Nema na čemu. Ja bih volela da se javi još kolega sa starijih godina sa iskustvima.
Što se tiče skripti i repetitorijuma iz svih predmeta, ja sam apsolutni protivnik, i ne mogu da kažem da su mi ikada pomogle na ispitu, tj. da sam učeći iz njih nešto znala i naučila. Skripte su dobre ako nemaš vremena i potrebno ti je da spremiš recimo kolokvijum za tri dana, pa nemaš vremena za knjigu. Prednost velike knjige je ogromna, ukoliko umeš, naravno da je iskoristiš - a to sam pisala negde na Brucoši medicinskog fakulteta, pogledaj, mislim da ćeš neći dosta korisnih informacija (u najkraćem, knjige su bolje od skraćenih izdanja jer je sve podrobnije objašnjeno, pa treba manje toga da se nauči). Izizetak je anatomija, naravno, jer u njoj zaista nije moguće razumeti materiju.
Dakle - knjiga iz histologije je meni bila jako lepa i korisna, zbog toga što je bila u boji (šareno je i budali lepo
), i zato što mi se dopadalo kako je napisana. Tipovi kolagena su, kao što si i sam primetio, krajnje nepotrebni. Na kraju, ne možeš ni u prvom čitanju knjige da očekuješ da ćeš sve zapamtiti. Recimo, nevažni su ti i proteini koji ulaze u sastav međućelijskih spojeva, ali je, naravno, vrlo važno da naučiš tipove međućelijskih spojeva. Od svega što je "nemoguće" naučiti iz tog početka histologije, važni su ti mikrotubuli, mikrofilamenti i intermedijalni filamenti. Savet - sve što ti se čini da je nemoguće naučiti, nepotrebno ili previše sitno, preskači. Posle ćeš videti da li ti je vitalno važno ili ne. Moraš znati (pod obavezno!!!) gde se koji tip epitela nalazi. To ako sada naučiš, nećeš imati nikakvih problema kasnije. Probaj da nekako naučiš napamet, uprkos tome što možda sada ne znaš šta je recimo bubrežni glomerul i koji su proksimalni, a koji distalni tubuli, nekako ubaci to sebi u glavu, olakšaće ti život neizmerno kada konačno budete radili bubreg. Konačno, gdegod se pominju različiti organi, kao recimo kada se uče tipovi kapilara, to nauči, opet, biće ti lakše kasnije.
Zaboravih da ti kažem - histologija je prilično važna, ma koliko ti se sada činila apsolutno nevažnom u odnosu na anatomiju. Neko okej znanje histologije (pritom mislim na razumevanje principa histologije, na vezu između strukture i funkcije svakog organa) će mnogo da ti se isplati kasnije, u drugoj, i, evo sada u trećoj. Znam da meni jeste. I mislim da ne grešim mnogo ako kažem da je u tom smislu knjiga apsolutno neprocenjiva u odnosu na repetitorijum. Bar se tako pokazalo kod mojih kolega sa godine.
Ovo je malo višak saveta u odosu na ono što si me pitao, nadam se da ne zameraš.
Genetiku sam učila iz neke knjige koja se, mislim, zove "Biologija sa humanom genetikom", koja, pored poglavlja iz genetike ima, jelte, poglavlja iz biologije. Pri čemu sam ja imala kopiranu verziju te knjige i nije mi trebala do negde pred sam ispit. Što i nije neko veliko zlo, jer sam bila aktivna na vežbama, i to mi je veoma pomoglo. Nama su profesori na predavanjima davali skripte sa tih predavanja, i odatle smo učili neka ispitna pitanja. To je, koliko se sećam, bilo sve što smo učili iz genetike. A, da, i praktikum, koji je bilo vrlo korisno imati, za vežbe.
