kako psihicki da se normalizujem

[gost 197611]

imam neko bolesne misli kojih nemogu da se resim, to me pogotovu nervira pred spavanje, stalno zamisljam neke bolestine o kojima ne zelim ni da pisem. Ako ima neki psiholog ovde neka mi kaze kako bi mogao da prestanem da razmisljam o onome o cemu nezelim da razmisljam, jednostaavno mi takve misli same ulaze u glavu.

 

[Nancy011]

Nećeš se na forumu rešiti opsesivnih misli, samo kod stručnog lica.

 

[gost 197611]

Nećeš se na forumu rešiti opsesivnih misli, samo kod stručnog lica.

kazi mi odprilike procedura kakva je i daj mi neki link da vidim sta mi je.

 

[Dača R]

imam neko bolesne misli kojih nemogu da se resim, to me pogotovu nervira pred spavanje, stalno zamisljam neke bolestine o kojima ne zelim ni da pisem. Ako ima neki psiholog ovde neka mi kaze kako bi mogao da prestanem da razmisljam o onome o cemu nezelim da razmisljam, jednostaavno mi takve misli same ulaze u glavu.

kazi mi odprilike procedura kakva je i daj mi neki link da vidim sta mi je.

Druže, nema pružanja pomoći i dijagnostifikovanja preko interneta nego pravac kod stručnjaka. Imaš prisilne misli i one zahtevaju terapiju. Kakva će terapija biti zavisi od speicifičnosti tvog stanja. Psihijatar će verovatno pripisati lekove, a ja ti savetujem da se obratiš dobrom psihoterapeutu jer kombinacija psihoterapije i lekova je odlična kombinacija uz veliku šansu za dobar ishod. Pozdrav! Sve najbolje!

 

[OrangeC]

Kod mene su prisutni od 11 te godine prisilne misli i neuroza. Samo kod prisilne misli nemaju neke bolesna obeležja, nego kao neke fiks ideje. Recimo kad testerišem drva "javi" mi se, da pre početka rezanja svakog novog drveta, ostavim testeru, dotaknem zemlju rukom i tek onda nastavim ili...

...kad kucam nešto u wordu ili na forumima, zadnju reč u rečnici ili pasusu editujem po nekoliko puta, obrišem nekoliko slova , pa ih dopišem, pa obrišem celu reč i ponovo je odkucam. Imam neku "ideju" da nikad ne stavljam tačku na kraju rečenice i pasusa, ne znam zašto

Svaki put kad se dogodi nešto što me jako uznemiri i unervozi, ja reagujem prisilnim mislima i neurotičnim ritualima i to ću imati do kraja života, kao da psiha, time , koristi potencijal, koji inače ne bi mogla ...

 

[Waterfall]

Orange,
meni to vise lici na OKP .

 

[OrangeC]

Orange,
meni to vise lici na OKP .

Može biti, prisilne misli su svojstvene raznim psihičkim stanjima, koja se mogu kvalifikovati kao nenormalna. U mom slučaju, ne gledam na to kao na neku patologiju, nego na osobenost svoje ličnosti, jer nije izazvano nekim traumama u detinjstvu , iako ume da bude zamorno, to sam jednostavno ja ...

 

[Waterfall]

Može biti, prisilne misli su svojstvene raznim psihičkim stanjima, koja se mogu kvalifikovati kao nenormalna. U mom slučaju, ne gledam na to kao na neku patologiju, nego na osobenost svoje ličnosti, jer nije izazvano nekim traumama u detinjstvu , iako ume da bude zamorno, to sam jednostavno ja ...

Mislim da gresis..zivot bi ti bio laksi bez toga, to ume da bude veoma zamorno kao sto i sam kazes.

 

[Dača R]

Kod mene su prisutni od 11 te godine prisilne misli i neuroza. Samo kod prisilne misli nemaju neke bolesna obeležja, nego kao neke fiks ideje. Recimo kad testerišem drva "javi" mi se, da pre početka rezanja svakog novog drveta, ostavim testeru, dotaknem zemlju rukom i tek onda nastavim ili...

...kad kucam nešto u wordu ili na forumima, zadnju reč u rečnici ili pasusu editujem po nekoliko puta, obrišem nekoliko slova , pa ih dopišem, pa obrišem celu reč i ponovo je odkucam. Imam neku "ideju" da nikad ne stavljam tačku na kraju rečenice i pasusa, ne znam zašto

Svaki put kad se dogodi nešto što me jako uznemiri i unervozi, ja reagujem prisilnim mislima i neurotičnim ritualima i to ću imati do kraja života, kao da psiha, time , koristi potencijal, koji inače ne bi mogla ...

Može biti, prisilne misli su svojstvene raznim psihičkim stanjima, koja se mogu kvalifikovati kao nenormalna. U mom slučaju, ne gledam na to kao na neku patologiju, nego na osobenost svoje ličnosti, jer nije izazvano nekim traumama u detinjstvu , iako ume da bude zamorno, to sam jednostavno ja ...

Naprotiv, to je energija koju bi psiha mogla da iskoristi za nešto drugo, a bespotrebno je troši na opsesivne misli i kompulzivne radnje. Ako tebi ne smeta potrošnja energije na te nepotrebne stvari...onda OK. Jedan od kontraargumenata za psihoterapiju kaže ,,Svako ima pravo na simptome''.

 

[maldaneri]

Definitivno OPK radnje..Nisam lekar ali sam u kontaktu sa osobom koja ih ima.Nije stvar u trosenju energije na njih vec u tome sto ce ih biti vise vremenom.Dalje,u kombinaciji sa drugim stresovima i problemima dovode i do depresija,strahova itd.Dakle,kod lekara i resiti to stanje.Srecno

 

[OrangeC]

Hvala svima na odgovorima ...

To je bilo moje laičko razmišljanje, jer nemam neko razumno objašnjenje, porodica je bila harmonična. Nemam stalno, takve manifestacije, očekujem jedno sudsko rešenje, i to iščekivanje me uništava , zato mi se "to" povratilo. Čini mi se da će se nešto loše dogoditi, ako ne izvršivim, to što mi se javlja u prisilnim mislima

Moja skepsa o mogućnosti izlečenja je zbog ukupne "anamneze". Još u osnovnoj školi postalo mi jasno, da se loše uklapam u društvo, zanimali su me avioni, tenkovi, ratovi, ali nekako dominatno, ne površno kao većinu dece. Nikad mi nisu prijala, bilo kakva okupljanja, više mi je odgovarao mir i isključivo porodično okruženje. Ta emonicijalna disonanca sa mojim vršnjacima, me naterala da se upoznam sa izvesnim psihijatrijskim knjigama. Zaključio sam da sam premorbidna ličnost, kako se to negde kvalifikuje, eto...

 

[Dača R]

Hvala svima na odgovorima ...

To je bilo moje laičko razmišljanje, jer nemam neko razumno objašnjenje, porodica je bila harmonična. Nemam stalno, takve manifestacije, očekujem jedno sudsko rešenje, i to iščekivanje me uništava , zato mi se "to" povratilo. Čini mi se da će se nešto loše dogoditi, ako ne izvršivim, to što mi se javlja u prisilnim mislima

Moja skepsa o mogućnosti izlečenja je zbog ukupne "anamneze". Još u osnovnoj školi postalo mi jasno, da se loše uklapam u društvo, zanimali su me avioni, tenkovi, ratovi, ali nekako dominatno, ne površno kao većinu dece. Nikad mi nisu prijala, bilo kakva okupljanja, više mi je odgovarao mir i isključivo porodično okruženje. Ta emonicijalna disonanca sa mojim vršnjacima, me naterala da se upoznam sa izvesnim psihijatrijskim knjigama. Zaključio sam da sam premorbidna ličnost, kako se to negde kvalifikuje, eto...

Ja stalno ponavljam na ovom forumu da ne smete davati sebi dijagnoze ma koliko stručnih knjiga pročitali. Kad kažeš da si premorbidna ličnost verovatno si hteo da kažeš da si kod sebe prepoznao premorbidno opsesivnu strukturu ličnosti. Čisto informativno, i to se da korigovati terapijom . Razloge za tvoje tegobe nećeš moći da nađeš samostalno ma koliko kopao po prošlosti, to ne mogu ni svi terapeuti, samo oni sa određenom edukacijom. Opet kažem, niko te ne može naterati da se obratiš stručnjaku, ali ako misliš da ti OKP simptomi otežavaju život...znaš šta treba da radiš. Pozdrav, sve najbolje!

 

[poslednji pokušaj]

Imam problem, ne znam da li mi je potreban psihijatar ili psiholog i nisam imala nikakvih iskustava u vezi sa sličnim. Pre nekog vremena me je ostavio momak nakon dugogodišnje veze i zajedničkog života i našao drugu, sve se odigralo u tri dana a ja već neko vreme ne mogu da dođem sebi. Teoretski sam svesna činjenica da me jednostavno više ne voli i da ja nisam deo njegovog života, ali ne umem da se pomirim sa tim a još manje izborim. Ne mogu da jedem, izgubila sam apetit, imam napade plača, izgubila sam volju za životom, nemam želju ni za čim apsolutno. Kada saznam nešto o njemu svaki put to ponovo preživljavam i počinjem da se tresem.Mislim da mi je hitno potrebna stručna pomoć jer mi svakakve gluposti padaju na pamet. Molim Vas da ako neko ko je imao slično ili isto iskustvo i zna neko stručno lice u Beogradu koje mi može pomoći da mi ga preporuči

 

[blabla9184]

poslednji pokusaj ako si studentkinja, idi u studentsko, kod opshteg i trazi uput za psih... nadam se da ce ti dati kod dr. Kikovic, ona je super..