjak, vec drugi zavise od njega.
Ja bih se "spustala" zbog dece. Imam decu od 12 i 9 godina, te ih treba odskolovati, othraniti, obuci, pruziti sport, putovanja, pomoci sutra za ucesce za stambeni kredit, pre toga ako zele nba studije... Ti gledam pre svega listu prioriteta. Ako su nasprav odluke da radim pisao, koji ne volim, moja deca, ja biram da nadjem nacin da radim posao emotivno iskljucena zarad svoje dece.
Ne znam koliko godina imaju ljudi, koji buraju poslove, a zive u Srbiji, gde je gotovo nemoguce birati poslove, sa kim to zive ljudi, koji bi radije sedeli kuci nego "radili svasta" (u ovo ne ukljucujem kriminalne radnje), koga imaju, da li su u braku.... U takvim uslovima, sa porodicom, birkanje poslova je cist luksuz. Bolje raditi ikakav posao, nego sedeti kuci.
Dokonost vodi u depresiju.
 
Dust in the wind:
Ovo se pitam vrlo cesto. Celi zivot marljivo ucila, otisla van Srbije upravo zbog nemanja adekvatnog posla, da bih se sada bavila poslom, koji veze nema sa mojom strukom, a na kom sam napredovala pukom igrom slucaja (prosto nasla se u pravo vreme na pravom mestu). Posao tezak. Ljudi ga zapravo cine takvim. Iako mi je plata takva, kakvu vecina mojih kolega ne mogu ni da sanjaju niti ce ikad dostici, daleko sam i ja od srece. Juce na poslu letele svadje, a ja izmedju 2 vatre, ali juce i legla plata, gledam juce popodne onu cifru na bankomatu zadovoljno, a znam da cu mrstiti celo i biti na ivici suza koliko prvog ili drugog dana radne nedelje. Volela bih jednog dana sa radoscu da idem da radim. Takvi ljudi su pravi srecnici.
Tolike sate covek provodi na poslu, vise nego igde druge. Najgora muka je imati posao, koji ne volis, a za koji nisi dobro placen. To je ono sto je moja majka nazivala robijanje.
Cesto sam u prirodi, cesto volim biti sama, slusam preglasnu muziku na slusalicama, kupujem sebi neke sitnice, koje puno kostaju, kao neku nadoknadu sebi. Sinoc narucih tri fenomenalna skupa brusa. Cist luksuz. Prosli mesec farmerke, tasna i cipele. Tako svaki mesec. Dobro je imati neki ventil.
Grize savesti i nemam i imam. Trudim se da svakoga razumem, pomognem, ljubazno objasnim, izadjem u susret, uvek nasmejana.. Grizu savesti imam prema sebi. Od toliko stresa na poslu mi dolazi cesto misao da dam otkaz i idem da perem sudove i secem hranu u Meku. Pitam se je li vredno svega. Hvala Bogu dragon, te sam radno sposobna, zdrava i imam izbor da hocu i da necu.
Kliknite za proširenje...

nema od para nista ako ti nisi srecan. ali bukvalno ne vrede nista ako ti nisi zadovoljan. nema mira na poslu,kapitalizam ce nas sazvakati i ispljuvati i tako u nedogled...
 
aleksandarhakler1992:
bilo bi lakse da porezi nisu tako visoki. ne bi bilo tako napeto. svi radnici kao i vlasnik moraju da rade za drzavu. da li je to 30% ili 55% nebitno. drzavni paraziti i politicari moraju da se nahrane,al docice i njima sudnji dan...ja se nadam vrlo iskreno.
Kliknite za proširenje...
mi smo krivi sto nemamo samopouzdanje da se organizujemo i ravnopravno podelimo rad i tako barem ono osnovno sebi obezbedimo kao ljudska bica, a ostatak vremena posvetimu kreativnom radu koji bi nam duse ispunio
 
Ko kaze da nismo neki pukli? :mrgreen: Mene spasava to sto imam posao koji je placen na sat i koji je "veza bez obaveza", ranije sam radio punim tempom ali sada vise ne radim nego sto radim. Raditi posao koji ne volis je bukvalno kazna koja ni cim nije zasluzena, imas neke autoritete koji se istresaju na tebe, ne mozes cak ni da se naspavas sto moze i neka najbednija zivotinja a nisi ucinio nijedan prekrsaj ni krivicno delo. Cilj mi je da trosim sto manje (jer ne zelim jako tesko steceni novac da dajem na gluposti) i da radim sto manje, i eventualno ako uspem nesto da ustedim dobro je. Sta ti vredi novac ako ne mozes ni da se naspavas, ni da se vidis jedan dan sa nekim sa kim se dugo nisi video, kad si vise na poslu nego sto si sa prijateljima i porodicom, kad nista ne mozes da stignes, to je dobrovoljno ropstvo, najbitniji je balans izmedju slobode i novca. Niko na samrti ne zali sto nije vise radio nego sto nije vise ziveo i provodio vise vremena sa bliskim ljudima. Ja na poslu daleko vise izgubim nego sto dobijem a primoran sam da bar nekako radim, tako da krajnji bilans mi je – sto manje radi i sto manje trosi. Bar dok ne nadjem posao na kojem bi mi bilo lepo ali to ne postoji jer mi se gade sve hijerarhije i nepravde.
 
marzivu:
Kako izdrzavate?
Kliknite za proširenje...

Pronašao sam način kako da prevaziđem ono najteže na poslu.
Stalno sedim i kičma ubija. Kad sam to shvatio, ustajem što češće, i sve sa tim u vezi.
Druge probleme na poslu sam isto tako eliminisao. Bitno je prepoznati šta ti stvarno smeta, onda se rešenje samo nameće.

marzivu:
Da li imate nekad grizu savest prouzrokovanu od posla na bilo koji nacin?...
Kliknite za proširenje...

Ako nešto "zaebem" na poslu, ispravim to, ili nadoknadim na drugi način. Ne dozvoljavam da me savest muči.
 
Dust in the wind:
Covek mora da se "spusta", jer ima decu, zenu, muza, bolesne roditelje, kad nije sam samotnjak, vec drugi zavise od njega.
Ja bih se "spustala" zbog dece. Imam decu od 12 i 9 godina, te ih treba odskolovati, othraniti, obuci, pruziti sport, putovanja, pomoci sutra za ucesce za stambeni kredit, pre toga ako zele nba studije... Ti gledam pre svega listu prioriteta. Ako su nasprav odluke da radim pisao, koji ne volim, moja deca, ja biram da nadjem nacin da radim posao emotivno iskljucena zarad svoje dece.
Ne znam koliko godina imaju ljudi, koji buraju poslove, a zive u Srbiji, gde je gotovo nemoguce birati poslove, sa kim to zive ljudi, koji bi radije sedeli kuci nego "radili svasta" (u ovo ne ukljucujem kriminalne radnje), koga imaju, da li su u braku.... U takvim uslovima, sa porodicom, birkanje poslova je cist luksuz. Bolje raditi ikakav posao, nego sedeti kuci.
Dokonost vodi u depresiju.
Kliknite za proširenje...
Kako bi naučio decu da se jednog dana ''spuštaju''?

Što se dece tiče. Ja samo sebi postavim pitanje ''Da li bih volela da
moje dete jednog dana ovako živi?'' i ako je odgovor ne, menjam.
 
Када је у питању посао за плату, за друге такорећи то дожвљавам као начин да се обезбеди потребно за живот. Обављам све одговорно и поштено. Савест ме гризе ако сама нешто забрљам, ту кривицу и признам, не пребацујем кромпир другима. Иначе се не нервирам, што није до мене. Не живим да бих радила, него радим да бих живела. А да ли бих више уживала у неким хобијима и креативном раду уместо на тренутном послу? Бих. Да ли бих више волела да од тога могу и да живим? Бих. Да ли сам довољно упорна и амбициозна да то и остварим? Нисам :lol:
Мени су од плате важнији међуљудски односи, да не идем са муком на то радно место и да не осећам нетрпељивост према људима које тамо срећем. Али ми је најважнија атмосфера у 4 зида, када затворим врата свог дома и када ми је удобно и сигурно са људима који тај простор и време деле са мном. Најтужније ми је када неко од куће па неретко и од себе бежи на посао.
 
Ако треба да бирам између склада, мира и тишине код куће и на послу...
увек бирам свој дом...какав је такав је...
На посао идем да зарадим новац потребан да платим рачуне.
Амбициозност ми не значи ништа, јер ту где радим пролазе само они који...
врше одрђене радње одређеним деловима уста према одређеним деловима тела оних на положају.
Да ето будем мало и културан.
Не бих се осећао добро ако бих се, не дај Боже, тако понашао.
Уопште ме није брига да ли ће неко да мне сматра будалом зато што радим одговорно и поштено.
Још мање ме занима хоће ли ме неко примити у друштво да пијемо кафу, па немам 15 година.

За крај да цитирам стих Душка Трифуновића из Вајтине песме...
НЕ ОЧЕКУЈ ДА ТЕ ИКО РАЗУМИЈЕ.
РАДИ СВОЈЕ, ТИ СИ ЧОВЈЕК ОД ЗАНАТА
СВУ НЕСРЕЋУ ШТО СЕ ОКО ТЕБЕ ВИЈЕ
СМИСЛИЛЕ СУ СИТНЕ ДУШЕ, ИЗ ИНАТА.

Свако добро !!!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Savet Dalaj Lame kako da srećni započnete dan
Odgovora
9
Pregleda
370
Araon
Araon
Nina
Kako da promenite život - Pravilo 66 dana, poslednjih 20 najkritičniji
Odgovora
3
Pregleda
207
Black_star
Black_star
Sonatica72
  • Leplјiva
Kako se osećate danas?
2
Odgovora
40
Pregleda
631
Nina
Nina

Back
Top