Prirodni fenomeni, drustvane promene u svetu (uglavnom imamo vrlo nebitan uticaj), ponasanje i odluke drugih ljudi koji mogu imati kkjucni uticaj za nas su cesto van nase kontrole- mozemo dobiti otkaz ni krivi ni duzni, na nasim sopstveni DNK nemamo kontrole vec je to naltene kao loto- neko je rodjen zdrav kao dren- neko nije…
Mogu npr da navedem neki svoj ugao gledanja na stvari, mada ne znam koliko može da posluži drugima.
Uglavnom koristim termin
činjenica za nešto čija priroda je nepromenjiva/gde ne možemo uticati.
Činjenice su po meni da na prirodne fenomene poput vremena, nepogoda, zemljotresa i sličnih stvari ne možemo da utičemo i da to ne možemo da menjamo.
Tu sada dolazimo do faktora verovatnoće - uvek postoji neka verovatnoća da će do nečeg što je gore navedeno možda doći, na nama je da se potencijalno spremimo za tako nešto ili da prorazmislimo šta bi u takvim situacijama radili. To otp dođe neki naš
domet šta tu možemo da učinimo.
Što se društvenih promena i dešavanja u svetu tiče linjenica je da će češće biti loših situacija no dobrih, jednostavno kao ljudski rod nismo baš najkvalitetniji stanovnici ovog sveta i imamo tu neki sklonost da pokrećemo loše situacije.
Misliti npr o tome kroz šta neko negde prolazi je matene traćenje vremena, jer uglavnom obični ljudi na tako nešto ne mogu da utiču, neki maksimalan domet koji imamo jeste da podržimo na neki način te ljude, mada koliko će i tako nešto biti od pomoći je upitno.
Na to sa kakvim zdravljem smo rođeni takođe ne možemo da utičemo, kada se nađemo u tako nekoj situaciji potencijalno možemo tražiti neki način da to poboljšamo, mada i to samo po sebi ume doneti dosta drugih poteškoća. Uglavnom kada sam se u takvim situacijama našao razmišljao sam iz ugla da je kroz tako nešto neko i pre mene prošao uspešno, te se usmeravam na takav pravac razmišljanja, ako dođe do komplikacija/lošeg ishoda jedino nadanje mi je da će brzo da se završi.
Dok mi se neki konkretan problem koji utiče na mene ne pojavi ne razmišljam o njemu, jer bi mi tako nešto samo izazivalo opterećenje.
Što se ponašanja i odluka drugih ljudi tiče tu već postaje nešto specifičnije, ako nismo u poziciji autoriteta ili bar neke ravnopravnosti sa nekim nije nemoguće uticati na te osobe/situaciju, ali jeste kompleksnije. Na prirodu svakako da ne možemo da utičemo, dok na ljude oko nas mislim da možemo, neka treća kategorija jeste i uticaj sami na sebe koji mi je između ova dva - gde nekada delimično možemo, nekada delimično ne možemo (mislim uticanje na naša razmišljanja, načine gledanja na stvari, navike, zavisti...).
Otkazi su verovatno prilično stresna stvar za ljude, npr. skorije sam dobio 2 otkaza za redom kada sam pokušavao neke nove posliće da radim, lično to i nisam doživeo kao nešto opterećujuće jer je ideja bila da tu malo raduckam i da pokupim skillove za neki budući rad u inostranstvu.
Relativno brzo sam se snašao da ponovo part time radim nešto što mi malo više leži, što se drugih ljudi tiče neki moj doživljaj jeste da vrlo često ljudi žive u nekom uverenju da je posao konstanta tj. da će da rade na jednom mestu od momenta kada se zaposle do groba (što meni lično dođe vizija pakla...). Neka činjenica mi je da živimo u nestabilnom svetu i da se pozitivni/negativni periodi najčešće smenjuju i da je ta smena neki reset svega (nije ni dobra ni loša - samo jeste ono što je).
Neka finalna misao mi je kako gledamo na život u dužini i kako doživljavamo naš kraj - lično i ne razmišljam baš o tome, više sam u fazonu go with the flow pa gde me vetar odnese.
Svako od nas ima taj neki specifičan pogled na svet, život, sebe - mislim da je fora samo naći neki ne tako negativan ugao gledanja na stvari.
Nekada davno sam se vodio rečima Kahlil Gibran-a:
“Your living is determined not so much by what life brings to you as by the attitude you bring to life; not so much by what happens to you as by the way your mind looks at what happens.”
https://www.google.com/url?sa=t&rct...usg=AOvVaw0sHyYixZR79WxBIL-sSXEg&opi=89978449
Treba se nekada izložiti/baciti u nepoznate vode i videti kako ćemo isplivati.
bio na vma posle na oporavku i fizikalnoj terapiji i pored mene vezba covek bez noge stao na minu i gleda me i kaze imas obe 
.posle par dana pobegnem iz bolnice,bio par dana u kraju i vracam se u jedinicu i to bilo bas dalek put kaze mi glavni "da si sutra dosao bio bi optuzen za dezertiranje"
