Quantcast

Kako prevazići poraz devedesetih

комшија

Legenda
Banovan
Poruka
66.450
1584005355100.png



Čini se da se Srbija približava autokratskim zemljama poput Rusije i Kine

Kako prevazići poraz devedesetih

Ako izuzmemo pojavu korona virusa, glavna medijska tema ovih dana su predstojeći izbori odnosno dilema izaći na njih ili ne. Postoje samo dve vrste očekivanja kako građana tako i političkih stranaka, bez obzira hoće li učestvovati na izborima ili će ih bojkotovati: da će nakon Vučićeve pobede poteći med i mleko (SNS i njegovi koalicioni partneri) i onih skeptičnih koji veruju da se neće ništa dogoditi sve dok opozicija ne dođe na vlast (svi opozicionari bez razlike).

1584005404700.png


Piše: Zlatoje Martinov 11. marta 2020. 17.38 Izmenjeno: 17.39

Jasno je da nijedno ni drugo očekivanje nije realno. U prvom slučaju neće poteći ni med ni mleko, a u drugom da se ništa suštinski pozitivno neće dogoditi čak i kad bi nekim neverovatnim slučajem opozicija na ovim izborima pobedila i došla na vlast. Olako se govori o mogućnostima za ozbiljne društvene promene. Jer, Srbija se kao društvo decenijama nalazi u dubokoj moralnoj krizi iz koje se, realno gledano, izlaz ne vidi.

Zašto?

Iz prostog razloga što nije u stanju da nepristrasno osvetli najtamniju stranu svoje novije istorije: ratove i zločine iz devedesetih godina 20. veka.

Kako je moguće jednom društvu koje je tri pune decenije bilo u potpunosti prožeto čvrstim verovanjem da je nevina žrtva međunarodne zavere, da je borba protiv celog sveta njegov usud i da su „Srbi jedini na braniku pravoslavlja za razliku od drugih koji su se prodali Zapadu“, da prevaziđe svoj realni vojni i politički i moralni poraz devedesetih?

Umesto suočavanja sa stvarnošću ono je u doba Slobodana Miloševića to činilo potiskivanjem istine i pretvaranjem objektivnog poraza u „veliku pobedu“. Posle petooktobarskih „demokratskih promena“ ništa se kvalitativno nije promenilo, dominiralo je i dalje načelo kontinuiteta. Jer „revolucija odozgo“, puka smena vlasti, nije prodrla u strukturu društva, nije ni načela a kamoli odstranila strukture moći iz doba Miloševićevog režima. Štaviše, ta struktura je ojačala nakon odluke Đinđićeve i svih potonjih vlada o još rigoroznijem i bržem procesu privatizacije društvenog sektora nego što je to bio slučaj u Miloševićevo vreme.

Zakon o privatizaciji predviđao je da do 2007. godine sva društvena privredna preduzeća moraju biti privatizovana što je, uz poslovnu balkansku netransparentnost prilikom prodaje društvenih preduzeća privatnom kapitalu, stvorilo ne samo neviđenu korupciju, nego i veliki broj vlasnika sa ogromnim kapitalom i znatnim uticajem na politička i društvena zbivanja.

Društveno-ekonomski preduslovi su bili pogodni da se i dalje načelno brani prethodna politika, a jedino što joj je zamerano bila je nesposobnost da rat za teritorije i „ujedinjenje Srpstva“ i dobije. Koštunica i Tadić su Miloševiću zamerali samo način na koji je vladao, ali ne i njegovu velikosrpsku politiku. Predsednik SR Jugoslavije u doba Miloševića, književnik Dobrica Ćosić je i za vreme svog predsednikovanja, ali i godinama docnije, sve do svoje smrti, negovao tezu da je srpski usud da se „pobedi u ratu, a potom sve izgubi u miru“ što je uz „Srbe kao žrtve vatikansko-kominternovske zavere“ decenijama glavni mitološki narativ.

I danas uprkos Vučićevoj proevropskoj retorici, čini se sve da se Srbija približi autokratskim zemljama poput Rusije i Kine, jer će takva orijentacija, po mišljenju današnje političke elite kojoj ton i pravac diktira sam Vučić, (a u čemu se najveći deo opozicije slaže!) pomoći u procesu rehabilitacije politike iz devedesetih godina (Vučić:“Srbiju niko neće ponižavati“) i tu političku i moralnu katastrofu transformisati u „pobedu pravedne srpske stvari“, baš kao što je to 1995. i 1999. godine „obnarodovao“ i Milošević.

Kontinuirana izvrtanja istorijske istine, dakle, ne samo da su iracionalni beg od stvarnosti i drski izazov urbi et orbi ( u čemu osim Vučića i Vulina, udvorički saslužuje ministar spoljnih poslova Ivica Dačić) nego belodano ukazuju na ogromnu traumu srpske političke elite ali i celog društva počev od 1988. godine do dana današnjeg.

Ipak najvažnije pitanje za analitičara nije individualna i socijalna psihologija ove traume, nego ko je tvorac mita o „zaveri sveta“ koji je proizveo ovu traumu, zarad čije koristi je taj mit stvoren i ko ga je proširio. Odgovor glasi: to su učinili stubovi društva, državno-partijska birokratija, Crkva, Akademija nauka, pisci, univerzitet.

Ove institucije su putem medija, nauke (naročito istorijske), saopštenja i javnih istupanja, memoarske literature, književnih dela, izgradili i širili ovaj mit. On je imao funkciju u pripremi i vođenju ratova devedesetih, ali i docnije tokom svih ovih decenija kako bi, s jedne strane, odgovornost za poraze u ratu ali i za socijalne prilike u zemlji odvratili od sebe i optužili druge, a sa druge strane, u održanju određenog stepena poželjnih tenzija i „patriotskog zanosa“ ali i socijalno-ekonomskog statusa quo koji krupnom kapitalu (tajkunima bliskim vlasti) odgovara.

Svojom politikom toplo-hladno u odnosu na susede (Kosovo, Crna Gora, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija) Vučić lavira između nacionalšovinizma devedesetih kojeg je i sam u to vreme zorno zastupao, i pomirljivih izjava o potrebi „uzajamne ekonomske i svake druge saradnje“.

To je igra na ivici noža koja uz nezalečenu istorijsku traumu, bojim se, vodi novim sukobima. Jer mitske predstave o u miru izgubljenim pobedama i o antisrpskoj zaveri koje danas sve više dobijaju na intenzitetu u javnom diskursu Srbije (dovoljno je svako jutro pregledati srpsku režimsku štampu i gledati televizije sa nacionalnom frekvencijom) i istorijske traume mogu lako da fanatizuju društvo.

Hitler je na jednom svom skupu izjavio da ako dođe na vlast neće dozvoliti da se Nemačkoj opet desi 9. novembar 1918. „Nikada više!“ zapenjeno je uzvikivao. I zemljaci su mu 1933. poverovali.

Istorija nas, dakle, uči da budemo oprezni: uvek se, naime, nađe neko ko bi mogao da današnje raspolućeno, osiromašeno, lažima indoktrinirano i istraumirano srpsko društvo ubedi da se strane zavere moraju skršiti, a izgubljene pobede vratiti. link

Autor je publicista iz Beograda



Сјајна анализа!
 

snouden

Veoma poznat
Poruka
10.879
Uostalo ko kaže da su 90-te poraz ?
to je kako za koga. poraz su za one koji su zlo činili pa taman slavili domovinsku pobjedu. uključujući komšu, slične rvate i slovence,ali i ove naše koje misle da je istina tamo negde.

većina su ipak žrtve mimoustavne secesije i tudjeg ludila... bote nisam mogao otići kući 25 godina. "ćetnićku" kuću mi spalili. i ja treba sad tudje ludilo da smatram svojim porazom?:roll:
 
Poslednja izmena:

Romana Kuhar

Aktivan član
Poruka
1.185
Pogledajte prilog 662459


Čini se da se Srbija približava autokratskim zemljama poput Rusije i Kine

Kako prevazići poraz devedesetih

Ako izuzmemo pojavu korona virusa, glavna medijska tema ovih dana su predstojeći izbori odnosno dilema izaći na njih ili ne. Postoje samo dve vrste očekivanja kako građana tako i političkih stranaka, bez obzira hoće li učestvovati na izborima ili će ih bojkotovati: da će nakon Vučićeve pobede poteći med i mleko (SNS i njegovi koalicioni partneri) i onih skeptičnih koji veruju da se neće ništa dogoditi sve dok opozicija ne dođe na vlast (svi opozicionari bez razlike).

Pogledajte prilog 662461


Piše: Zlatoje Martinov 11. marta 2020. 17.38 Izmenjeno: 17.39

Jasno je da nijedno ni drugo očekivanje nije realno. U prvom slučaju neće poteći ni med ni mleko, a u drugom da se ništa suštinski pozitivno neće dogoditi čak i kad bi nekim neverovatnim slučajem opozicija na ovim izborima pobedila i došla na vlast. Olako se govori o mogućnostima za ozbiljne društvene promene. Jer, Srbija se kao društvo decenijama nalazi u dubokoj moralnoj krizi iz koje se, realno gledano, izlaz ne vidi.

Zašto?

Iz prostog razloga što nije u stanju da nepristrasno osvetli najtamniju stranu svoje novije istorije: ratove i zločine iz devedesetih godina 20. veka.

Kako je moguće jednom društvu koje je tri pune decenije bilo u potpunosti prožeto čvrstim verovanjem da je nevina žrtva međunarodne zavere, da je borba protiv celog sveta njegov usud i da su „Srbi jedini na braniku pravoslavlja za razliku od drugih koji su se prodali Zapadu“, da prevaziđe svoj realni vojni i politički i moralni poraz devedesetih?

Umesto suočavanja sa stvarnošću ono je u doba Slobodana Miloševića to činilo potiskivanjem istine i pretvaranjem objektivnog poraza u „veliku pobedu“. Posle petooktobarskih „demokratskih promena“ ništa se kvalitativno nije promenilo, dominiralo je i dalje načelo kontinuiteta. Jer „revolucija odozgo“, puka smena vlasti, nije prodrla u strukturu društva, nije ni načela a kamoli odstranila strukture moći iz doba Miloševićevog režima. Štaviše, ta struktura je ojačala nakon odluke Đinđićeve i svih potonjih vlada o još rigoroznijem i bržem procesu privatizacije društvenog sektora nego što je to bio slučaj u Miloševićevo vreme.

Zakon o privatizaciji predviđao je da do 2007. godine sva društvena privredna preduzeća moraju biti privatizovana što je, uz poslovnu balkansku netransparentnost prilikom prodaje društvenih preduzeća privatnom kapitalu, stvorilo ne samo neviđenu korupciju, nego i veliki broj vlasnika sa ogromnim kapitalom i znatnim uticajem na politička i društvena zbivanja.

Društveno-ekonomski preduslovi su bili pogodni da se i dalje načelno brani prethodna politika, a jedino što joj je zamerano bila je nesposobnost da rat za teritorije i „ujedinjenje Srpstva“ i dobije. Koštunica i Tadić su Miloševiću zamerali samo način na koji je vladao, ali ne i njegovu velikosrpsku politiku. Predsednik SR Jugoslavije u doba Miloševića, književnik Dobrica Ćosić je i za vreme svog predsednikovanja, ali i godinama docnije, sve do svoje smrti, negovao tezu da je srpski usud da se „pobedi u ratu, a potom sve izgubi u miru“ što je uz „Srbe kao žrtve vatikansko-kominternovske zavere“ decenijama glavni mitološki narativ.

I danas uprkos Vučićevoj proevropskoj retorici, čini se sve da se Srbija približi autokratskim zemljama poput Rusije i Kine, jer će takva orijentacija, po mišljenju današnje političke elite kojoj ton i pravac diktira sam Vučić, (a u čemu se najveći deo opozicije slaže!) pomoći u procesu rehabilitacije politike iz devedesetih godina (Vučić:“Srbiju niko neće ponižavati“) i tu političku i moralnu katastrofu transformisati u „pobedu pravedne srpske stvari“, baš kao što je to 1995. i 1999. godine „obnarodovao“ i Milošević.

Kontinuirana izvrtanja istorijske istine, dakle, ne samo da su iracionalni beg od stvarnosti i drski izazov urbi et orbi ( u čemu osim Vučića i Vulina, udvorički saslužuje ministar spoljnih poslova Ivica Dačić) nego belodano ukazuju na ogromnu traumu srpske političke elite ali i celog društva počev od 1988. godine do dana današnjeg.

Ipak najvažnije pitanje za analitičara nije individualna i socijalna psihologija ove traume, nego ko je tvorac mita o „zaveri sveta“ koji je proizveo ovu traumu, zarad čije koristi je taj mit stvoren i ko ga je proširio. Odgovor glasi: to su učinili stubovi društva, državno-partijska birokratija, Crkva, Akademija nauka, pisci, univerzitet.

Ove institucije su putem medija, nauke (naročito istorijske), saopštenja i javnih istupanja, memoarske literature, književnih dela, izgradili i širili ovaj mit. On je imao funkciju u pripremi i vođenju ratova devedesetih, ali i docnije tokom svih ovih decenija kako bi, s jedne strane, odgovornost za poraze u ratu ali i za socijalne prilike u zemlji odvratili od sebe i optužili druge, a sa druge strane, u održanju određenog stepena poželjnih tenzija i „patriotskog zanosa“ ali i socijalno-ekonomskog statusa quo koji krupnom kapitalu (tajkunima bliskim vlasti) odgovara.

Svojom politikom toplo-hladno u odnosu na susede (Kosovo, Crna Gora, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija) Vučić lavira između nacionalšovinizma devedesetih kojeg je i sam u to vreme zorno zastupao, i pomirljivih izjava o potrebi „uzajamne ekonomske i svake druge saradnje“.

To je igra na ivici noža koja uz nezalečenu istorijsku traumu, bojim se, vodi novim sukobima. Jer mitske predstave o u miru izgubljenim pobedama i o antisrpskoj zaveri koje danas sve više dobijaju na intenzitetu u javnom diskursu Srbije (dovoljno je svako jutro pregledati srpsku režimsku štampu i gledati televizije sa nacionalnom frekvencijom) i istorijske traume mogu lako da fanatizuju društvo.

Hitler je na jednom svom skupu izjavio da ako dođe na vlast neće dozvoliti da se Nemačkoj opet desi 9. novembar 1918. „Nikada više!“ zapenjeno je uzvikivao. I zemljaci su mu 1933. poverovali.

Istorija nas, dakle, uči da budemo oprezni: uvek se, naime, nađe neko ko bi mogao da današnje raspolućeno, osiromašeno, lažima indoktrinirano i istraumirano srpsko društvo ubedi da se strane zavere moraju skršiti, a izgubljene pobede vratiti. link

Autor je publicista iz Beograda



Сјајна анализа!
Sve što je za tebe sjajno i bajno je za sve normalne ljude suludo, jer luda glava uvek zlo priziva ...
 

Nataša Rostova

Buduća legenda
Poruka
32.391
to je kako za koga. poraz su za one koji su zlo činili pa taman sebe slavili. uključujući komšu.

većina su ipak žrtve mimoustavne secesije i tudjeg ludila... bote nisam mogao otići kući 25 godina. "ćetnićku" kuću mi spalili. i ja treba sad tudje ludilo da smatram svojim porazom?:roll:

Uostalo rat je poveden da se vrati stanje na 1941 - "nedićevska Srbija" Granica na Drini ... Svođenje broja Srba preko Drine na minimalan procenat

Još nisu ostvarili ni desetinu
 

veliki krang

Legenda
Poruka
59.917
Деведесете су обиловале светлим моментима, још памтим своју забаву над картом БиХ.

Meni je taj loj fascinantan, jedini razlog za ostaviti ih u životu je mogućnost posmatranja tog fenomena. Puna im usta srpskih poraza, a ovamo žive u 23 posto bez ikakve perspektive, dok za gradnje džamija na srpskim teritorijama moraju da traže dozvole koje na kraju ne dobiju...
 

електрика

Zaslužan član
Poruka
113.563
Meni je taj loj fascinantan, jedini razlog za ostaviti ih u životu je mogućnost posmatranja tog fenomena. Puna im usta srpskih poraza, a ovamo žive u 23 posto bez ikakve perspektive, dok za gradnje džamija na srpskim teritorijama moraju da traže dozvole koje na kraju ne dobiju...

Не одустају од ревизије историје и сваког другог лагања. Па не може то без казне...
 

veliki krang

Legenda
Poruka
59.917
Не одустају од ревизије историје и сваког другог лагања. Па не може то без казне...

Mene će pre da ubije njihov bezobrazluk u smislu tog laganja, nego horda njih koja vitla jataganima. Taj bezobrazluk mora da bude kažnjen, i kazna mora da bude brutalna :kafa:
 

al bundy

Legenda
Poruka
63.130
Meni je taj loj fascinantan, jedini razlog za ostaviti ih u životu je mogućnost posmatranja tog fenomena. Puna im usta srpskih poraza, a ovamo žive u 23 posto bez ikakve perspektive, dok za gradnje džamija na srpskim teritorijama moraju da traže dozvole koje na kraju ne dobiju...
Pa nema tu mnogo mudrosti i pametovanja jer je stvar manje više jednostavna - naime lojavci i Srbi su poražena strana Devedesetih ,a Hrvati i šiptari su pobednička , sve i da uzmemo izvesna odstupanja .
Zato je i srpski i bošnjački diskurs dominantno u poslednjih 20 i kusur godina kmečanje i kuknjava nad sopstvenom sudbinom , uživanje u ulogu žrtve ,pravednika izloženog sili i nepravdi , samo što je kod njih preovladjujući da su žrtve brojnijih suseda pre svega Srba ,a i Hrvata , a naš da smo žrtve belosvetske zavere i njenih pijuna u okruženju .
Takodje primetno je da obe etničke grupe usled teške frustracije od poraza potajno ili javno priželjkuju "drugo poluvreme " ,u slučaju Bošnjaka neko gde će se oni osvetiti za 9 djenosajda nad Bošnjacima i uništiti RS i ono malo ujaka i napraviti Alijinu BiH , pa se tu uzdaju i u Amere , Tursku , migrante , Arape i ko zna koga sve ... .A u slučaju druge poražene grupe - Srba se takodje sumanuto priželjkuje neki treći svetski rat , "novo stanje u svetu " ,gde će Rujo i Kinez sjebati Amer'kanca i Papu Rimskog pa ćemo mi lepo da se osvetimo šiptarima , ustašama i svima ostalim koji nas genocidišu u zadnjih 100 godina na redovnoj bazi .
 
Poslednja izmena:

Nataša Rostova

Buduća legenda
Poruka
32.391
Pa nema tu mnogo mudrosti i pametovanja jer je stvar manje više jednostavna - naime lojavci i Srbi su poražena strana Devedesetih ,a Hrvati i šiptari su pobednička , sve i da uzmemo izvesna odstupanja .
Zato je i srpski i bošnjački diskurs dominantno u poslednjih 20 i kusur godina kmečanje i kuknjava nad sopstvenom sudbinom , uživanje u ulogu žrtve ,pravednika izloženog sili i nepravdi , samo što je kod njih preovladjujući da su žrtve brojnijih suseda pre svega Srba ,a i Hrvata , a naš da smo žrtve belosvetske zavere i njenih pijuna u okruženju .
Takodje primetno je da obe etničke grupe usled teške frustracije od poraza potajno ili javno priželjkuju "drugo poluvreme " ,u slučaju Bošnjaka neko gde će se oni osvetiti za 9 djenosajda nad Bošnjacima i uništiti RS i ono malo ujaka i napraviti Alijinu BiH , pa se tu uzdaju i u Amere , Tursku , migrante , Arape i ko zna koga sve ... .A u slučaju druge poražene grupe - Srba se takodje sumanuto priželjkuje neki treći svetski rat , "novo stanje u svetu " ,gde će Rujo i Kinez sjebati Amer'kanca i Papu Rimskog pa ćemo mi lepo da se osvetimo šiptarima , ustašama i svima ostalim koji nas genocidišu u zadnjih 100 godina na redovnoj bazi .

Hrvatska sa onom kiflom

:zcepanje: :zcepanje: :zcepanje: :zcepanje: :zcepanje: :zcepanje: :zcepanje: :zcepanje:

I nakon 30 godina nisu ni blizu da zagrizu bar deo BiH

Pa sada napadaju CG

Šiptari?
:zcepanje::zcepanje::zcepanje::zcepanje::zcepanje::zcepanje:

Teritorija koju drže Amerikanci i koji očas posla mogu da kažu neću da se igram više sa tobom i ove igračke koje sam JA ukrao hoću da vratim onome kome sam ukrao i sa njim da se igram

Mislim da j ne bulazni, ako boga znaš
 

Mystic+

Legenda
Poruka
59.921
Pa nema tu mnogo mudrosti i pametovanja jer je stvar manje više jednostavna - naime lojavci i Srbi su poražena strana Devedesetih ,a Hrvati i šiptari su pobednička , sve i da uzmemo izvesna odstupanja .
Zato je i srpski i bošnjački diskurs dominantno u poslednjih 20 i kusur godina kmečanje i kuknjava nad sopstvenom sudbinom , uživanje u ulogu žrtve ,pravednika izloženog sili i nepravdi , samo što je kod njih preovladjujući da su žrtve brojnijih suseda pre svega Srba ,a i Hrvata , a naš da smo žrtve belosvetske zavere i njenih pijuna u okruženju .
Takodje primetno je da obe etničke grupe usled teške frustracije od poraza potajno ili javno priželjkuju "drugo poluvreme " ,u slučaju Bošnjaka neko gde će se oni osvetiti za 9 djenosajda nad Bošnjacima i uništiti RS i ono malo ujaka i napraviti Alijinu BiH , pa se tu uzdaju i u Amere , Tursku , migrante , Arape i ko zna koga sve ... .A u slučaju druge poražene grupe - Srba se takodje sumanuto priželjkuje neki treći svetski rat , "novo stanje u svetu " ,gde će Rujo i Kinez sjebati Amer'kanca i Papu Rimskog pa ćemo mi lepo da se osvetimo šiptarima , ustašama i svima ostalim koji nas genocidišu u zadnjih 100 godina na redovnoj bazi .

Какав пораз ?

У Ирану, Стаљин је поставио Броза, Броз укинуо монархију, Черчил га узео на муфте од Стаљина и направио му извргнуту Републику са кредиима, деца брозобог комунизма се играла СФРЈ неког времена и Формер рипаблика, дошли амери траже паре назад или да кољу натовљену свињу итд ...

Ево вам черчилова република, вратите нам нашу монархију !

можеш ли ти то мало да повежеш, и да коначно схватиш, да ту нема много ни државе, ни српске државе а превише муљања геополитике !
 
Poslednja izmena:
stanje
Ova tema je zatvorena zbog neaktivnosti. Molim objavite novu temu i pridružite se diskusiji.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.