gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.412
Beograd -- Kad bi se snimao film „Živeti u Srbiji” za većinu građana bila bi to drama protkana siromaštvom, borbom za preživljavanje, stezanjem kaiša i odricanjem od svega
Najvećem broju glumaca cela plata ne bi bila dovoljna ni do 15. u mesecu, a jedini spas bi im bio dodatni posao.
I to u vreme kada je prava umešnost zadržati i postojeće radno mesto.
U anketi Blica s početka februara svaki peti ispitanik se požalio da celu platu potroši već sredinom meseca. Među stotinu građana, njih tek osmoro ima sreću da im zarada traje ceo mesec, a zanemarljiv je broj onih kojima plata i pretekne. Drami ni tu nije kraj, jer je svaki treći građanin konstantno u minusu, a duguju na sve strane: kod banaka, prijatelja, porodice, u prodavnici, kod zelenaša…
Statistika otkriva da se samo 0,7 odsto mesečnih prihoda koristi za obrazovanje, a 4,5 za zdravlje. Mnogi zato izlaz nalaze u alkoholu i duvanu za šta prosečna srpska porodica izdvoji identično kao i za zdravlje - 4,4 odsto. Za odmor i zabavu malo ostaje. Anketa pokazuje da se građani najviše odriču izlazaka (njih čak 25 odsto), ali i taksija i obedovanja van kuće.
Ekonomista Dragovan Milićević kaže da jedna plata ne može da traje duže od 10 do 15 dana, čak i ako je u pitanju minimalni potrošački standard.
"Veliki broj ljudi je prinuđen da troši više nego što zaradi. Platu troše za osnovne životne potrebe, a odlažu plaćanje svega što mogu, ne plaćaju struju, komunalije... Idu u minus po tekućem računu i zadužuju se po raznim osnovama", kaže MIlićević. „So na ranu”, tvrdi on, dodaju neredovne plate, rad za minimalac, ali i činjenica da je selo sve siromašnije i da su torbe od baka i deka sve praznije.
U Srbiji se najviše troši na hranu. Analize Ekonomskog instituta za tržišna istraživanja govore da oko 56 odsto raspoloživih prihoda domaćinstva otpada na podmirivanje egzistencijalnih potreba - troškove stanovanja i hrane. "Samo na hranu odlazi 41 odsto raspoloživih prihoda. Bolje prolaze čak i Bugari koji na hranu troše nešto više od trećine prihoda", kaže Saša Đogović iz Instituta.
Prosečna plata je oko 34.000 dinara. Tako u zemlji koja ima 730.000 nezaposlenih, ni oni koji rade ili primaju penzije ne mogu sebi da priušte ništa više od osnovnih kućnih potrepština.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=02&dd=13&nav_id=492510
Najvećem broju glumaca cela plata ne bi bila dovoljna ni do 15. u mesecu, a jedini spas bi im bio dodatni posao.
I to u vreme kada je prava umešnost zadržati i postojeće radno mesto.
U anketi Blica s početka februara svaki peti ispitanik se požalio da celu platu potroši već sredinom meseca. Među stotinu građana, njih tek osmoro ima sreću da im zarada traje ceo mesec, a zanemarljiv je broj onih kojima plata i pretekne. Drami ni tu nije kraj, jer je svaki treći građanin konstantno u minusu, a duguju na sve strane: kod banaka, prijatelja, porodice, u prodavnici, kod zelenaša…
Statistika otkriva da se samo 0,7 odsto mesečnih prihoda koristi za obrazovanje, a 4,5 za zdravlje. Mnogi zato izlaz nalaze u alkoholu i duvanu za šta prosečna srpska porodica izdvoji identično kao i za zdravlje - 4,4 odsto. Za odmor i zabavu malo ostaje. Anketa pokazuje da se građani najviše odriču izlazaka (njih čak 25 odsto), ali i taksija i obedovanja van kuće.
Ekonomista Dragovan Milićević kaže da jedna plata ne može da traje duže od 10 do 15 dana, čak i ako je u pitanju minimalni potrošački standard.
"Veliki broj ljudi je prinuđen da troši više nego što zaradi. Platu troše za osnovne životne potrebe, a odlažu plaćanje svega što mogu, ne plaćaju struju, komunalije... Idu u minus po tekućem računu i zadužuju se po raznim osnovama", kaže MIlićević. „So na ranu”, tvrdi on, dodaju neredovne plate, rad za minimalac, ali i činjenica da je selo sve siromašnije i da su torbe od baka i deka sve praznije.
U Srbiji se najviše troši na hranu. Analize Ekonomskog instituta za tržišna istraživanja govore da oko 56 odsto raspoloživih prihoda domaćinstva otpada na podmirivanje egzistencijalnih potreba - troškove stanovanja i hrane. "Samo na hranu odlazi 41 odsto raspoloživih prihoda. Bolje prolaze čak i Bugari koji na hranu troše nešto više od trećine prihoda", kaže Saša Đogović iz Instituta.
Prosečna plata je oko 34.000 dinara. Tako u zemlji koja ima 730.000 nezaposlenih, ni oni koji rade ili primaju penzije ne mogu sebi da priušte ništa više od osnovnih kućnih potrepština.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=02&dd=13&nav_id=492510
