Ево једна наводна недосљедност:
"2. Још говори Бог Мојсију и рече му: Ја сам Господ.
3. И јавио сам се Авраму, Исаку и Јакову именом *Бог Свемогући, а именом својим † Господ не бих им познат" (Излазак 6:2-3).
Међутим, видимо да су праоци знали Бога као Господа:
"2. А Аврам рече: Господе, Господе, шта ћеш ми дати кад живим без дјеце, а на ком ће остати моја кућа то је Елијезер овај Дамаштанин?" (Постање 15:2).
Св. Филарет Московски нам нуди рјешење проблема:
"Я являлся Аврааму, Исааку и Иакову (под) именем Бога всемогущего шаддай, но о имени Моем иеговаг Я не познался или не познан был ими. Имя Иегова патриархам не было известно не просто, не буквою, но в рассуждении исполнения обетований и особенно освобождения от Египетского ига. Такое изъяснение оправдывается а) подобным местом Ис. 52, где говорится, что плененная дщи Cионя тогда познает имя Иеговы, когда по Его смотрению совлечет узы с выи своя, b) несообразностию буквального смысла: ибо имя Иеговы открыто было патриархам"
"Ја Сам Се јавио Аврааму, Исаку и Јаков под именом Бог Свемогући али нисам им био познат Својим Именом Јехова. Име Јехова патријарсима није било познато не једноставно по слову но по схватању испуњавања обећања и особито ослобођења од египатског ропства. Ово тумачење је оправдано а) сличним мјестом у Исаија 52 гдје се каже да ће заробљена ћерка Сионска знати име Јеховино када са свог врата скине окове пред Њим, б) несагласности буквалног тумачења пошто је име Јехова било откривено патријарсима" (Филарет Московский (Дроздов), святитель. О Пятикнижии Моисеевом // Чтение в обществе любителей духовного просвещения. С. 611)
