Kako potpuno i nepovratno ugasiti zelju za ljubavlju?

[Child of light]

Ovo su ti podzemni tuneli, ispod Tvrdjave

 

[Child of light]

Sacekacemo malo, da ti zivot ubije svaku nadu

 

[Wwwwwwww]

Zašto gasiti želju za najlepšim osećajem?

Zašto generalizacija?Pa mnogima nije "najlepše isecanje"nekima je najlepše osecanje kad uspostave neki unutrašnji mir, mnogima je najlepše osecanje materijalna sigurnost.....

 

[forlorn]

Nada uvek postoji, džaba se cerekaš. Samo treba biti realan i pružiti se koliko možeš, ne opterećivati što ne mož više.

 

[UltraVioletna]

Takva želja ne može da postoji.

? Objasni

 

[UltraVioletna]

Sacekacemo malo, da ti zivot ubije svaku nadu

Što ste takvi pesimisti?

 

[Mashinger]

Što ste takvi pesimisti?

Обични тунелаши

 

[Scott Isle]

ali kako to raditi uspesno a da ti uopste nikad nista takvo ne fali?

Pa posvetis se necemu. Radis nesto, imas ciljeve, imas neki film, radis na tome. Svak zivi svoj zivot.

 

[Branimir76]

? Objasni

Postoji ljubav kao osećanje. Želja za osećanjem ne može postojati.
Primer: Tunorke je predivno osećanje. Da li imaš želju da imaš to osećanje zato što ti se sviđa ta emocija?

 

[Scott Isle]

Tunorke

Sta je to?

 

[Branimir76]

Sta je to?

Upravo. Ukoliko ne znaš šta je, zašto bi imao želju da to imaš?
A ako znaš šta je, znači da ga već imaš i nije ti potrebno da ga želiš.

 

[Scott Isle]

Upravo. Ukoliko ne znaš šta je, zašto bi imao želju da to imaš?
A ako znaš šta je, znači da ga već imaš i nije ti potrebno da ga želiš.

Okay, kad ti kazes.

 

[Branimir76]

Okay, kad ti kazes.

Okay, kad ti kažeš

 

[Milan od Gruze]

Jasno je da nemam sta da trazim na tom polju. Ali uhvati me zaljubljivost ponekad i sve sto mogu je samo da malo mastam i da mi bude lose sto ni delic od toga nikad nece biti u stvarnosti. Kao da sam u zatvoru, tako nekako. Usao sam u cetvrtu deceniju zivota i dalje sam nevin, samo sto mi vise ne bi ni znacilo da to imam jednom i posle nikad vise. Previse sam razocaran i ne zelim ozbiljnu vezu ni sa kim, ali ne znam ni ja tacno sta bih zeleo, ono, ne zelim da tek sad nesto pocinjem dok su se drugi iziveli, egzistencija me isto zeza zbog koje ne zelim ni sa kim ozbiljno da se vezujem i zbog nje mi nije ni do cega. Prosle godine zamalo da udjem u vezu ali je nezadovoljstvo svojim poslom i egzistencijom unistilo tu potencijalnu vezu, radio sam losiji posao i osecao sam se kao nize bice. U mojim godinama se ima previse ocekivanja od mene, zakasnio sam na to da se izivim, sad mi je glavna tema borba za egzistenciju od koje se osecam bedno. Neko vreme sam uspevao da se skroz manem potrebe za ljubavlju i ziveo sam samo za to da budem na internetu, da lezim u krevetu i da zivim u svom svetu, sve do danas kad me je opet nesto uhvatilo. Da li je ljubav uopste racionalna potreba? Cime uspesno zameniti sve to a da mnogo godina kasnije ne dodje do kajanja sto si tako ziveo? Spavanje, internet, zivljenje u svom svetu, mozda je to pravo resenje, ali kako to raditi uspesno a da ti uopste nikad nista takvo ne fali?

Stagod, budi bez brige.
Cini dobra dela prema ljudima kojima mozes pomoci.To ce te ispunjavati i zivot ce fino ici dalje svojim tokom ...

 

[MladenS.]

Moja ljubavna priča:

Kao dečak bio sam mrzovoljan, nisam osećao nikakve životne radosti, stalno sam bio bolestan, mršav i anoreksičan, moji roditelji su bili zabrinuti za mene. I sve je bilo tako dok nisam u sedmom razredu osnovne škole upoznao nju, moju ljubav. Nije mi se odmah svidela, ali u osmom razredu sam shvatio da će ona biti moja životna radost. Ne, nisam se zaljubio u neku devojčicu, zaljubio sam se u nauku, u fiziku. Odjednom je moju bezvoljnost zamenila životna energija. Prosto sam trčao na časove fizike, naročito kada su se izvodili eksperimenti. Tu strast je primetio i moj profesor, a i moji roditelji. Ta nauka će biti u mom srcu sve dok sam živ i kao što sam već napisao ona daje radost, dušu i strast mom životu. Siguran sam da se to nije desilo, da bih već odavno bio mrtav.

 

[MrNapokon]

Eto ti.. Prepametni momci, strastveni, posveceni...

 

[mekflaj]

ako imaš 1k e i nisi gadljiv na vršnjakinje, možeš kontaktirati agenciju za bračno posredovanje koja u ponudi ima ruskinje, a ako želiš 6+ godina mlađu od sebe, cena je 1,5k e za članarinu

 

[Richard R. Evermore]

Jasno je da nemam sta da trazim na tom polju. Ali uhvati me zaljubljivost ponekad i sve sto mogu je samo da malo mastam i da mi bude lose sto ni delic od toga nikad nece biti u stvarnosti. Kao da sam u zatvoru, tako nekako. Usao sam u cetvrtu deceniju zivota i dalje sam nevin, samo sto mi vise ne bi ni znacilo da to imam jednom i posle nikad vise. Previse sam razocaran i ne zelim ozbiljnu vezu ni sa kim, ali ne znam ni ja tacno sta bih zeleo, ono, ne zelim da tek sad nesto pocinjem dok su se drugi iziveli, egzistencija me isto zeza zbog koje ne zelim ni sa kim ozbiljno da se vezujem i zbog nje mi nije ni do cega. Prosle godine zamalo da udjem u vezu ali je nezadovoljstvo svojim poslom i egzistencijom unistilo tu potencijalnu vezu, radio sam losiji posao i osecao sam se kao nize bice. U mojim godinama se ima previse ocekivanja od mene, zakasnio sam na to da se izivim, sad mi je glavna tema borba za egzistenciju od koje se osecam bedno. Neko vreme sam uspevao da se skroz manem potrebe za ljubavlju i ziveo sam samo za to da budem na internetu, da lezim u krevetu i da zivim u svom svetu, sve do danas kad me je opet nesto uhvatilo. Da li je ljubav uopste racionalna potreba? Cime uspesno zameniti sve to a da mnogo godina kasnije ne dodje do kajanja sto si tako ziveo? Spavanje, internet, zivljenje u svom svetu, mozda je to pravo resenje, ali kako to raditi uspesno a da ti uopste nikad nista takvo ne fali?

Mozda cu u ovoj poruci biti grub prema tebi, ali znaj da ovim nemam nameru da te povredim i/ili uvredim.


-Zasto da potiskujes zelju za ljubavlju? Umesto toga istrazi je. Prepusti se tome.

-Zbog cega mislis da nema sta da trazis na tom polju? Samog sebe uveravas da je to nesto izvan tvog dometa, obeshrabrujes se, i samom sebi stvaras blokadu (samog sebe si stavio u zatvor).

-Lepo je to sto mastas, ali treba biti i malo realan. Mozda neces moci sve iz maste da realizujes, ali uvek mozes da se potrudis da barem nesto od toga ostvaris.

-Rekao si da ne znas tacno sta zelis. Za pocetak bi mogao da izadjes iz svoje zone komfora i da pokusas da otkrijes stvari o sebi koje do sada nisi znao. Nije kasno za to. Daj sebi sansu. Upoznaj samog sebe. Samo tako ces da iskristalises sliku o sebi i samim tim ces biti sigurniji u sebe i ono sto zelis.

-Ne zelis sada da nesto pocinjes jer su se drugi iziveli... Zivot drugih se tebe ne tice i oni nemaju veze s tobom. Ti ne zivis za njih, a ni oni za tebe. Prestani da se uporedjujes s drugima. Fokusiraj se na sebe i svoj napredak.

-Preporucio bih ti da malo po malo krenes da radis na sebi, iako je lakse reci nego uraditi, ali verujem da to mozes. Sve to ide lakse kad imas podrsku i pomoc psihologa. Takodje bi mogao da se potrudis i pronadjes sebi novi hobi, pa cak i nekoliko njih, ali za pocetak bi jedan bio dovoljan. Bitno je imati zelju i volju za promenom, ali je takodje bitno biti i ostati istrajan i uporan u svemu tome. Nemoj odustati od sebe i od ljubavi.


P.S. Sta se ocekuje od tebe i ko to ocekuje?

 

[Samsonight]

Da li je ljubav uopste racionalna potreba? Cime uspesno zameniti sve to a da mnogo godina kasnije ne dodje do kajanja sto si tako ziveo? Spavanje, internet, zivljenje u svom svetu, mozda je to pravo resenje, ali kako to raditi uspesno a da ti uopste nikad nista takvo ne fali?

Ljubav jeste potreba koja dolazi od racija. Po raciju je i doživljavamo. U ljubavi je zbir prihvatanja toga kakav si, potrvde tebe kao vrednog i potrebnog, zahvalnosti jer postojiš, između ostalog.
Ne menja se ničim... ali se dešava čudo kad nađeš u sebi izvor ljubavi za druge.
Pogledaj oko sebe, svet nije neka bajkovita reklama kojoj je cilj jedino da se nešto proda, uzgred.
Meni pričinjava neviđeno zadovoljstvo da se nađem starcima, ljudima koje nikad više verovatno neću videti, bukvalno.. ne očekujem ništa zauzvrat.
Umesto što mozgaš o tome kako da ugasiš sebi potrebu za ljubavlju, čini kad god možeš nešto za nekoga iz te ljubavi, nije sve u tom prokletom novcu, nikad neće biti.
Shvatam da ti je teško da budeš običan ljudski stvor, da radiš 8h dnevno da bi tek preživljavao, što obični ljudi zapravo rade...
Shvatam da to dovodi do fuzije nezadovoljstva i kat-tad pucanja,
ali se nadam da se nećeš dovesti do toga.
Za ljubaznost nam nisu potrebni novci.
Shvatam i to da si usamljen. Manjina je stvorena da bude ostrvo u okeanu... mada i ta ostrva moraju da puste pipke do drugih ljudi, kao amebe.
Jednostavno... svi mi činimo najbolje što znamo da nas neko voli.
Ne da nam nešto da.

 

[bezimeni1]

Mislio sam na zelju da to bude uzvraceno ili da nesto dozivim i u realnosti.

Mozda cu u ovoj poruci biti grub prema tebi, ali znaj da ovim nemam nameru da te povredim i/ili uvredim.


-Zasto da potiskujes zelju za ljubavlju? Umesto toga istrazi je. Prepusti se tome.

-Zbog cega mislis da nema sta da trazis na tom polju? Samog sebe uveravas da je to nesto izvan tvog dometa, obeshrabrujes se, i samom sebi stvaras blokadu (samog sebe si stavio u zatvor).

-Lepo je to sto mastas, ali treba biti i malo realan. Mozda neces moci sve iz maste da realizujes, ali uvek mozes da se potrudis da barem nesto od toga ostvaris.

-Rekao si da ne znas tacno sta zelis. Za pocetak bi mogao da izadjes iz svoje zone komfora i da pokusas da otkrijes stvari o sebi koje do sada nisi znao. Nije kasno za to. Daj sebi sansu. Upoznaj samog sebe. Samo tako ces da iskristalises sliku o sebi i samim tim ces biti sigurniji u sebe i ono sto zelis.

-Ne zelis sada da nesto pocinjes jer su se drugi iziveli... Zivot drugih se tebe ne tice i oni nemaju veze s tobom. Ti ne zivis za njih, a ni oni za tebe. Prestani da se uporedjujes s drugima. Fokusiraj se na sebe i svoj napredak.

-Preporucio bih ti da malo po malo krenes da radis na sebi, iako je lakse reci nego uraditi, ali verujem da to mozes. Sve to ide lakse kad imas podrsku i pomoc psihologa. Takodje bi mogao da se potrudis i pronadjes sebi novi hobi, pa cak i nekoliko njih, ali za pocetak bi jedan bio dovoljan. Bitno je imati zelju i volju za promenom, ali je takodje bitno biti i ostati istrajan i uporan u svemu tome. Nemoj odustati od sebe i od ljubavi.


P.S. Sta se ocekuje od tebe i ko to ocekuje?

Potiskujem zato sto nemam nikakve sanse da ista ostvarim u realnosti a istovremeno sam i sve razocaraniji cega ranije nije bilo, i samo sam vremenom navlacio dodatne tripove. Zivim sa roditeljima, nemam finansijsku sigurnost, nemam auto, nemam mogucnosti da se pokazem i da budem opusten i slobodan. Hobi je mozda jedino resenje ali kada radim posao to me totalno otudji od samog sebe i od bilo kakvih drugih stvari osim posla, tad sve sto radim je posao, gledanje na sat kad treba da krenem i spavanje, hobi i posao ne mogu istovremeno, ni trenutka ne mogu da se opustim, a moracu uskoro opet da pocnem da radim. Mrzim sve ljude tamo, mozda bas jer se nisam iziveo, zato ne trpim nepoznate i gadne ljude, pogotovo autoritete. Nezadovoljstvo poslom je oteralo prethodnu priliku jer sam samo na to mislio, ali to ne moze da se promeni, zato sam, recimo, zakasnio, nema vise bezbriznosti kao kada obicno dolaze prve ljubavi.

 

[Richard R. Evermore]

Mislio sam na zelju da to bude uzvraceno ili da nesto dozivim i u realnosti.


Potiskujem zato sto nemam nikakve sanse da ista ostvarim u realnosti a istovremeno sam i sve razocaraniji cega ranije nije bilo, i samo sam vremenom navlacio dodatne tripove. Zivim sa roditeljima, nemam finansijsku sigurnost, nemam auto, nemam mogucnosti da se pokazem i da budem opusten i slobodan. Hobi je mozda jedino resenje ali kada radim posao to me totalno otudji od samog sebe i od bilo kakvih drugih stvari osim posla, tad sve sto radim je posao, gledanje na sat kad treba da krenem i spavanje, hobi i posao ne mogu istovremeno, ni trenutka ne mogu da se opustim, a moracu uskoro opet da pocnem da radim. Mrzim sve ljude tamo, mozda bas jer se nisam iziveo, zato ne trpim nepoznate i gadne ljude, pogotovo autoritete. Nezadovoljstvo poslom je oteralo prethodnu priliku jer sam samo na to mislio, ali to ne moze da se promeni, zato sam, recimo, zakasnio, nema vise bezbriznosti kao kada obicno dolaze prve ljubavi.

Pitao bih neka dodatna pitanja, ali to bi bilo skretanje s teme.
Jedno je sigurno, a to je da se tvoje nezadovoljstvo projektuje i na ostale aspekte tvog zivota i da ima negativan uticaj na tebe. Nesto bi trebalo da se promeni u svemu tome. Posao? Mozda krug ljudi? Oboje? Razmisli o tome. Analiziraj. Trazi resenja(e). Ne odustaj. Promena se nece desiti sama od sebe.

Jos nesto - ali znam da je ovo tesko - probaj da ostavis posao na poslu, kod kuce probaj da se fokusiras na druge stvari. Sada si na odmoru. Uradi nesto lepo za sebe. Iskoristi to vreme najbolje sto mozes. 😊

 

[MrNapokon]

Zanimljivo mi je kako svi uporno pokusavaju da zaobidju cinjenicu i vracaju ga na "psihosomatsko": promeni ljude, promeni muziku koju slusas, posao, zamonasi se, promeni planetu brate.

 

[не тражим мужа]

Kako ugasiti želju?
Lako.
Skineš povez sa očiju, odmakneš se malo i posmatraš sa strane.
I Kada shvatiš koliko je sve zapravo prosto, neumesno, usiljeno, dodje ti ga žao...
A sebi kažeš bravo mačko 🙂

 

[не тражим мужа]

Ima toliko divnih ljudi koji te zaslužuju 🙂

 

[Војвода]

Чим ти себе толико преиспитујеш, значи да имаш жељу да имаш некога поред себе. Из текста сам на пар места закључио да си комплексаш (немам намеру да увредим) и да те комплекси једноставно коче. За почетак, немој пуно да бираш. Ти сад треба да прођеш оно што смо ми као клинци прошли са 16-17 година. Не гледај физички изглед лепше половине, дај шансу било којој. Такође, ако се из тога изроди нешто озбиљније, нека веза, немој да те лупа комплекс ако она има боља примања, бољи ауто, више имовине итд.. Значи ако те је таквог бирала, да јој то ни не игра улогу. Звучи једноставно, али само дај прилику првој која наиђе. Ако не успе, пробио си лед и идеш даље. Такође неће ти ни једна доћи на врата. Коригуј навике, зајеби интернет и спавање, ниси ни свестан колико сам себи тиме одмажеш.