• Dragi prijatelji, kreiran je nov forum "Socijalna zastita" na kome ce se pricati o svim pitanjima vezanim za ovu aktuelnu temu u drustvu

Kako radite posao da prezivite a da ne puknete sa živcima?

Cro_čvarak

Ističe se
Poruka
2.984
Kako izdrzavate? Da li imate nekad grizu savest prouzrokovanu od posla na bilo koji nacin?...
Pravo da kažem, tj napišem, začudio sam se da ti radiš uz toliku depru i crnjake🤔 Nisam siguran da je posao uopće dobra stvar za tebe, mada bi i nezaposlenost za tebe bila loša stvar. Osjećaš grižnju savjesti radi nečega( ako ne i bilo čega) što uradiš, a vjerovatno bi osjećao grižnju savjesti da i ne uradiš već to nešto.

Pitanje je sad raditi ili ne raditi? Po meni ipak raditi ali ne to što već radiš nego recimo da ideš brati jabuke. Radiš vani s zdravoseljačkim svitom, malo zalijte rakijicom i tako. Onda poslije odeš kod pipa seoskoga reći što te tišti a mnogo mnogo toga druže te tišti...
 

marzivu

Aktivan član
Poruka
1.668
Pravo da kažem, tj napišem, začudio sam se da ti radiš uz toliku depru i crnjake
ne radim. Samo govorim iz prethodnih iskustava, zivci su gotovi vec.
🤔 Nisam siguran da je posao uopće dobra stvar za tebe, mada bi i nezaposlenost za tebe bila loša stvar. Osjećaš grižnju savjesti radi nečega( ako ne i bilo čega) što uradiš, a vjerovatno bi osjećao grižnju savjesti da i ne uradiš već to nešto.

Pitanje je sad raditi ili ne raditi? Po meni ipak raditi ali ne to što već radiš nego recimo da ideš brati jabuke. Radiš vani s zdravoseljačkim svitom, malo zalijte rakijicom i tako. Onda poslije odeš kod pipa seoskoga reći što te tišti a mnogo mnogo toga druže te tišti...
ja sam takav osobenjak da osecam tugu sto nije tu prava hriscanska ljubav gde god da odem, vec je sve nekakvo napipanje, neka misterija, ali ne prijatna misterija. Zelim pravi mir, ali eto vole me sestra i majka, pa cu videti nesto sa njima
 
D

Dust in the wind

Gost
Ovo se pitam vrlo cesto. Celi zivot marljivo ucila, otisla van Srbije upravo zbog nemanja adekvatnog posla, da bih se sada bavila poslom, koji veze nema sa mojom strukom, a na kom sam napredovala pukom igrom slucaja (prosto nasla se u pravo vreme na pravom mestu). Posao tezak. Ljudi ga zapravo cine takvim. Iako mi je plata takva, kakvu vecina mojih kolega ne mogu ni da sanjaju niti ce ikad dostici, daleko sam i ja od srece. Juce na poslu letele svadje, a ja izmedju 2 vatre, ali juce i legla plata, gledam juce popodne onu cifru na bankomatu zadovoljno, a znam da cu mrstiti celo i biti na ivici suza koliko prvog ili drugog dana radne nedelje. Volela bih jednog dana sa radoscu da idem da radim. Takvi ljudi su pravi srecnici.
Tolike sate covek provodi na poslu, vise nego igde druge. Najgora muka je imati posao, koji ne volis, a za koji nisi dobro placen. To je ono sto je moja majka nazivala robijanje.
Cesto sam u prirodi, cesto volim biti sama, slusam preglasnu muziku na slusalicama, kupujem sebi neke sitnice, koje puno kostaju, kao neku nadoknadu sebi. Sinoc narucih tri fenomenalna skupa brusa. Cist luksuz. Prosli mesec farmerke, tasna i cipele. Tako svaki mesec. Dobro je imati neki ventil.
Grize savesti i nemam i imam. Trudim se da svakoga razumem, pomognem, ljubazno objasnim, izadjem u susret, uvek nasmejana.. Grizu savesti imam prema sebi. Od toliko stresa na poslu mi dolazi cesto misao da dam otkaz i idem da perem sudove i secem hranu u Meku. Pitam se je li vredno svega. Hvala Bogu dragon, te sam radno sposobna, zdrava i imam izbor da hocu i da necu.
 

marzivu

Aktivan član
Poruka
1.668
Ovo se pitam vrlo cesto. Celi zivot marljivo ucila, otisla van Srbije upravo zbog nemanja adekvatnog posla, da bih se sada bavila poslom, koji veze nema sa mojom strukom, a na kom sam napredovala pukom igrom slucaja (prosto nasla se u pravo vreme na pravom mestu). Posao tezak. Ljudi ga zapravo cine takvim. Iako mi je plata takva, kakvu vecina mojih kolega ne mogu ni da sanjaju niti ce ikad dostici, daleko sam i ja od srece. Juce na poslu letele svadje, a ja izmedju 2 vatre, ali juce i legla plata, gledam juce popodne onu cifru na bankomatu zadovoljno, a znam da cu mrstiti celo i biti na ivici suza koliko prvog ili drugog dana radne nedelje. Volela bih jednog dana sa radoscu da idem da radim. Takvi ljudi su pravi srecnici.
Tolike sate covek provodi na poslu, vise nego igde druge. Najgora muka je imati posao, koji ne volis, a za koji nisi dobro placen. To je ono sto je moja majka nazivala robijanje.
Cesto sam u prirodi, cesto volim biti sama, slusam preglasnu muziku na slusalicama, kupujem sebi neke sitnice, koje puno kostaju, kao neku nadoknadu sebi. Sinoc narucih tri fenomenalna skupa brusa. Cist luksuz. Prosli mesec farmerke, tasna i cipele. Tako svaki mesec. Dobro je imati neki ventil.
Grize savesti i nemam i imam. Trudim se da svakoga razumem, pomognem, ljubazno objasnim, izadjem u susret, uvek nasmejana.. Grizu savesti imam prema sebi. Od toliko stresa na poslu mi dolazi cesto misao da dam otkaz i idem da perem sudove i secem hranu u Meku. Pitam se je li vredno svega. Hvala Bogu dragon, te sam radno sposobna, zdrava i imam izbor da hocu i da necu.
ja razmisljam da posao koji nije u potpunosti dobar za svakog ne moze biti dobar posao i ne treba ga raditi. Neka neko kaze da mi nema pomoci i da sam razmazen, ali imam visoke standarde za ovo ustajalo drustvo i ne pada mi na pamet da se spustam zbog tudje pokvarenosti i gluposti, osim kad je prava, iskrena potreba drugih
 
D

Dust in the wind

Gost
ja razmisljam da posao koji nije u potpunosti dobar za svakog ne moze biti dobar posao i ne treba ga raditi. Neka neko kaze da mi nema pomoci i da sam razmazen, ali imam visoke standarde za ovo ustajalo drustvo i ne pada mi na pamet da se spustam zbog tudje pokvarenosti i gluposti, osim kad je prava, iskrena potreba drugih
Covek mora da se "spusta", jer ima decu, zenu, muza, bolesne roditelje, kad nije sam samotnjak, vec drugi zavise od njega.
Ja bih se "spustala" zbog dece. Imam decu od 12 i 9 godina, te ih treba odskolovati, othraniti, obuci, pruziti sport, putovanja, pomoci sutra za ucesce za stambeni kredit, pre toga ako zele nba studije... Ti gledam pre svega listu prioriteta. Ako su nasprav odluke da radim pisao, koji ne volim, moja deca, ja biram da nadjem nacin da radim posao emotivno iskljucena zarad svoje dece.
Ne znam koliko godina imaju ljudi, koji buraju poslove, a zive u Srbiji, gde je gotovo nemoguce birati poslove, sa kim to zive ljudi, koji bi radije sedeli kuci nego "radili svasta" (u ovo ne ukljucujem kriminalne radnje), koga imaju, da li su u braku.... U takvim uslovima, sa porodicom, birkanje poslova je cist luksuz. Bolje raditi ikakav posao, nego sedeti kuci.
Dokonost vodi u depresiju.
 
Poruka
3.543
Ovo se pitam vrlo cesto. Celi zivot marljivo ucila, otisla van Srbije upravo zbog nemanja adekvatnog posla, da bih se sada bavila poslom, koji veze nema sa mojom strukom, a na kom sam napredovala pukom igrom slucaja (prosto nasla se u pravo vreme na pravom mestu). Posao tezak. Ljudi ga zapravo cine takvim. Iako mi je plata takva, kakvu vecina mojih kolega ne mogu ni da sanjaju niti ce ikad dostici, daleko sam i ja od srece. Juce na poslu letele svadje, a ja izmedju 2 vatre, ali juce i legla plata, gledam juce popodne onu cifru na bankomatu zadovoljno, a znam da cu mrstiti celo i biti na ivici suza koliko prvog ili drugog dana radne nedelje. Volela bih jednog dana sa radoscu da idem da radim. Takvi ljudi su pravi srecnici.
Tolike sate covek provodi na poslu, vise nego igde druge. Najgora muka je imati posao, koji ne volis, a za koji nisi dobro placen. To je ono sto je moja majka nazivala robijanje.
Cesto sam u prirodi, cesto volim biti sama, slusam preglasnu muziku na slusalicama, kupujem sebi neke sitnice, koje puno kostaju, kao neku nadoknadu sebi. Sinoc narucih tri fenomenalna skupa brusa. Cist luksuz. Prosli mesec farmerke, tasna i cipele. Tako svaki mesec. Dobro je imati neki ventil.
Grize savesti i nemam i imam. Trudim se da svakoga razumem, pomognem, ljubazno objasnim, izadjem u susret, uvek nasmejana.. Grizu savesti imam prema sebi. Od toliko stresa na poslu mi dolazi cesto misao da dam otkaz i idem da perem sudove i secem hranu u Meku. Pitam se je li vredno svega. Hvala Bogu dragon, te sam radno sposobna, zdrava i imam izbor da hocu i da necu.

nema od para nista ako ti nisi srecan. ali bukvalno ne vrede nista ako ti nisi zadovoljan. nema mira na poslu,kapitalizam ce nas sazvakati i ispljuvati i tako u nedogled...
 

marzivu

Aktivan član
Poruka
1.668
bilo bi lakse da porezi nisu tako visoki. ne bi bilo tako napeto. svi radnici kao i vlasnik moraju da rade za drzavu. da li je to 30% ili 55% nebitno. drzavni paraziti i politicari moraju da se nahrane,al docice i njima sudnji dan...ja se nadam vrlo iskreno.
mi smo krivi sto nemamo samopouzdanje da se organizujemo i ravnopravno podelimo rad i tako barem ono osnovno sebi obezbedimo kao ljudska bica, a ostatak vremena posvetimu kreativnom radu koji bi nam duse ispunio
 

bezimeni1

Zainteresovan član
Poruka
152
Ko kaze da nismo neki pukli? :mrgreen: Mene spasava to sto imam posao koji je placen na sat i koji je "veza bez obaveza", ranije sam radio punim tempom ali sada vise ne radim nego sto radim. Raditi posao koji ne volis je bukvalno kazna koja ni cim nije zasluzena, imas neke autoritete koji se istresaju na tebe, ne mozes cak ni da se naspavas sto moze i neka najbednija zivotinja a nisi ucinio nijedan prekrsaj ni krivicno delo. Cilj mi je da trosim sto manje (jer ne zelim jako tesko steceni novac da dajem na gluposti) i da radim sto manje, i eventualno ako uspem nesto da ustedim dobro je. Sta ti vredi novac ako ne mozes ni da se naspavas, ni da se vidis jedan dan sa nekim sa kim se dugo nisi video, kad si vise na poslu nego sto si sa prijateljima i porodicom, kad nista ne mozes da stignes, to je dobrovoljno ropstvo, najbitniji je balans izmedju slobode i novca. Niko na samrti ne zali sto nije vise radio nego sto nije vise ziveo i provodio vise vremena sa bliskim ljudima. Ja na poslu daleko vise izgubim nego sto dobijem a primoran sam da bar nekako radim, tako da krajnji bilans mi je – sto manje radi i sto manje trosi. Bar dok ne nadjem posao na kojem bi mi bilo lepo ali to ne postoji jer mi se gade sve hijerarhije i nepravde.
 

Обилић

Poznat
Poruka
7.529
Kako izdrzavate?

Pronašao sam način kako da prevaziđem ono najteže na poslu.
Stalno sedim i kičma ubija. Kad sam to shvatio, ustajem što češće, i sve sa tim u vezi.
Druge probleme na poslu sam isto tako eliminisao. Bitno je prepoznati šta ti stvarno smeta, onda se rešenje samo nameće.

Da li imate nekad grizu savest prouzrokovanu od posla na bilo koji nacin?...

Ako nešto "zaebem" na poslu, ispravim to, ili nadoknadim na drugi način. Ne dozvoljavam da me savest muči.
 
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.