Kako pronaći smisao u životu kada ga izgubimo?

[Džudi S]

Na ovom potforumu pisali smo o smislu života, o definiciji smisla života..Pisali smo i o samom životu.

A zašto gubimo smisao života?

Gubitak smisla može doći iz različitih razloga:

Velike promene u životu – gubitak posla, kraj veze, bolest ili selidba mogu izazvati osećaj dezorijentacije.
Dugotrajni stres i iscrpljenost – kada previše radimo ili se nosimo s previše problema, lako možemo izgubiti osećaj svrhe.
Rutina i monotonija – kada dani postanu isti, može se činiti da život nema dublje značenje.
Unutrašnji konflikti – nesklad između naših vrednosti i načina na koji živimo može dovesti do osećaja praznine.

Da bismo ponovo našli smisao života, potrebno je da priznamo sami sebi kako se osećamo i da prihvatimo osećaj praznine.

Sledeći korak je da sami sebe pitamo:

Šta me nekada činilo srećnim/srećnom?
Koje aktivnosti me ispunjavaju i daju mi osećaj mira?
Kada bih imao/la neograničeno vreme i resurse, čime bih se bavio/la?
Šta bih voleo/la da ostavim iza sebe?

***

Psiholozi daju i savete kako da ponovo pronađemo smisao života, ali ja bih želela da čujem vaše mišljenje.

Da li ste se nekada osećali prazno?

Kako ste se izborili sa tim osećanjem?

Ukoliko sami nikada niste osetili prazninu, niti izgubili smisao života, šta mislite o ljudima kojima se to dogodilo?

Važna napomena:

Ukoliko dugo osećate prazninu, tužni ste, bezvoljni, obratite se psihologu i ( ili ) psihijatru.

Foto: Pixabay com.

 

[Mecenaa]

Uhh kuku.
Imao sam i promene u zivotu,i stalni neprestrani stres i silom prilika rutinu i monotoniju i unutrasnje konflikte
Sta znam mislim da vecina ljudi na svetu ima sve to.
Nesto mi nije to dovoljno za gubitak smisla zivota.

 

[Džudi S]

Nesto mi nije to dovoljno za gubitak smisla zivota.

Odlično je što nikada nisi gubio smisao života. To mnogo znači.

Ja sam gubila smisao života onda kada sam izgubila oca, zatim najboljeg druga i emotivnog partnera sa kojim sam planirala nešto više od veze.

Bilo mi je potrebno vreme da prebolim, da prestane ona duboka tuga..mada tuga ne prestaje zauvek, samo postaje deo nas i podseća nas, ponekad na osobe koje smo izgubili.

Mnogo mi je pomoglo pisanje. I čitanje knjiga. Takođe i obaveze ( radila sam, aktivno se bavila lokalnom politikom, imala društvo sa kojim sam izlazila ).

Danas, kada me uhvati praznina, čitam, malo pišem, ali zato sređujem svaki čas stan. Volim da pravim nov raspored stvari. Ta i slična fizička aktivnost mnogo znače kada se osećamo prazno.

 

[bird again]

Gubitak volje za zivotom ili smisla zivota zahteva lecenje, razgovore, terapije...

Ne salite se sa tim osecajima.

A iskusenja, razocaranja, osecaji praznine ... i sl. - to je zivot, sa sve svim radostima, osmesima, ljubavima, ono kad mislimo da je ljubav ili mozda nije, nesnadjenosti, mimoilazenja, pa opet radosti... krug.

 

[Mecenaa]

Ako sam dobro razumeo napravila si sama sebi sistem da kroz rad i zanimanje za recimo citanje prebrodis to?
pitam ovako da li ti to pomoglo da donekle ublaxis gibitak dragih osoba?

 

[Mecenaa]

U stvari moxe li da se definise uopste gubitak smisla zivota?gubitak dragih ljudi,propali planovi zivotni?ceo zivot sam bio i trudio se da budem borac.

 

[bird again]

Ako sam dobro razumeo napravila si sama sebi sistem da kroz rad i zanimanje za recimo citanje prebrodis to?
pitam ovako da li ti to pomoglo da donekle ublaxis gibitak dragih osoba?

Ja imam mnogo svojih knjiga koje sam kupovala i gutala, citala manicno kako bih prebrodila odredjene situacije. Mozda su mi bile beg, ali, pomoglo je.
Sada i ne znam vise koje knjige imam I sta sam sve procitala ( mozda se sve to nekako pohranilo u mom mozgu ) I tu stoji.. nedavno sam sanjala neki lik iz neke moje knjige koju sam zaboravila da imam I da sam citala. Eto, podsvesti sta cini...

 

[bird again]

U stvari moxe li da se definise uopste gubitak smisla zivota?gubitak dragih ljudi,propali planovi zivotni?ceo zivot sam bio i trudio se da budem borac.

Moze da se pobedi sve to... nadji nesto sto ti tada godi ( kao meni moje citanje ).
Neka je i beg, nije bitno, prodje bol vremenom postaje drugacije.

 

[Музичка кутија]

Мислим, из свог досадашњег искуства, да смисао живота губимо онда када не видимо сопствену сврху у свету око нас. Зато тражите начин да будете другима корисни, макар тако што ћете се осмехнути комшији па ће му бити драго што вас види. Чим имамо тај осећај да смо неком другом потребни, лакше је да нађемо смисао живота.

 

[крсташ]

Људи мисле да ће имати живот као на филму или у некој бајци коју су читали. После тога када схвате како живи 99% људи и да мора да се ради, настаје озбиљан проблем.

 

[Džudi S]

Gubitak volje za zivotom ili smisla zivota zahteva lecenje, razgovore, terapije...

Ne salite se sa tim osecajima

Ne šalim se. Osećaj praznine i gubljenje smisla života ukazuju na depresiju.
Da li će to biti blaga, umerena ili teška depresija zavisi ne samo od nas već i od psihijatra koji je tu da donese odluku o dijagnozi i lečenju.

Stavila sam u uvodnom postu važnu napomenu vezanu za odlazak kod psihologa i psihijatra. Spominjem psihologa jer psihijatri traže i mišljenje psihologa. Neki psihijatri traže to na početku lečenja, neki na sredini lečenja.

Ako sam dobro razumeo napravila si sama sebi sistem da kroz rad i zanimanje za recimo citanje prebrodis to?
pitam ovako da li ti to pomoglo da donekle ublaxis gibitak dragih osoba?

Imala sam otežano tugovanje. Jedno vreme sam bila bezvoljna. Zatim nervozna. Otišla sam, zbog ogromne nervoze kod psih. I tokom razgovora spomenula svoja traumatična iskustva koja se dešavaju nevezano za gubitke voljenih.
Tada sam dobila dijagnozu PTSD i depresije.

I odlučila sam da želim da se osećam bolje. Počela sam aktivno da pišem na jednom blogu i u početku sam čitala neke knjige za opuštanje ( ne iz popularne psihologije, već čiklit literaturu i bestselere čiji sadržaj nije tužan ).

Tada sam bila u radnom odnosu, imala aktivnosti van posla i van kuće i u kući..i uz čitanje i pisanje uspela sam da predbrodim prazninu i depresiju.

Kada je preminuo moj emotivni partner, više nisam radila. I ponovo se javila praznina i....

U stvari moxe li da se definise uopste gubitak smisla zivota?gubitak dragih ljudi,propali planovi zivotni?ceo zivot sam bio i trudio se da budem borac.

Znaš da si izgubio smisao života kada sebi postaviš pitanja: Zašto uopšte živim, da li sam nešto pametno uradio u životu, šta ostaje iza mene?

To treće pitanje sam postavila samoj sebi.

Moze da se pobedi sve to... nadji nesto sto ti tada godi ( kao meni moje citanje ).
Neka je i beg, nije bitno, prodje bol vremenom postaje drugacije.

Čitanje je verovatno beg, ali je istovremeno važno zbog još nekih stvari ( o tome ću pisati na potforumu "Pozorište i Književnost " ).

 

[Džudi S]

Људи мисле да ће имати живот као на филму или у некој бајци коју су читали. После тога када схвате како живи 99% људи и да мора да се ради, настаје озбиљан проблем.

Koliko razumem, ti pišeš da smisao života gube oni koji ne rade? Ispravi me ukoliko grešim.

 

[крсташ]

Koliko razumem, ti pišeš da smisao života gube oni koji ne rade? Ispravi me ukoliko grešim.

Људи су раније слушали бајке, а данас седе на компјутеру и гледају како како појединци живе без мука и обавеза.

Када дођу у одређене године и када схвате да неће имати ауто, станове, да неће ићи у иностранство, онда падају у депресију.

Већина мора да ради по цео дан досадне послове и да прима паре од којих не може да има оно што су видели на интернету.

 

[Džudi S]

@крсташ Ovo je tema o smislu života.

Smisao života nije samo rad. Smisao života je kad imaš porodicu, decu, kada ste svi zdravi. Ostvaren si kao roditelj.

Када дођу у одређене године и када схвате да неће имати ауто, станове, да неће ићи у иностранство, онда падају у депресију.

Већина мора да ради по цео дан досадне послове и да прима паре од којих не може да има оно што су видели на интернету.

Depresija je ozbiljan psihički poremećaj, bolest i ona nema veze sa "depresijom" o kojoj ti pišeš.

Sada idemo u off topic, ali nema veze.

Da li ti je poznato ime Aleksandar Stanković? On je najpoznatiji hrvatski novinar koji vodi emisiju " Nedeljom u 2" na HRT-u.

 

[Музичка кутија]

@крсташ Ovo je tema o smislu života.

Smisao života nije samo rad. Smisao života je kad imaš porodicu, decu, kada ste svi zdravi. Ostvaren si kao roditelj.

Смисао живота је да нађеш свој смисао живота. Али немој погрешно да ме схватиш, не желим да паметујем, само да помогнем ако могу

 

[argumentovano]

Nadjes drugi ako izgubis 1
Citanje, religija, potomstvo, specificna nauka, neki hobi - sve to moze biti licni smisao zivota

 

[Ruzica1203]

Људи су раније слушали бајке, а данас седе на компјутеру и гледају како како појединци живе без мука и обавеза.

Када дођу у одређене године и када схвате да неће имати ауто, станове, да неће ићи у иностранство, онда падају у депресију.

Већина мора да ради по цео дан досадне послове и да прима паре од којих не може да има оно што су видели на интернету.

Živeti bez muke i obaveza je prilično dosadno, osobe koje tako žive ili nastoje tako da žive unapred su osuđene na ništavilo....samo koraci kroz sve vrste emocija nas vodi ka mudrosti i zrelosti...

 

[Џорџи]

Ipak nisam nikad bio u takvoj dubiozi da bi mi trebala pomoc i savet,iako pomislim da sam na dobrom putu ka prirodi dalje od ljudi,to je za mene sloboda koja pupunjava praznine a ne da ih trazim u drugima sto bi svako savetovao

 

[*VILA*]

Znaš da si izgubio smisao života kada sebi postaviš pitanja: Zašto uopšte živim, da li sam nešto pametno uradio u životu, šta ostaje iza mene?

To treće pitanje sam postavila samoj sebi.



Čitanje je verovatno beg, ali je istovremeno važno zbog još nekih stvari ( o tome ću pisati na potforumu "Pozorište i Književnost " ).

Priznajem da sebi nisam nikad postavljala ovakva pitanja. Neznam čemu?
Pogotovu ne treba kada si u nekoj tuzi, depresiji jer onda ti se čini sve crno i da ti je život promašaj. Zamisli da svi krenu tako analizirati-pa nema toga ko ne bi nešto iskopao da ga ubije u pojam. A nije tako, svačiji život ima neku svrhu, smisao, svako je u nečem poseban u odnosu na druge. Ako se prisjećaš neka budu pozitivne stvari.
Bila sam tužna, bila sam u depresiji, malo ko i nije. Samo moj mentalni sklop je takav da se tako izrazim da ne mogu da "podnosim" dugo to stanje i uvijek gledam šta da radim da se iz toga izvučem. Nije lako, ali mora se raditi na mislima, da iz crnih i pasivnosti se dođe do vedrih i aktivnosti. Sam ko može ili uz pomoć stručnjaka-sva su sredstva dozvoljena-da ti bude bolje. Možda bolje od sagledavanja smisla života je pravljenje planova.

Čitanje, zatrpavanje poslom, neki hobi itd možda je po nečijem poimanju bijeg, ali istovremeno je i aktivnost od koje ima koristi. Za sebe da se izgrađuješ, preokupacija mijenja tok misli, možda i materijalna korist se postigne, u svakom slučaju nije besmisleno. Ne može svako lijepo ni da piše, da ima blog, to je jedan vid kreativnosti, dar i itekako ima smisla.

 

[Džudi S]

Priznajem da sebi nisam nikad postavljala ovakva pitanja. Neznam čemu?
Pogotovu ne treba kada si u nekoj tuzi, depresiji jer onda ti se čini sve crno i da ti je život promašaj.

Ja priznajem da sam samoj sebi postavila to pitanje 2012.godine kada je preminuo moj emotivni partner. Čitanje, fizički rad+podrška i u porodici i sa psih..to me je spaslo, ali je bila najpre želja da se osećam bolje.

Sada sam, manje više dobro, muče me neki drugi problemi, ali sam starija i znam da se izborim sa problemima.

 

[bird again]

Ja priznajem da sam samoj sebi postavila to pitanje 2012.godine kada je preminuo moj emotivni partner. Čitanje, fizički rad+podrška i u porodici i sa psih..to me je spaslo, ali je bila najpre želja da se osećam bolje.

Sada sam, manje više dobro, muče me neki drugi problemi, ali sam starija i znam da se izborim sa problemima.

Mnogo je bitna podrska porodice koju si imala. Mozda najbitnija.
Ja sam skoro sve svoje bitke vodila sama.

 

[крсташ]

Živeti bez muke i obaveza je prilično dosadno, osobe koje tako žive ili nastoje tako da žive unapred su osuđene na ništavilo....samo koraci kroz sve vrste emocija nas vodi ka mudrosti i zrelosti...

Још је горе живети без пара и радити по цео дан.

 

[Džudi S]

Још је горе живети без пара и радити по цео дан.

Da li se u toj situaciji gubi smisao u životu?

 

[Mecenaa]

sta znam zavidim normalcima.imaju porodicu,normalan posao normalan zivot..moxda gresim ali po meni sa ove distance je to smisao zivota.

 

[Džudi S]

sta znam zavidim normalcima.imaju porodicu,normalan posao normalan zivot..moxda gresim ali po meni sa ove distance je to smisao zivota.

U potpunosti te razumem.

Moram da budem iskrena i molim te da se ne naljutiš. Ne volim izraz "normalci". Po meni se tako vrši autostigmatizacija, a to nije dobro.

I ne znamo koliko ima tih "normalaca" koji su nervozni, osećaju tugu, ali nisu išli kod psihijatra, jer je, po njima, F dijagnoza strašna.

Normalna porodica i normalan posao jesu smisao života. Ali još neke stvari predstavljaju smisao života- ispunjenost na svim životnim poljima.