- Poruka
- 32.745
Postoji veliko neznanje u vezi sa osiromašenim uranijumom i priča kako je on odgovoran za izazivanje raka.
Ja bih uputila na link
https://www.svetnauke.org/17987-kako-osiromaseni-uran-ne-izaziva-rak
u kojem malko detaljnije piše ono što ću sad navesti.
Dakle, uranijum kao atom zrači alfa zračenje. Alfa čestice su teške i zaustavljaju se listom papira ili kožom. One dakle ne prodiru u telo. Jedini problem može nastati ako progutate hranu u kojoj se nalazi uranijum. Svaki atom uranijuma je radioaktivan, bilo tzv obogaćeni ili osiromašeni. To je zbog prirode jezgra tih atoma, jednostavno postoji neka sila u jezgrima koja ih tera da izbacuju alfa čestice spontano.
U prirodi je oko 99% uranijuma U238, on nije tako opasan jer se jako dugo raspada. Praktično ako se unese u telo ostaće doživotno, jer mu je vreme poluraspada oko 4.5 milijarde godina . Sa druge strane U235 je opasniji jer mu je vreme poluraspada "samo" oko 700 miliona godina . Znači, pravi nešto više alfa čestica. Šta je obogaćeni uranijum? Materijal koji ima više procenata U235 nego u prirodi. I pogodan je za nuklearne elektrane. Kada se U235 potroši u elektranama nastaje osiromašeni, to je onaj sličan kao u prirodi. On je jako slabo radioaktivan.
Osiromašeni uranijum može nauditi telu samo ako se velike količine unesu kroz hranu, vodu ili vazduh. U TELO. Dakle, alfa čestice ne lete kroz vazduh, ne prolaze kroz kožu, ne napadaju nas iz vazduha ako prolazimo pored bombe koja ima osiromašeni U. One tek par cm mogu preći vazduh i onda bup, padaju. Iz njih nastaju atomi helijuma kada prikupe 2 elektrona. A helijum je... hm, pa helijum je bezopasan.
Dragi moji, nešto drugo izaziva toliko tumora u savremeno doba. Kod nas. Jasno je da to nije osiromašeni uranijum u NATO bombama. One su ubijale ljude, ali pričati o radioaktivnosti na onaj način kako se priča je hm.. naučno pogrešno.
Ja bih uputila na link
https://www.svetnauke.org/17987-kako-osiromaseni-uran-ne-izaziva-rak
u kojem malko detaljnije piše ono što ću sad navesti.
Dakle, uranijum kao atom zrači alfa zračenje. Alfa čestice su teške i zaustavljaju se listom papira ili kožom. One dakle ne prodiru u telo. Jedini problem može nastati ako progutate hranu u kojoj se nalazi uranijum. Svaki atom uranijuma je radioaktivan, bilo tzv obogaćeni ili osiromašeni. To je zbog prirode jezgra tih atoma, jednostavno postoji neka sila u jezgrima koja ih tera da izbacuju alfa čestice spontano.
U prirodi je oko 99% uranijuma U238, on nije tako opasan jer se jako dugo raspada. Praktično ako se unese u telo ostaće doživotno, jer mu je vreme poluraspada oko 4.5 milijarde godina . Sa druge strane U235 je opasniji jer mu je vreme poluraspada "samo" oko 700 miliona godina . Znači, pravi nešto više alfa čestica. Šta je obogaćeni uranijum? Materijal koji ima više procenata U235 nego u prirodi. I pogodan je za nuklearne elektrane. Kada se U235 potroši u elektranama nastaje osiromašeni, to je onaj sličan kao u prirodi. On je jako slabo radioaktivan.
Osiromašeni uranijum može nauditi telu samo ako se velike količine unesu kroz hranu, vodu ili vazduh. U TELO. Dakle, alfa čestice ne lete kroz vazduh, ne prolaze kroz kožu, ne napadaju nas iz vazduha ako prolazimo pored bombe koja ima osiromašeni U. One tek par cm mogu preći vazduh i onda bup, padaju. Iz njih nastaju atomi helijuma kada prikupe 2 elektrona. A helijum je... hm, pa helijum je bezopasan.
Dragi moji, nešto drugo izaziva toliko tumora u savremeno doba. Kod nas. Jasno je da to nije osiromašeni uranijum u NATO bombama. One su ubijale ljude, ali pričati o radioaktivnosti na onaj način kako se priča je hm.. naučno pogrešno.