Quantcast

Kako prevazici gubitak

gost 170870

Aktivan član
Poruka
1.419
Mislim na dogadjaje koji nas izmene zauvek i ostave prazninu u nama, kao sto je neki znacajan neuspeh, rastanci, smrt bliske osobe i sl.

Koliko dugo je normalno nositi taj osecaj praznine?
Kako se boriti s tim?
Kako se vratiti na staro i biti ono sto si bio pre? I da li je to moguce? Koji je ispravan put?
 

Ciciban

Poznat
Poruka
9.296
Da li to znaci da moramo nastaviti koracati kroz zivot kao, prva asocijacija mi je- zakrpljena vaza kojoj nedostaje jedan deo?
Zavisi koliki i koji deo vaze nedostaje, a i da je "zakrpljena" curice voda iz nje jos dugo ....sad zavisi od tebe koliko volis cvece i hoce li ti biti zao da ubrzo uvene bez vode .

Na ovo ti moze odgovoriti jedino neko sa slicnim isksustvom mada i to nije merilo sve je to individualno , ali neke stvari se nikad ne prebole .
 
Poslednja izmena:

picololeone

Legenda
Banovan
Poruka
51.780
Mislim na dogadjaje koji nas izmene zauvek i ostave prazninu u nama, kao sto je neki znacajan neuspeh, rastanci, smrt bliske osobe i sl.

Koliko dugo je normalno nositi taj osecaj praznine?
Kako se boriti s tim?
Kako se vratiti na staro i biti ono sto si bio pre? I da li je to moguce? Koji je ispravan put?
Ne znam...
To se i sama pitam.
Cini mi se da je nemoguce vratiti se na staro.
Mozda je najbolji put zadrzati u srcu ono sto volis i pokusati da krenes dalje (da, neke se stvari nikad ne prebole, samo se potisnu vremenom...).
 
Poslednja izmena:

louiskrstic

Ističe se
Poruka
2.638
"Mravice" (izvini na ovu šalicu), život je satkan od stalnih promena što je jedina konstanta. Posmatrano sa najviše pozicije dobro je da je tako. Pre ili kasnije naše emocije zacele a mi zreliji i jači idemo dalje. Retko ko i pomišlja da je to neophodno baš zato da bi nas život pripremio da nam u ruke stavi veću ljubav no ikada ranije.
Očajanju nema mesta...
 

Violetna

Elita
Poruka
22.084
Mislim na dogadjaje koji nas izmene zauvek i ostave prazninu u nama, kao sto je neki znacajan neuspeh, rastanci, smrt bliske osobe i sl.

Koliko dugo je normalno nositi taj osecaj praznine?
Kako se boriti s tim?
Kako se vratiti na staro i biti ono sto si bio pre? I da li je to moguce? Koji je ispravan put?
Nikad ne možeš biti baš ono što si bio pre. Neuspesi, gubici su tu da
nešto naučimo i sazremo, da bolji krenemo dalje u život. Koliko ćemo
u tome uspeti i istrajati zavisi od naše spremnosti za hvatanje i realno
suočavanje sa situacijom. Prvi period gubitka npr. voljene osobe
naravno da ćemo propatiti, isplakati se jedan period i to je normalno
i zdravo. Samo treba osetiti i znati kad je kraj te faze i krenuti dalje.
Bol nas ojačava, čini nas spremnijima za dalje životne izazove i
neku sledeću situaciju ćemo lakše i prebroditi,
razumeti je i sa velikom ljubavlju pomoći drugima.
 
Poslednja izmena:

Arhimedes

Veoma poznat
Poruka
14.988
Gubitkom nekoga ili nečega do čega nam je stalo, izgubili smo nepovratno deo sebe. Da bi taj gubitak makar prividno vratili, moramo taj izgubljeni deo sebe pronaći u nekome ili nečemu drugom. Jer u protivnom zapadamo u apatiju i beznadje, koje ako potraje može doprineti da nepovratno sebe izgubimo u celosti.:think:
 

Иван Чонкин

Zainteresovan član
Poruka
486
Mislim na dogadjaje koji nas izmene zauvek i ostave prazninu u nama, kao sto je neki znacajan neuspeh, rastanci, smrt bliske osobe i sl.

Koliko dugo je normalno nositi taj osecaj praznine?
Kako se boriti s tim?
Kako se vratiti na staro i biti ono sto si bio pre? I da li je to moguce? Koji je ispravan put?
Na prva dva pitanja ne znam odgovoriti a
-Kako se vratiti na staro?
- Nikako!
To može samo u crtićima i bajkama.;)
 

Arhimedes

Veoma poznat
Poruka
14.988
Na prva dva pitanja ne znam odgovoriti a
-Kako se vratiti na staro?
- Nikako!
To može samo u crtićima i bajkama.;)
Ništa nije u crtićima i bajkama. Sve je u stvarnosti a stvarnost ume da bude surovija nego što možemo i da zamislimo. Ali može da bude lepša od bilo koje bajke.
Samo se ne treba predati opsesiji za izgubljenim, jer ćemo doista izgubiti preostli deo sebe.
 

gost 170870

Aktivan član
Poruka
1.419
I sama verujem da ta "grudvica vazduha u grudima" ostaje dugo vremena, mozda i zauvek.
Prilagodjavanje i menjanje je neophodno. Aktivno ucestvovanje u zivotu. Neophodno je dopustiti da neke stvari odnese reka vremena. Pomiriti se na neki nacin. Sa druge strane, s nekim stvarima se nemoguce pomiriti, niti cemo biti u stanju pozeleti da se oslobodimo zaljenja.
Ja sam prvo prosla kroz fazu neprihvatanja i besa, pa fazu mirenja i apatije. Pronasla sam ravnotezu, promenila se, ali praznina je ostala.
Iskreno, sada imam problem s onim sto je tuga ostavila iza sebe, nedostatkom motivacije, nekim vidom razocarenja,generalno.(mozda zaostaci nekog neartikulisanog besa i tuge, duboko potisnutog,izmenjenog u razocarenje)
I zbog toga bi volela da se povezem s onim sto sam nekada bila,tim izgubljenim delom sebe..iako znam da je bukvalno nemoguce, nadam se da cu ga pronaci bar u drugom obliku. ono sto ste spomenuli iznad, naci kompenzaciju.
Verujem da vreme cini svoje, menjamo se i mi i zivotne okolnosti. Ucimo.
Hvala svima na odgovorima
 

leptririca

Obećava
Poruka
64
Mislim na dogadjaje koji nas izmene zauvek i ostave prazninu u nama, kao sto je neki znacajan neuspeh, rastanci, smrt bliske osobe i sl.

Koliko dugo je normalno nositi taj osecaj praznine?
Kako se boriti s tim?
Kako se vratiti na staro i biti ono sto si bio pre? I da li je to moguce? Koji je ispravan put?
- Onaj dogadjaj koji nas veoma pogodi (smrt bliske osobe, neuspeh, rastanak sl.) praznina toga ostaje u nama, ali vremenom bledi i ide u podsvest ali sve to naravno moramo mi sami da ucinimo i to ide u podsvest sa nasom zeljom, mi smo ti koji potiskujemo..e sad nekada ta sacanja iz podsvesti krenu da ulaze u svest ali tu zavisi od nasih odbrambenih mehanizma da kako cemo to docekati i kako ce nas organizam, pamet reagovati.
- Zalost vremenom gubi intenzitet, to ne znaci da ti vise ne zalis, ali zivot ide dalje i ona ono izbledjuje i ima trenutaka da mozda i posle 5 godina se razalimo. Normalo je do 5-6 meseci, sve sto je iznad 6 meseci i intenzitet bola, zaljenja raste onda treba konsultacija sa psihologom, psihijatrom itd.
- Borba i nije bas jednostavna, znaci individualno je to. Ali se treba uvek imati u obzir vera u zivot i da sve sto jednom pocne mora da ima i svoj zavrsetak i da mi nismo niko i nista da to zaustavimo (ovo je u vezi smrti, rastanka itd.), dok neuspeh na faksu, poslu, gubitak novca i sta ja znam to dodje prodje i opet dodje tako je..a smrt je nesto drugo.
- Da se vratimo na staro mozemo, al da budemo kao i ranije e to ne mozemo, zato sto su nas ti gubitci bili oni za voljenu osobu, neuspeh drasticno promenili, postali smo ili jaci ili emotivni zavisi od osobe. Ali zato zivot je pun iznenadjenja i hteli mi ili ne moramo da se prilagodjavamo novonastalim situacijama i vremenom izbledi al naravno u nama ostaje samo veoma slabijeg intenziteta...I da napomenem sto vec sigurno znas, da za sve ono STO? ima i svoje ZASTO?...

Uh ja ispisah dosta..
 

Han Pritcher

Elita
Banovan
Poruka
16.622
Mislim na dogadjaje koji nas izmene zauvek i ostave prazninu u nama, kao sto je neki znacajan neuspeh, rastanci, smrt bliske osobe i sl.

Koliko dugo je normalno nositi taj osecaj praznine?
Kako se boriti s tim?
Kako se vratiti na staro i biti ono sto si bio pre? I da li je to moguce? Koji je ispravan put?
a sta ti fali da nosis osecaj praznine?
tuzna si?

pa i to je uzivancija, sta te zabole.
urlaj, narici, napij se, supstanciraj se, napisi pjesmu, udari po molovima kao panoski говнаr...
 

Arhimedes

Veoma poznat
Poruka
14.988
ma nemoj, a sta to ko ima pa da moze da izgubi?
pa mi nemamo ni sebe.[/Q

Varas se, mislim da smo mi jedino ono sto imamo sigurno u zivotu...a ostalo se mjenja, stvara, stice, upotpunjuje i gubi...
A zar se mi ne menjamo? Sebe imamo samo onoliko, koliko nismo spremni da posvetimo i damo sebe drugima. A uvek i nepovratno gubimo deo sebe u meri u kojoj nam je izgubljeno značilo.
 

gost 170870

Aktivan član
Poruka
1.419
A zar se mi ne menjamo? Sebe imamo samo onoliko, koliko nismo spremni da posvetimo i damo sebe drugima. A uvek i nepovratno gubimo deo sebe u meri u kojoj nam je izgubljeno značilo.
Odlicno receno
I podseti me na onu pricu o Aleksandru Makedonskom, koji je na poklon dobio predivne vaze, i porazbijao ih odmah. Jer bi vise zalio kada bi se one vremenom razbijale same...
Da li treba da se odreknemo svega sto mozemo zavoleti,jer su gubitak i razocarenje neizbezni....
 

Arhimedes

Veoma poznat
Poruka
14.988
Odlicno receno
I podseti me na onu pricu o Aleksandru Makedonskom, koji je na poklon dobio predivne vaze, i porazbijao ih odmah. Jer bi vise zalio kada bi se one vremenom razbijale same...
Da li treba da se odreknemo svega sto mozemo zavoleti,jer su gubitak i razocarenje neizbezni....
Naprotiv, treba voleti punim srcem i svom dušom, jer vredimo samo onoliko koliko umemo da volimo. A gubitci i razočarenja su sastavni deo naših života.
 

Иван Чонкин

Zainteresovan član
Poruka
486
Odlicno receno
I podseti me na onu pricu o Aleksandru Makedonskom, koji je na poklon dobio predivne vaze, i porazbijao ih odmah. Jer bi vise zalio kada bi se one vremenom razbijale same...
Da li treba da se odreknemo svega sto mozemo zavoleti,jer su gubitak i razocarenje neizbezni....
Da li treba da se odreknemo svega sto mozemo zavoleti,jer su gubitak i razocarenje neizbezni....!?

Nema treba ili ne.
Aleksandru Makedonskom treba jedno, Ivanu Čonkinu drugo a majom mravu treće.
Ti bi neki univerzalni lijek.
Jedan je Aspirin pa i on je za ograničen broj bolesti a i za one koje liječi ne djeluje kod svih ljudi. :)
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.