Kako poslodavci varaju radnike

[Alter_Ego_]

Imamo coveka koji proizvodi kapije.
Poslodavca i njegovih 10 radnika.

Човек је обезбедио посао за 10 радника, чиме је збринуто 10 породица!!!

Е, свака му част!

 

[buudala]

Ma ljudi, ovo su socijalne ideje. Ko god je čitao Tucakovica, Markovica, Skerlica zna o čemu pričam.. A pojedini ovde misle da su najpametniji, pametniji i od njih (najvecih intelektualaca koje je srpstvo iznedrilo).
Dzaba pricati kad mnogi ne poznju osnovne stvari o tržistu i radu uopšte, novcu i svojini...

To su budalaatine, a tebi bi pametnije bilo da budes gazda ako vec smatras da je lose biti nadnicar.

 

[Umri_muski]

Uz nadnicarenje ide dobar SM seks...

 

[Обилић]

Imamo coveka koji proizvodi kapije.
Poslodavca i njegovih 10 radnika.
Gazda nalazi i ugovara posao. Radnici rade posao koji je poslodavac ugovorio. Radnici rade sa gazdinim sredstvima za proizvodnju (ap za varenje, ap za secenje, eleltrode, brusilice, strug i dr.).

И то је све ?
Хахаха, па није ово 19 век па да ти нама продајеш половичну причу !

Газда даје све потребно да би се стигло од идеје до зараде:

- налази посао,
- даје простор за рад
- даје материјал,
- даје идеју и нацрте,
- даје освојено тржиште и бренд
- пласира производ на тржишту на свој ризик
- врши продају, обрачун, расподелу зарађеног

Запослени само ради свој посао, цртач црта, програмер програмира, варилац вари, возач вози, портир портирише
Газда све то организује (или плаћа организаторе) и ризикује своја средства !

На крају запослени добију плату, а газдина надница за ризик је профит.
То је права прича !

Шта ту није праведно ?

Radnik iako radi na tuđim sredstvima za proizvodnju otplaćuje ta sredstva koja koristi putrm amortizacije. Gazda svakom radniku od mesecne plate oduzme odredjeni iznos radi amortizacije - održavanja (opravaka ili kupovine) masina i sredstava za rad.

Dakle radnik ne duguje poslodavcu sredstva za rad, jer ih on otplacuje od svoje mesecne plate.

Хахаха, па то значи да путник пошто плати карту и вози се авионом,
почиње да партиципира у власништву над истим ?

Ту је негде Маркс погрешио, и ја ћу теби и марксистима на крају објаснити где.

Gazda ne radi, radnik radi - proizvodi.

Газда не ради ?
Е па сад си претерао, једини начин да изађеш из неупућености је да постанеш газда.

Молим те то уради, да ти не прође живот у заблуди !

Radnik ce uvek dobiti (uracunato u plati) cenu satnice ili dnevnice rada na koju se on dogovorio i na koju je on pristao. Ali u cemu je zackoljica?
U tome sto radnik dobije samo onaj deo novca koji je utrosen u proizvodnju kapije, a ne dobije ni delic ( ni jedan procenat) opšte zarade od te kapije. Tako ostane pokraden, a da toga nije ni svestan.

Није запослени покраден,
он је потписао прецизан уговор како и за шта је плаћен !

opsta dobit mora da se podeli na ravne casti.

То може, а сад ћу ти, као што обећах горе,
објаснити кад ће директор, инжењери, бригадири и мајстори делити добит на равне части:

Делиће на равне части кад буду равноправни власници
фабрике, машина, репроматеријала, бренда и кад заједнички буду ризиковали !

А како да постану власници свега побројаног ?
Па свакако не тако што ће то некоме да отму
и оправдају отимачину оном твојом демагогијом
како је "радник отплатио зграду, машине" итд.

Систем за који сам ја навијао
али није успео.
био је систем ГГ предузећа, оно ГГ значи Група Грађана.

Значи група грађана уђе у неки бизнис, производњу или било какву паламудију,
и у тај посао подједнако уложе сви.
Пред законом и пореским системом они су колективни газда и колективно одговорни
(и имаш приватну фирму на тржишту, а немаш омраженог газду).

Међусобно се поделе ко ће да буде чистачица а ко директор и фирма ради и зарађује.
Како деле плате - па по некој систематизацији,
а како профит - е то деле на равне части !

Иначе поткрадају газде раднике, али не како ти замишљаш
већ тако што их не пријављују,
или им касни плата,
на тако неке ситне форе за које их треба обесити за јајца !

 

[Stojkov Menidjer]

Samo ostaviš Gazdu da sam radi...
Ali ide ono čuveno: "OGLAS: Plata 65.000"
I dodju ti ovi slepci iz raznih krajeva.
Bole ih dupe - tamo im hrana trči po dvorištu i oase a tebi obori cenu rada.
Pobegne i on kad namakne za polivan auto sa Bubanj Potoka ili bar vrati tih 500 evra...

 

[Umri_muski]

Moze i ovako ...
- podmicuje cinovnike da nadje kupce
- plati prostor za rad gde njemu odgovara
- kupuje skart materijal
- krade ideju i nacrte
- podmicuje inspektore da kaznjavaju konkurenciju
- ogranizuje prevoz obicno posle radnog vremena tako da radnici ostaju a nema prekovremenog
- odredjuje platu zaposlenom po svojoj volji, kao i pricinjenu stetu koju ima u toku procesa rada.

Samo sto sve ovo ne radi gazda, jedino ako je preduzetnik...

 

[Umri_muski]

Ne mozete ocekivati vlasnika kapitala da umanjuje svoje zasluge i poslove....on je rob svog kapitala i ljudi su samo remetilacki faktor..
Tako je bar u kapitalizmu..

On brani kapital, kasnije kapital brani njega..

 

[Memnom]

Sta tebi pise u ugovoru o radu? Ne pise mi se nepotrebne traktate. Cini mi se da si isfrustriran sta si sljaker i sta gazda dobro zaraduje.

 

[Holy1]

Radnici pristaju na ovakve uslove jer je takav trenutno drustveno ekonomski model, da je drugaciji ekononsko drustveni model pristajali bi na drugacije uslove.

Crtanje projekata, trazenje posla i sl sto se moze nabrajati u gazdin "rad" ne mora uopste da ima veze sa njim. Zar radnici kao kolektiv ne mogu sebi da nađu kupca ili tržiste kojem ce ponuditi i prodati svoj proizvod? Zar je to toliko nemoguce? Kao da su gazde Bogom dane..

Ja razumem ljude koji nemaju nikakve ideje i ne razumeju stvari - oni ce uvek na stvari da gledaju onako kakvima oni jesu trenutno. Kao sto su mnogi robovi za vreme Egipta mislili da je to najbolje moguce uređenje i najpravednije, osim retkih pojedinaca koji su mislili drugačije i bili linčovani za to. A iz danasnje perspektive takav sistem je neprihvatljiv za bilo kog coveka.

 

[Marko_smt]

Očigledno je da je sistem prihvatljiv i da funkcioniše, inače ljudi ne bi radili.
Očekivati da poslodavac deli opštu zaradu sa zaposlenim je apsurdno, koliko god ljudi mislili da su jednaki to jednostavno nije tako. Možda je nekad bilo drugačije.
Ja lično da imam svoju firmu plaćao bih ljude na sat ali gledao bih da nagradim vredne i poštene, što neke gazde i rade.
Poznajem čoveka koji radi u komunalnoj miliciji i konstantno se žali na platu, priznaje da ne radi mnogo ali voleo bi veću zaradu.
Na pitanje koje veštine poseduje, u čemu je stručan (ne pitam ga za obrazovanje jer nisu svi bili u mogućnosti da se školuju) ne dobijam konkretan odgovor, samo ono lako je tebi, ti ne dižeš ništa teško a zarađuješ toliko i toliko. I opet na to kažem da treba da ima veću platu.
Ali da me ne shvatite pogrešno, ni sam nemam posebne veštine, pukom srećom sam dobio dobar posao ali nije mi psihički lako, u sezoni sam danima sam na 150 ljudi, treba njih sve iskontrolisati. Mlad sam, učim, prilagođavam se.
Elem, u nekim oblastima nije sjajno koliko god bili stručni i trebalo bi da su plate barem za 50% veće.
Moje mišljenje je da ljude sputava neka vrsta komfortizma, radio sam u 5-6 privatnih firmi i stvarno su retki ljudi koji se trude da nauče nešto novo i stvarno doprinesu kompaniji. Vidim da mnogi kao da ne shvataju da moraju da imaju učinak, inače poslodavac to brzo shvati i daje otkaz.

 

[Alter_Ego_]

Zar radnici kao kolektiv ne mogu sebi da nađu kupca ili tržiste kojem ce ponuditi i prodati svoj proizvod?

Наравно да могу.

Регистровање фирме у АПР је 100 динџи.

Нека радници сврате до АПР и нека региструју фирму, па нека себи нађу купца или тржиште где ће понудити свој производ.

 

[R.Reventlov]

Ugovor koji je sklopio snosi penale ako ne bude na vreme, recimo 1% umanjnje cene za svaki dan koji kasne

Само мала дигресија, ЗОО предвиђа да постоји лимит у максималном износу пенала који могу да се наплате од извршиоца, и тај лимит је веома мали део суме за договорени посао.
Оно што много више утиче је доспевање на "црну листу" извођача, где су му практично, затворена врата за све следеће послове.

 

[fortes]

Opet ti sa istim neokomunistickim idejama....
Ko brani radniku da sam otvori svoju firmu i proba da prodaje iste proizvode, i da zarada ide SAMO njemu?


Upravo to, apsolutno ne poznajes trziste, trziste rada, sam rad......

Ma nisu brate ni komunističke, nego gomila nebuloza nekoga ko nema predstavu kako stvari funkcionišu. Ma ni minimum dodirnih tačaka. Imali smo već jednu ovakvu temu,baš njegovu mislim. Nemam snage da ponovo objašnjavam, ionako je čovek u svom svetu.

 

[markons82]

Само мала дигресија, ЗОО предвиђа да постоји лимит у максималном износу пенала који могу да се наплате од извршиоца, и тај лимит је веома мали део суме за договорени посао.
Оно што много више утиче је доспевање на "црну листу" извођача, где су му практично, затворена врата за све следеће послове.

Ma znam vec sam samo napisao onako, da nije bas tako crno - belo vec ima svega na sta treba obratiti paznju, 1% ce pre bit nedeljno al jbg....

 

[Alter_Ego_]

Imamo coveka koji proizvodi kapije.
Poslodavca i njegovih 10 radnika.
Gazda nalazi i ugovara posao. Radnici rade posao koji je poslodavac ugovorio. Radnici rade sa gazdinim sredstvima za proizvodnju (ap za varenje, ap za secenje, eleltrode, brusilice, strug i dr.).
Radnik iako radi na tuđim sredstvima za proizvodnju otplaćuje ta sredstva koja koristi putrm amortizacije. Gazda svakom radniku od mesecne plate oduzme odredjeni iznos radi amortizacije - održavanja (opravaka ili kupovine) masina i sredstava za rad.
Dakle radnik ne duguje poslodavcu sredstva za rad, jer ih on otplacuje od svoje mesecne plate.

Gazda ne radi, radnik radi - proizvodi. Kada radnici naprave i ugrade kapiju - novac dobija gazda a ne radnici, tako da on raspolože sa novcem koji celim delom nije njegov.

Koliko god kapija napravio i ugradio radnik u toku meseca, njemu ce gazda platiti njegovu platu. Ali ono sto se ne vidi je sledece..
Kada gazdi kupac da novac za jednu kapiju - on deo tog novca mora da da radniku koji je kapio napravio, zar ne? Radnik ce uvek dobiti (uracunato u plati) cenu satnice ili dnevnice rada na koju se on dogovorio i na koju je on pristao. Ali u cemu je zackoljica?
U tome sto radnik dobije samo onaj deo novca koji je utrosen u proizvodnju kapije, a ne dobije ni delic ( ni jedan procenat) opšte zarade od te kapije. Tako ostane pokraden, a da toga nije ni svestan.

Gazda npr. prodao kapiju koju je njegov radnik napravio. Gazda ce radniku da da samo onaj deo novca koji je utrosen na proizvodnju te kapije, a sebi ce uzeti zaradu od kapije. Tako ispadne da gazda ne radeci nista i ne doprinosrci i ne proizvodeci uzima na prrvaru ono sto pripada radniku. Tacnije opsta dobit mora da se podeli na ravne casti.

Ako smo za mesec dana prodali 10 kapije od po 100e to je 10.000e. Ako se izracuna da je za materijal i za proizvodnju tih 10 kapija utroseno 6.000e, to znaci da je ostalih 4.000e cista dobit tj. zarada.
Tih 4.000e treba da se podele između gazde i radnika (u zavisnosti koliko ih ima). Dakle, na svoje plate radnicima po pravu pripada i dobit od opšte koristi tj. zarada kojom im se isplatila mesecna proizvodnja. Dakle ako toh 4000e delimo na 10 radnika i gazdu, to bi znacilo da gazda ima pravo na mesecnu platu prosecnog svog radnika plus 11 deo od 4.000e (koje je opsta zarada). Neko ce reci da nije fer da gazda dobija isto koliko i jedan njegov prosecan radnik. Ali ne treba zaboraviti da radnici placaju sve troskove proizvodnje, utrosak materijala, jos proizvedu i montiraju i donose zaradu za sebe a i za onog koji ne ucestvuje u proizvodnji sa njima - zar gazda ne treba da se zadovolji samo time sto "nista" ne radi i neucestvuje u proizvodnji a za uzvrat ima isto toliko primanja kao jedan prosecan radnik iz te zajednice koji radi, proizvodi i doprinosi.

Да је газда бити лако, газда би био свако.

 

[Обилић]

Тај нагон за напад на газде нам је остао из марксистичке прошлости,
а јадни Маркс и Енгелс и сви остали борци за малог љубоморног и мржљивог радника
су само покушали да тог исфрустриранка подигну из блата.

Али сад тек видим да је наслов теме уствари изванредан - погрешан и смешан је уводни пост !

Дакле који су то начини на које понеки послодавци поткрадају запослене ?
Неке већ наведох у претходном обраћању,
а ево сад се сетих и једног врло перфидног

ради се о коришћењу годишњег одмора !

Запослени има право на 20 радних дана годишње,
послодавац то подели на два дела,
први део 10 радних дана (14-15 са викендима)
и кад запослени то искористи
(мада му се и то пребаци и натукне да су колеге морале дупло да раде да би га замениле)
њему не пада на памет да тражи у тој календарској години други део ГО
а послодавац наравно паре себи у џеп, а пред законом води да је запослени користио свих 20 радних дана.

 

[limunada]

Imamo coveka koji proizvodi kapije.
Poslodavca i njegovih 10 radnika.
Gazda nalazi i ugovara posao. Radnici rade posao koji je poslodavac ugovorio. Radnici rade sa gazdinim sredstvima za proizvodnju (ap za varenje, ap za secenje, eleltrode, brusilice, strug i dr.).
Radnik iako radi na tuđim sredstvima za proizvodnju otplaćuje ta sredstva koja koristi putrm amortizacije. Gazda svakom radniku od mesecne plate oduzme odredjeni iznos radi amortizacije - održavanja (opravaka ili kupovine) masina i sredstava za rad.
Dakle radnik ne duguje poslodavcu sredstva za rad, jer ih on otplacuje od svoje mesecne plate.

Gazda ne radi, radnik radi - proizvodi. Kada radnici naprave i ugrade kapiju - novac dobija gazda a ne radnici, tako da on raspolože sa novcem koji celim delom nije njegov.

Koliko god kapija napravio i ugradio radnik u toku meseca, njemu ce gazda platiti njegovu platu. Ali ono sto se ne vidi je sledece..
Kada gazdi kupac da novac za jednu kapiju - on deo tog novca mora da da radniku koji je kapio napravio, zar ne? Radnik ce uvek dobiti (uracunato u plati) cenu satnice ili dnevnice rada na koju se on dogovorio i na koju je on pristao. Ali u cemu je zackoljica?
U tome sto radnik dobije samo onaj deo novca koji je utrosen u proizvodnju kapije, a ne dobije ni delic ( ni jedan procenat) opšte zarade od te kapije. Tako ostane pokraden, a da toga nije ni svestan.

Gazda npr. prodao kapiju koju je njegov radnik napravio. Gazda ce radniku da da samo onaj deo novca koji je utrosen na proizvodnju te kapije, a sebi ce uzeti zaradu od kapije. Tako ispadne da gazda ne radeci nista i ne doprinosrci i ne proizvodeci uzima na prrvaru ono sto pripada radniku. Tacnije opsta dobit mora da se podeli na ravne casti.

Ako smo za mesec dana prodali 10 kapije od po 100e to je 10.000e. Ako se izracuna da je za materijal i za proizvodnju tih 10 kapija utroseno 6.000e, to znaci da je ostalih 4.000e cista dobit tj. zarada.
Tih 4.000e treba da se podele između gazde i radnika (u zavisnosti koliko ih ima). Dakle, na svoje plate radnicima po pravu pripada i dobit od opšte koristi tj. zarada kojom im se isplatila mesecna proizvodnja. Dakle ako toh 4000e delimo na 10 radnika i gazdu, to bi znacilo da gazda ima pravo na mesecnu platu prosecnog svog radnika plus 11 deo od 4.000e (koje je opsta zarada). Neko ce reci da nije fer da gazda dobija isto koliko i jedan njegov prosecan radnik. Ali ne treba zaboraviti da radnici placaju sve troskove proizvodnje, utrosak materijala, jos proizvedu i montiraju i donose zaradu za sebe a i za onog koji ne ucestvuje u proizvodnji sa njima - zar gazda ne treba da se zadovolji samo time sto "nista" ne radi i neucestvuje u proizvodnji a za uzvrat ima isto toliko primanja kao jedan prosecan radnik iz te zajednice koji radi, proizvodi i doprinosi.

Iz ovog slijedi da ako radis u nekoj firmi i ona npr.ima dobit od milion evra...da ces ti kao radnik dobiti srazmjerno.
A cini mi se da to nije bas tako.
Dobices ugovorenu platu i eventualno bonus ako ti vlasnik isplati.
I nije bas da gazda "nista ne radi".
On zapravo mora sve da organizuje da bi do te dobiti doslo.A ko misli da je to lako,ima pravo da zapocne svoj biznis i bude sam svoj gazda.
A kao sto vidimo, nije bas puno takvih.
Nekad je lakse raditi za platu i posle radnog vremena te firma ne interesuje.

 

[Holy1]

Да је газда бити лако, газда би био свако.

pas ima gazdu, radnik ima poslodavca.

 

[Alter_Ego_]

pas ima gazdu, radnik ima poslodavca.

Прочитај свој први пост.


Ти си употребио израз газда, ја сам се надовезао на израз који си ти увео на тему.

 

[deda tripko]

Brate ti da si zadovoljan gazdinom platom ne bi radio i kraduckao sa strane

Kradim jedino elektrode i 3u1 farbu

Nije to zbog nezadovoljstva vec je folklor.
Zamisl kada bih prestao da kraduckam da da se pojavi visak.

У стомаку се вари а метали се заварују.

Ja sam seoski varioc, gramatika mi nije preko potrebna

 

[S1MCRO]

U suštini, postavljač traži da radnik učestvuje u dobiti preduzeća samo na osnovu toga što je radnik, što nije opravdano jer bi onda trebao da učestvuje i u gubitku, što gotovo nijedan radnik nije u stanju. Jedini slučaj takve raspodele dobiti zabeležen je u samoupravnom socijalizmu. Dobit se delila a gubitke je pokrivala država.

Ali ima jedno drugo polje na kojem poslodavci motaju radničku klasu (namerno ne kažem pojedinačnog radnika, videće se zašto) oko malog prsta. A to je međusobna trgovina. U toj trgovini radnik prodaje sebe u ogromnoj većini slučajeva gotovo u celosti pod onim uslovima koje mu nametne poslodavac. Da bi dobio posao koji mu je preko potreban, radnik pristaje na sve. Ne cenjka se, ne zahteva ništa, prihvata bilo šta ne bi li pobedio ostale konkurente za to radno mesto. Poslodavac, vešt trgovac, zna koliko mu je stalo do toga i zato konstantno podiže lestvicu zadataka, očekivanja, dužnosti itd. I često to radi postepeno, ne otkrivajući radniku u startu šta će sve da traži od njega. Ovaj odnos bi se najslikovitije opisao kao pecanje. Kao što riba ne zna šta je čeka nakon što zagrize mamac, tako ni radnik ne zna u šta se upušta prihvatanjem poslodavčeve ponude, jer mu se uslovi rada otkrivaju postepeno. Kao što vas vešt trgovac neće na ulici nuditi robom, već prvo probati da vas namami u svoj dućan, a onda u drugoj fazi podvrći ''obradi'', tako ćete i vi kao radnik tek posle nekog vremena shvatiti kako ste vešto izmanipulisani i navedeni da date mnogo a da dobijete mizerno malo.

Razgovorom sa današnjim penzionerima nemoguće je ne primetiti da ono što je u vreme srećnog samoupravljanja radilo nekoliko radnika danas radi jedan čovek. Poslodavci će ovo pravdati činjenicom da je uzrok toga tehnički napredak tj. da je tehnika mnoge poslove olakšala pa više nije isplativo niti smisleno da se angažuje isti broj radnika kao ranije. Tačno. Ali pri tome svesno zanemaruju vreme i energiju koju jedan radnik mora da utroši da bi se obučio za rad na različitim mašinama, različitim kompjuterskim programima, upotrebu različitih jezika itd. Nije neobično da nekom preduzetniku čitav posao u firmi radi jedan jedini radnik. Jedan ekstreman primer za koji znam je neka štamparija u kojoj je zaposleni grafički dizajner dočekivao klijente, kuvao im kafe, ugovarao poslove, išao u nabavku, izrađivao dizajne, štampao, sekao, javljao se na telefon, održavao higijenu u objektu i radio ko zna šta sve još. Sve to za platu od 300-350 evra. Dakle, ne samo da je prihvatio da radi više nego što je fizički izvodljivo, već se i prodao ekstremno jeftino. Za to vreme, gazda je vreme provodio po kafićima i glumio velikog bosa. Nije razmišljao o stresu koji njegov zaposleni preživljava. Šlag na torti bio je činjenica da u svom poslovnom
objektu nije imao toalet pa je onaj nesrećnik morao da trči kući kad ga pritegne. I to svojim kolima i svojim gorivom. Postoji bezbroj drugih primera. Recimo, koliko građevinskih radnika strada na poslu u Srbiji a koliko u nekoj uređenijoj zemlji? Ili, koliko radnika u hemijskoj industriji umire od raka. I tako dalje. A sve zbog toga što poslodavci gledaju da uštede na svemu, a rizik i troškove gubitka života i zdravlja prebacuju na radnike.

Jednom sam razgovarao sa jednim malim privrednikom i pitao ga da li misli da bi humaniji tretman radnika bio korisniji na duže staze za njegovu firmu, na šta mi je odgovorio: ''Vidiš ovaj mali šrafić ovde? Držaću ga tu dok se ne pojede od rada. A kad se bude pojeo, zameniću ga drugim. Tako isto i sa radnicima''.

Još jedan primer su troškovi obuka i obrazovanja radnika, koje privatni poslodavci uglavnom prebacuju na radnike. Od vas se očekuje da znate sve što njemu treba, kao da svo to znanje pada s neba.

Pa onda troškovi prevoza. Mnoge male privatne firme to ne plaćaju, iako znaju da nijedan njihov zaposleni ne može da dođe do posla pešaka ili na biciklu. Ovde se možda i najbolje vidi da bi radnici udruživanjem i zajedničkim delovanjem mogli da izdejstvuju da im ti troškovi budu refundirani jer poslodavac ne bi mogao da ih zameni drugim radnicima koji žive u blizini firme. Ali većina njih ćuti i ne buni se, strahujući od gubitka radnog mesta.

Troškovi toplog obroka. Ni ovo mnogi ne plaćaju, pod izgovorom da radnik mora da jede imao posao ili ne. Samo što se zanemaruje da se tokom rada troši više kalorija pa je potreban i jači i skuplji obrok, i da često nisi u mogućnosti da jedeš ono što bi pojeo kod kuće. Još ako često radiš prekovremeno, reci zbogom kuvanoj hrani i navikavaj stomak na lisnato testo, tople sendviče i roštilj svakog dana. Sve iz svog džepa, dabome.

I što je preduzeće manje to su i mogućnosti radnika da za sebe izbore bolje uslove slabije.

Naravno, da bi se postiglo ovako nešto, ne sme da postoji sindikat, jer poslodavci znaju da je mnogo lakše izboriti se sa pojedincem nego sa grupom. Zato seku u korenu svaku mogućnost sindikalnog udruživanja radnika.

 

[franak]

To su budalaatine, a tebi bi pametnije bilo da budes gazda ako vec smatras da je lose biti nadnicar.

Bravo prijatelju.Iskreno i ja nebi znao bolje da mu odgovorim.

 

[R.Reventlov]

Jednom sam razgovarao sa jednim malim privrednikom i pitao ga da li misli da bi humaniji tretman radnika bio korisniji na duže staze za njegovu firmu, na šta mi je odgovorio: ''Vidiš ovaj mali šrafić ovde? Držaću ga tu dok se ne pojede od rada. A kad se bude pojeo, zameniću ga drugim. Tako isto i sa radnicima''.

Све што си написао је прилично тачно али се односи на групу радника који су "шрафови".
Има их много, исти су, раде исте послове и знају да се заврну или одврну.
Међутим, кад истог тог приватника питаш да то примени и на, рецимо, скупу грађевинску машину, вођену компјутерским програмом о којем он лично не зна ништа, онда се песмица мења.
То нас враћа на причу о образовању, јер ко неће да учи, биће шраф.
А то зависи само од будућег радника. Ако буде стручњак у својој области, онда ће моћи да одређује услове. Ако му "газда" не да те услове, даће конкуренција.

 

[S1MCRO]

Све што си написао је прилично тачно али се односи на групу радника који су "шрафови".
Има их много, исти су, раде исте послове и знају да се заврну или одврну.
Међутим, кад истог тог приватника питаш да то примени и на, рецимо, скупу грађевинску машину, вођену компјутерским програмом о којем он лично не зна ништа, онда се песмица мења.
То нас враћа на причу о образовању, јер ко неће да учи, биће шраф.
А то зависи само од будућег радника. Ако буде стручњак у својој области, онда ће моћи да одређује услове. Ако му "газда" не да те услове, даће конкуренција.

Takvi su 1% radne snage. Ja govorim o ostalih 99%.

 

[R.Reventlov]

Takvi su 1% radne snage. Ja govorim o ostalih 99%.

Ја говорим исто. Да 99% кллинаца не разуме да је образовање битно и да морају да се науче и навикну да уче, а шта ће учити, то је мање битно. Ако се не пробијеш знањем, онда си шраф.
Зашто би шраф имао вредност грађевинске машине?