Kako odrediti protok vode u sledecem slucaju

Slobodan pad je, rezervoar na 1165 m nadmorske visine, crevo 6/4(1,5 coli) dugo 2370m, drugi kraj creva je na 1091 metar nadmorske visine, znači pad je 74 m.tj 7,4 bara. Koliko vode dobijem na kraju?
Svaka čast onome koji ovo zna izračunati! Ne radi se samo o horizontalno položenoj cevi dužine 2370 m i 7,4 bara na jednom kraju, već se pritisak SMANJUJE jer je cev koso položena!
 
Из Бернулијеве једначине се добија да је брзина воде која истиче 38m/s, а за дати пречник цеви проток воде је 43 l/s.

Ово под претпоставком да је притисак у резервора исти као и притисак на крају цеви, мада је овај други мало већи јер је нижи 74 метара. Такође брзина истицања воде зависи од облика отвора цеви, па се множи са емпиријским коефицијентом који је 1 или нешто мањи. Такође је претпостављено да је резервоар довољно велики да је брзина кретања воде у њему занемарљива.
 
Из Бернулијеве једначине се добија да је брзина воде која истиче 38m/s, а за дати пречник цеви проток воде је 43 l/s.

Ово под претпоставком да је притисак у резервора исти као и притисак на крају цеви, мада је овај други мало већи јер је нижи 74 метара. Такође брзина истицања воде зависи од облика отвора цеви, па се множи са емпиријским коефицијентом који је 1 или нешто мањи. Такође је претпостављено да је резервоар довољно велики да је брзина кретања воде у њему занемарљива.
Nije Bernuli, nego Toričelijeva formula ( izvedena iz toga?)?
https://www.znrfak.ni.ac.rs/serbian...106-FIZIKA/PREDAVANJA/13. Dinamika fluida.pdf
Ali svejedno, NEĆE biti tako jer je to u slučaju da je bure visoko 74 m, a rupa je na dnu! Ovde imamo plitko bure i cev koja ima rupu 74 metra niže, a to znači i otpor strujanja vode kroz dugačku tanku cev itd....
 
Nije Bernuli, nego Toričelijeva formula ( izvedena iz toga?)?
https://www.znrfak.ni.ac.rs/serbian/010-STUDIJE/OAS-4-1/I GODINA/PREDMETI/106-FIZIKA/PREDAVANJA/13. Dinamika fluida.pdf
Ali svejedno, NEĆE biti tako jer je to u slučaju da je bure visoko 74 m, a rupa je na dnu! Ovde imamo plitko bure i cev koja ima rupu 74 metra niže, a to znači i otpor strujanja vode kroz dugačku tanku cev itd....
Ради се о Бернулијевој једначини изведене из закона о одржању енергије, а Торичелијева се добија, из ње, под условима које сам навео. У суштини постоји разлика притиска, а и брзина воде у резервоару није нула, па ако се то урачуна онда ту Торичели не помаже.

Отпор струјању флуида кроз цев је занемарљив, нарочито код воде која има никакву вискозност. Наравно услов је ламинарно струјање флуида, а не видим зашто не би било такво ако не постоје оштре кривине на цреву.
 
Ради се о Бернулијевој једначини изведене из закона о одржању енергије, а Торичелијева се добија, из ње, под условима које сам навео. У суштини постоји разлика притиска, а и брзина воде у резервоару није нула, па ако се то урачуна онда ту Торичели не помаже.

Отпор струјању флуида кроз цев је занемарљив, нарочито код воде која има никакву вискозност. Наравно услов је ламинарно струјање флуида, а не видим зашто не би било такво ако не постоје оштре кривине на цреву.
I ako je strujanje LAMINARNO, imamo gubitke uz stenke zidova cevi koje miruju, a fluid struji kraj njih!
 
I ako je strujanje LAMINARNO, imamo gubitke uz stenke zidova cevi koje miruju, a fluid struji kraj njih!
Oни су толико мали да се занемарују. По теби би требало црево да се греје због тих губитака. Ламинарно струјање није услов због губитака, него уопште за Бернулија.

Ја сам мислио да ћеш оборити Бернулија јер му је једначина на бази одржања енергије и у њој се јавља брзина на квадрат, а ти ме остави разочараног.
 
Oни су толико мали да се занемарују. По теби би требало црево да се греје због тих губитака. Ламинарно струјање није услов због губитака, него уопште за Бернулија.

Ја сам мислио да ћеш оборити Бернулија јер му је једначина на бази одржања енергије и у њој се јавља брзина на квадрат, а ти ме остави разочараног.
Hvala za ideju, ali još sam na Bočnom pucnju i upravo smišljam Zakon o Vektorizaciji Energije!
 
Да те подсетим, у ОТР не важи закон о одржању енергије, ако те уопште занима ОТР.
Koji hebeni OTR? Pa još mozgam(o) da li je rad A = F*s ili F*t! Da li je Ek = m*^2/2 ili Ek= K*m*v itd.....Nisi primetio da smo zapeli na mnogo manjim brzinama, a na koje se ne mogu da primene te Ajnštajnove relativističke gluposti!?
 

Back
Top