Kako preboleti osobu koju volis?

Pre svega, nikog ne mozemo "kvalitetno" preboleti ako zurimo da ga/je prebolimo. Za sve treba vremena, pa i za to. Preambiciozno je ocekivati od nas samih da nekog izbrisemo kao gumicom, jer cesto pozelimo da povratimo nesto iz recycle bin-a, a kada to jednom uradimo, bojim se da tu ne pali opcija undo. Ne treba se uvek pod obavezno resavati svih uspomena-ponesto treba da ostane kao iskustvo (makar i lose), lekcija, ali i kao lepa uspomena. Najbolji nacin da se neko brzo i efikasno preboli ne postoji. Taj nas emocionalni metabolizam se znacajno individualno razlikuje i raskid se drugacije manifestuje kod svakog. Sve to zavisi od mnogo cega.
Jedino sto mogu da posavetujem iz licnog iskustva je da sebi treba da obezbedimo vremena i prostora (kao pacijentu za vreme reanimacije) i da ne ocekujemo od sebe previse. Suze ne treba zadrzavati, jer cemo kad-tad da puknemo, i najzdravije je da izbacimo iz sebe negativnu energiju sto pre, da se ispraznimo sto vise. Sto duze to ostane u nama, razmnozice se i bice sve teze otarasiti se tog emocionalnog tereta. Kada prva faza prodje, treba se posvetiti onima i onome sto nam krade paznju (onima i onome sto volimo).

NE MOZEMO ZNATI KO JE PRAVI/PRAVA, DOK NE SAZNAMO KO JE POGRESAN/A.
To je mozda najbolja misao kojojm se neko moze voditi u takvim trenucima.
 
Ne treba zato zuriti sa nekim odlukama,a to je nazalost danas sve cesci slucaj.Treba umeti i procenjivati ljude.Bolje spreciti nego leciti.
Naravno da je osecaj tuge nesto sto coveka polako napusta,ali cesto se neki prepustaju bolu koji se siri i na osecaje i emocije prema drugim bliskim osobama(na primer roditeljima,braci,sestrama) i to polako prelazi u depresiju.To nikako ne valja.Oni u stvari odbijaju da se suoce sa samim uzrokom bola,to jest nalaze se u fazi poricanja.Treba biti hrabar,suociti se sa svojim bolom,eventualnim sopstvenim greskama,gorko otplakati to,izvuci neku pouku i krenuti dalje jer zivot ne moze da ceka.Mozda ce uvek i ostati neki gorak ukus,ali zivot nije sladak kao med ili neki slatkiš,času meda jošte niko ne popi, sto je čašom žuči ne zagrči.
 
Teshko...Meni je bilo toliko teshko da nisam znao shta cu sa sobom...Nisam ni bio svestan koliko sam je voleo....sve dok nije otishla...a ..znao sam da cu je svojim stavovim i ponashanjem..oterati od sebe kad tad...
Nisam je preboleo nikad ..samo me je jednostavno Proshla...kao shto bol...prodje..mozda bih pre rekao da me je uminula...posle dugo dugo vremena...I dalje se cujemo makar par puta godishnje...
Jednom smo se i videli (zivi du drugom gradu)...ali su osecanja otupela..ostalo je samo secanje...I tad mi je to bilo teze ..nego da sam i dalje patio....Prosto mi je bilo zao..shto se izgubila i ta bol..i patnja...
Ali tako je to ...Tu se nishta ne moze uciniti..jednostavno se desi ono shto se desi...Probash ako mozesh da nastavish dalje.....i da se definitivno okrenesh nekoj drugoj osobi....ali ne prerano..jer sigurno nece uspeti....I ne treba traziti zamenu..treba naci neshto novo potpuno drugacije...po izgledu i karakteru.....
Ali sve je to uzalud znati i hteti....kad neshto hoce hoce..kad nece onda nece....Samo treba imati Vere...u sebe i druge...i ne odustajati....
Vera ...i ljubav ..shto bi trebalo biti ekvivalent...jedno drugom..je sushtina i forma svega.....
 
I tad mi je to bilo teze ..nego da sam i dalje patio....Prosto mi je bilo zao..shto se izgubila i ta bol..i patnja...

S jedne strane, tako se covek suocava sa prolaznoscu, sto je jezivo iskustvo. Neki nastave da mrze samo da ne prodje. S druge strane, u patnji smo sebi veliki. Treca stvar, coveku je uvek prijatnije da nesto oseca, nego da navodno ne oseca nista. Drugo i trece je samo trip, naravno.
 

Back
Top