Kako pauk plete mrežu?

L

Lada

Legenda
Poruka
52.215
Izvor https://www.automatika.rs/vesti/razno/html

Ako vas interesuje kako “opasni” ružni pauk plete mrežu evo teksta za vas o tome…Mnogi od nas smatraju da pauci svoju svilenkastu nit upotrebljava samo i isključivo za pletenje svojih mreža ipak to baš i nije tačno…
images_zanimljivosti_dana_2020_SLIKE_paukova-mreza.jpg
 
Poslednja izmena:
Ipak, ni jedna druga životinja ne upotrebljava svoj svileni konac u toliko različitih svrha kao što ga upotrebljava pauk.

Pauku njegova nit služi za gradnju skrovišta, kanala za spašavanje, za pravljenje ronilačkih zvona, “vazdušnih letelica”, lasa, zamki i, naravno, mreža.

Pauci ne spadaju u red insekata, već u posebnu grupu poznatu pod imenom Arachnidea. Za razliku od insekata, pauci imaju osam pari nogu, osam pari očiju, nemaju krila i građeni su samo iz dva dela.

Pauci se mogu pronaći u svim klimatskim predelima: oni se kreću po zemlji, pužu uz biljke, “trče” po površini vode, pa čak i žive u vodi. Razne vrste pauka žive u svim krajevima sveta, dok ued nekih vrsta može biti vrlo opasan ili čak smrtonosan za čoveka!
 
Svoje svilene niti pauk stvara u jednoj žlezdi koja se nalazi u stomaku Pri samom vrhu njegovog stomaka nalaze se određeni organi sastavljeni od nizajako tankih kanala. Svila se luči, prolazi ovim kanalima i izlazi kroz otvore. Pri izlazu iz otvora, ona je još uvek u tekućem stanju; čim dođe u dodir sa vazduhom, odmah očvrsne pretvarajući ih u svilene paukove niti.
 
I same mreže što ih pauci pletu mogu biti vrlo različite. Mreža u obliku kotača pripada skupini koju najčešće vidimo.Postoje i mrežaste “cevi”, sačinjene od glatkih niti u obliku tunela, poput nekih skrovišta.

Jedna podvrsta pauka izrađuje svoje mreže u obliku jama s pokretnim, otvorenim poklopcem, koji se odmah spusti i zatvori „jamu“ čim u nju upadnu kukci. Opet nmeke druge podvrste ispredaju mrežu u obliku zvona za ronjenje, koje ne propuštaju vodu, te mogu živeti i pod vodom!

Najveći pauk je tarantula, a najotrovniji je pauk crna udovica .
 
Svi pauci, bez obzira na to da li pletu mreže ili ne, imaju nekoliko zajedničkih osobina. Imaju osam nogu. Insekti su im omiljena hrana (pauci nisu insekti; oni spadaju u arahnide – grupu životinja koja uključuje krpelje, grinje i škorpione). Postoji bar 40000 vrsta paukova.

Pauci koji pletu mreže mogu da naprave jednostavne, ali i veoma složene mreže. Čak i kad je mreža gotova, pauk ne živi samo u njoj. On može da se skloni pod crep na krovu, u ugao prozora ili pod kamen. Mreža služi za hvatanje insekata, a ponekad je potrebno i po nekoliko sati da se napravi dobra mreža.

Na primer, pauk iz familije Araneidae koristi nekoliko različitih vrsta paučine. Svilenkasta nit potiče iz žlezda u stomaku, a različite žlezde proizvode različite vrste paučine. Pauk može da upotrebi nekoliko vrsta paučine da bi dobio nit koja mu odgovara. Suvu nit upotrebi da napravi okvir za svoju mrežu.
 
Zatim preko nje polaže lepljivu nit da bi ulovio insekte. Pauk iz familije Araneidae počinje da plete mrežu tako što pušta nit niz vetar. Kraj niti nošene kroz vazduh hvata se za neki predmet u blizini i omogućava pauku da se popne po njoj kako bi je ojačao još jednom snažnijom niti.

Pošto napravi konturu mreže, pauk ispreda nit kojom jednu stranu mreže povezuje sa drugom. Onda se spusti do sredine te niti i ispreda još jednu, koju pričvrsti za suprotnu stranu mreže. Zatim ispreda još suvih niti, koje se pružaju od središta mreže kao žice na točku bicikla. Onda kruži po tim žicama polažući spiralu od niti. Na kraju preko te spirale polaže lepljivu nit. Konturu mreže uklanja – tako što je pojede. I klopka je gotova.
 
Sklop mreže može biti manje ili više složen. Šare utkane u nju verovatno su deo klopke. Čovek u njima možda i ne nalazi ništa naročito, ali to je zato što ih on ne vidi u ultraljubičastoj svetlosti, koja dolazi od Sunca. Međutim, mnogi insekti, naročito oni koji se hrane polenom i nektarom, vide ultraljubičastu svetlost.

A neki pauci možda prave posebne mreže da bi ih privukli. Naime, pauk najpre isplete mrežu koja odbija veoma malu količinu ultraljubičastog zračenja. Zatim u nju utka šaru koja sija pod ultraljubičastim zracima. Ta šara podseća na ultraljubičasti odblesak kakav daju mnogi cvetovi.

Prema tome, gladni insekti u potrazi za obrokom vide lep cvet koji blista pred njima. Kad slete, upletu se u ukrašenu mrežu u kojoj živi gladni pauk.
 
Nekoliko naučnika koji su svoje vreme posvetili istraživanju paukove mreže, bili su zapanjeni nekim činjenicama kada su izanalizirali niti mreže koju su ispleli braon pustinjski paukovi. Niti su ravne i snažne su poput veštačkog materijala Kevlar, koji se koristi u industriji.

Pauci imaju specijalnu žlezdu koja se nalazi u stomaku, i određene organe sastavljene od niza tankih kanala pomoću kojih luče svilu, koja kada dođe u kontakt sa vazduhom očvrsne i dobija se paukova mreža.
Q9mkVjN.jpeg
 
Braon pustinjski pauci su poznati kao otrovni – jedan njihov ugriz može biti izuzetno bolan pa čak i smrtonosan. Međutim, oni su poznatiji po tome što proizvode ravnu svilu, umesto klasične, koja je cilindričnog oblika. Naučnike je zaintrigiralo to kako ovi paukovi zapravo pletu svoju mrežu.

Snaga ovih niti pripisuje se time što imaju ravnu strukturu i što su utkane u minijaturne petlje. Bilo je mnogo pokušaja u prošlosti, gde su naučnici pokušavali da ojačaju sintetičke materijale sa sličnim sitnim petljama ali svaki put bi jednostavno pukli. Sada su došli do saznanja da se mnogo toga krije u samom načinu tkanja.
 
Hannes Schniepp, čovek koji je pokrenuo celu ovu studiju, veruje da ukoliko materijal koji se koristi za kreiranje paukove mreže, bude utkan pomoću najnovijih tehnika i primenjen na većim razmerama, može da proizvede sintetički materijal koji će biti nekoliko puta jači od Kevlar vlakana. Predviđeno je da se taj materijal prvenstveno koristi pri stvaranju boljih traka za padobrane, koji se podvrgavaju ogromnim pritiskom pri otvaranju.

Polimeri poput plastike zahtevaju uljana jedinjenja kako bi se napravili. Sa povećanjem korišćenja energije iz obnovljivih izvora, zajedno sa smanjenjem naftnih rezervi, naučnici su u potrazi za materijalom koji bi bio održiva alternativa plastici. Ovo može biti jedno od rešenja na tom putu!
 
Pa ne mora strah, postoje alergije na paukovu mrezu, i na ujed pauka...
Ja sam alergican na paukovu mrezu , a nisam na neke ujede pauka a opet jesam na neke druge..

Nekad je paukova mreza bas tanka i ne osetis nikako , cak ni kao svrab, ali koza zna sta zna..

Opet alergija mi nije neka velika, izadje bar folikula ili ne izadje nego se samo zacrveni par sati..
ili pola sata...
Kad ima puno pauka, ako ne znas sta ti je, pauk ti je..
 
Umri_muski:
Pa ne mora strah, postoje alergije na paukovu mrezu, i na ujed pauka...
Ja sam alergican na paukovu mrezu , a nisam na neke ujede pauka a opet jesam na neke druge..

Nekad je paukova mreza bas tanka i ne osetis nikako , cak ni kao svrab, ali koza zna sta zna..

Opet alergija mi nije neka velika, izadje bar folikula ili ne izadje nego se samo zacrveni par sati..
ili pola sata...
Kad ima puno pauka, ako ne znas sta ti je, pauk ti je..
Kliknite za proširenje...
Hvala:hvala:
 
Da, da ne mislite da oni mali jedva vidljivi ne ujedaju , ujedaju majku im , i oni..
nema vise od mm a ujeda...meni koza na rukama dovoljno meka da moze da ujede..
Na nogama verovatno nije...
Tu verovatno suga bi mogla, krpelji sigurno , i sta ono jos rece je isti rod...
 
Umri_muski:
Da, da ne mislite da oni mali jedva vidljivi ne ujedaju , ujedaju majku im , i oni..
nema vise od mm a ujeda...meni koza na rukama dovoljno meka da moze da ujede..
Na nogama verovatno nije...
Tu verovatno suga bi mogla, krpelji sigurno , i sta ono jos rece je isti rod...
Kliknite za proširenje...
Nemoj da das da te grickaju...meni je vec zlo od komaraca,zato imam ovde temilicu da je dobar samo mrtav komarac:zcepanje:tako i sa paucima,a ima ih sve vise cak i u kuci....stariji kazu radijacija,od NATO bombinga...
 
Pa kod mene je stanje ovako....ako imas dvoriste, onda ih ima 20 minimalno kad god hoces..
Ako nemas, onda ako otvoris vrata, istog trenutka udju bar 3,4 leti zimi , totalno svejedno..
To je 1 sprat,
Ako je drugi , onda im treba malo duze da bude otvoreno , znaci 3,4h....isto 3,4 udju..

Ako nema sta da love, izginu , sasuse se tacnije, za nekih 10 dana.
Bez obzira koja su vrsta...
Svaki visi sprat donosi manje pauka...
komarci se dizu do 7 , 8 og u talasimo , iznad je sporadicno.
Ne znam za pauke...
Zgrade sa staklenim fasadama imaju manje pauka...jer se dok se penju otvaraju pticama za lovljenje...tj ptice mogu da ih pokokaju.
 
Umri_muski:
Pa kod mene je stanje ovako....ako imas dvoriste, onda ih ima 20 minimalno kad god hoces..
Ako nemas, onda ako otvoris vrata, istog trenutka udju bar 3,4 leti zimi , totalno svejedno..
To je 1 sprat,
Ako je drugi , onda im treba malo duze da bude otvoreno , znaci 3,4h....isto 3,4 udju..

Ako nema sta da love, izginu , sasuse se tacnije, za nekih 10 dana.
Bez obzira koja su vrsta...
Svaki visi sprat donosi manje pauka...
komarci se dizu do 7 , 8 og u talasimo , iznad je sporadicno.
Ne znam za pauke...
Zgrade sa staklenim fasadama imaju manje pauka...jer se dok se penju otvaraju pticama za lovljenje...tj ptice mogu da ih pokokaju.
Kliknite za proširenje...
Znas puno o zivotinjama,mozda si veterinar?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Пилипенда
Ко кога и како?
Odgovora
3
Pregleda
242
Пилипенда
Пилипенда
Sensei
Pet godina skupljali paučinu zlatnog pauka da naprave ...
Odgovora
19
Pregleda
296
Sensei
Sensei
Manga Hilux
Kako je nastala merna jedinica KS
Odgovora
1
Pregleda
97
Manga Hilux
Manga Hilux

Back
Top