Quantcast

Kako objaviti knjigu u Laguni?

Poruka
51.012
Ajmo sad malo više o onome šta se dešava u praksi:

Imate rukopis, i smatrate ga dobrim. Dobrim ga smatra i vaš lektor (pod uslovom da je nepristrasan, i da nije vaš najbolji prijatelj, čovek za sve, koji vam je takođe uradio i prelom, i dizajn korica - gratis). Dobrim ga smatra i vaša uža familija. Mislite da za vas treba da čuje i šira čitalačka publika. Krećete u pohod na izdavače. Koga ćete izabrati? – Naravno, onog izdavača koji je po vama najeminentniji, najpoznatiji i najizgledniji da će vas lansirati u zvezde. Ako može Vidojković, što ne biste mogli i vi da se pojavite u širokom spektru izdanja Samizdata? Ili Platoa ... Lagune?
Svastika vašeg komšije, inače malo poznata autorka 5-6 zbirki pesama, preporučuje vam njenog izdavača. On nije renomiran, ali je na neviđeno zainteresovan. *Hint: reč je o malom, nepoznatom izdavaču, koji popunjava kvotu objavljenih knjiga kako bi konkurisao za bolju stratešku poziciju na sledećem sajmu knjiga. Ako ispuni kvotu, dobiće mesto u centru hale I; u protivnom, moraće da se zadovolji štandom u nekom mračnom ćošku. Vašu knjigu će publikovati u što skromnijem izdanju, na jeftinijem papiru, u relativno malom tiražu. Nećete dobiti nikakav honorar. Izdavač će vas ubeđivati da su troškovi štampe toliki da su pojeli svaku zaradu ... i teška srca daće vam, na ime honorara, 20-50 primeraka vaše knjige. Na marketinšku kampanju ne računajte, kao ni na recenziju. Eventualno možete iskukati termin za promociju, u organizaciji izdavača, u prostoru koji ne birate vi, sa gostima od kojih 50% pripada stalnim posetiocima promocija i izložbi na kojima se može sesti, ugrejati, popiti pićence i – ako bude sreće – nešto čalabrcnuti. To su oni koje niste pozvali ni vi ni vaš izdavač, a kojima redovno klonu glave posle desetak minuta a ponekome se omakne i glasno hrkanje.
Na tu promociju neće doći nijedan novinar, nijedna televizija – ma koliko predstavnika medijskih kuća vi ili svastika vašeg komšije pozvali. Deo tiraža, tj. vaš honorar, podelićete ljudima koji vam obećavaju prikaz u štampi (1 od 10 to i učini), familiji i po kojem prijatelju; 5 ćete zadržati za sebe. I to bi, otprilike, bilo to.
Ukoliko se upustite u hrabar poduhvat saradnje sa nekom jačom izdavačkom kućom, spremite se na razne vrste mogućih poniženja – od mejlova na koje nikako da dobijete odgovor, do telefonskih poziva na koje se niko ne javlja (ili se javlja sekretarica sa informacijom da je osoba koju tražite na sastanku). Pod uslovom da dođete do faze slanja sinopsisa, može se dogoditi da vam kažu da:
- nisu zainteresovani jer je vaša priča milion puta prežvakana (iako nije)
- neće da objave vaše čedo, jer ne rade sa anonimusima, već samo sa viđenijim piscima
- ne objavljuju domaće autore (u slučaju da im se vaše delo ipak dopadne, predložiće vam zvučan anglosaksonski pseudonim)

Ako vam se posreći pa uspostavite saradnju sa jakim izdavačem, računajte na sledeće mogućnosti:
- sugestiju promene naslova romana (kratki naslovi nisu popularni; najefektniji su oni koji zbunjuju ili koji ništa ne znače - npr. "Tange, brushalteri, moj pas Alfi")
- sugestiju promene kraja romana (utisak nedovršenosti je trenutno u modi)
- sugestiju uvođenja više erotskih scena, makar tematika vašeg romana bila o, recimo, životu monaha
- krajnje bezočnu lekturu i korekturu, koja će vam iskasapiti rečenice i izmeniti smisao onog što ste hteli da kažete (u trendu su kratke rečenice, jer je samo i isključivo Andrić umeo da barata drugačkim – a vi niste Andrić)

Nećete dobiti honorar. Odnosno i najčešće, on će vam biti isplaćen kada se rasproda tiraž. Troškove objavljivanja i plasmana snosi izdavač, ali, čak i ako vam se knjiga solidno prodaje, krivci za neuplaćeni honorar uvek su knjižari koji nisu na vreme izmirili svoje obaveze prema izdavaču.
Ako izdavač vašu umotvorinu proceni kao bestseler, imaćete medijsku podršku, a sasvim je moguće da vam se delo volšebno pojavi sa oznakom "II izdanje", i da se u javnim anketama ispostavi da je vaša knjiga najprodavanija u toj i toj knjižari, nekoliko dana nakon što je izašla oz štampe.

Srećna okolnost je što dobra knjiga uvek nađe put do čitalaca, bez obzira koji izadavač stoji iza nje, i bez obzira prezivate li se Petrović ili Smith.
 
Poruka
75
Ubi me u pojam.........ali načisto.......a, taman sam imala ideju i volju....i taman sakupih hrabrost :(
Zašto ? Poenta svega je dole, dobar roman će naći put do čitalaca, ljubitelj knjiga put do njega, a loši će završiti kao reciklirani papir, čak i ako su štampani na onom najfinijem.
Srećna okolnost je što dobra knjiga uvek nađe put do čitalaca, bez obzira koji izadavač stoji iza nje, i bez obzira prezivate li se Petrović ili Smith.
 

Tol

Her Majesty
Poruka
30.824
Ljiljana, vecina autora, sto poezije to i proze koji vec godinama imaju produkciju knjiga
to nemaju neku vecu materijalnu satisfakciju..dok se ne desi cudo...da ih neko magijom podigne

Sve ovo gore receno jeste tacno...s tom razlikom sto se mozda moze naci sponzor za pomoc...no angazovanje jeste ogromno...a tu je potreba za prijateljima iz ove knjizevne branshe najbolja..
Potrebno je uci u klub pisaca..i promovisati svoje tekstove na konkursima...knjizevnim vecerima..o tome sam ti vec pricala..
 

LJILJA MMM

Zaslužan član
Poruka
104.578
Pročitah ja i to....i jeste istina...ali koja je verovatnoća da se to desi? Svi mi koji pišemo, mislimo da to dobro radimo......nismo objektivni i ne možemo ni biti jer je to naših ruku i pameti delo. I da li će se nekome dopasti, ili ne......iz milion razloga, ne svidja im se tema, žanr, način pisanja.....i kako da ta knjiga dodje do čitalaca ako je rizično otići kod malog izdavača a izgleda još gore kod velikog.....
 

LJILJA MMM

Zaslužan član
Poruka
104.578
Ljiljana, vecina autora, sto poezije to i proze koji vec godinama imaju produkciju knjiga
to nemaju neku vecu materijalnu satisfakciju..dok se ne desi cudo...da ih neko magijom podigne

Sve ovo gore receno jeste tacno...s tom razlikom sto se mozda moze naci sponzor za pomoc...no angazovanje jeste ogromno...a tu je potreba za prijateljima iz ove knjizevne branshe najbolja..
Potrebno je uci u klub pisaca..i promovisati svoje tekstove na konkursima...knjizevnim vecerima..o tome sam ti vec pricala..
jesi, pričala si mi.......znači, prvo se pisac sam mora potruditi da ljudi u književnim krugovima saznaju da dotična ličnost postoji....onako, na mala vrata
 
Poruka
51.012
Jeste, Maria je u pravu, ovo je poenta:
Srećna okolnost je što dobra knjiga uvek nađe put do čitalaca, bez obzira koji izadavač stoji iza nje, i bez obzira prezivate li se Petrović ili Smith.
Nekada je važilo nepisano pravilo: do prvog objavljenog romana se stiže jednom zbirkom poezije+jednom nagrađenom pripovetkom. Onda vas primete oficijelni kritičari pa vas objavi, recimo, Prosveta, u finom, tvrdom povezu. Danas to više ne važi. Poeziju piše i objavljuje svako, preko malih izdavača, po principu tante za mante. A i nije problem da sami finansirate knjigu pesama: sto strana i tiraž od 200-300 kom. (jer se poezija, nažalost, slabo prodaje) ne košta više od 150-200 evra.
Sa pričama je slična stvar: malo koji jači izdavač će objaviti zbirku priča. Kratke priče danas nisu atraktivne (iako je pisanje kratke forme pravi majstorluk).

Ako niste sasvim sigurni u svoje spisateljske sposobnosti:
Šaljite radove na konkurse. Što više, što češće, i to na konkurse na koje se radovi šalju pod šifrom. Takvi konkursi su najbolji reper za ustanovljavanje vaših literarnih vrednosti. Ako na konkurs stigne 500 priča čiji autori nisu poznati sve dok se po završetku glasanja žirija ne otvore koverte sa razrešenjem šifre, a vaša uđe u prve tri, onda je jasno da nema mesta za sumnje u vaš talenat. Svaka nagrada koju dobijete biće kao vetar koja vam duva u leđa i tera napred. Počećete grozničavo da pišete, kao sumanuti. Sa svakom nagradom raste samopouzdanje, a nagrade, osim toga, predstavljaju dobre reference za vašu buduću karijeru pisca bestselera.
Ne oslanjajte se previše na književna udruženja; ona su tu da vam uzmu članarinu, da preko njih, eventualno, ostvarite neka prava slobodnih umetnika ... Umetnički/književni esnafi, ma koliko delovali kao zajednice sa opštim interesima, ipak lobiraju pojedinačno – za sebe, jer se sastoje od pisaca (dakle, cilj im je isti kao vaš – da budu čitani) i posmatraju vas kao konkurenciju.
Ne bih da generalizujem, ali moram da kažem i ovo: da biste danas u Srbiji bili zvanično priznat pisac, imate 2 opcije – da guslate ili da budete postmodernista. Ako hoćete da pravite tiraže, onda treba da pišete biografije javnih i intrigantnih ličnosti, ili da pišete o sebi, po mogućstvu uz dosta opisa seksa, nasilja i upotrebu žargona (kako ste prvi put orgijali, kada ste se prvi put ufiksali – i to obavezno kombinujete sa indicijama da vam je društvo pravila neka poznata osoba) tj. da uklopite subkulturu u kulturu. Naravno, ovo sam rekla sa određenom dozom cinizma. Nijedno neiskreno, na silu isfabrikovano, udvoričko književno delo nikad nije uistinu dobra književnost.
E sad, sponzori. Njih je sve manje, i kese su im sve pliće. Ne treba vam mnogo para da sami finansirate objavljivanje knjige. Bolje je zadužiti se nego moljakati za sponzorstvo koje vas obavezuje da, npr, na kraju vašeg ljubavnog romana stoji reklama za lek protiv hemoroida. No, ako imate prijatelje i saradnike voljne da vam pomognu, to je već druga priča.
Kada se vaš roman pojavi u obliku knjige (a to je osećaj poput onog trenutka kad postanete roditelj), ne libite se da ga šaljete na sve moguće konkurse. Ne odbacujte mogućnost da postoji i nepristrasni žiri, i da, recimo NIN-ova nagrada nije skrojena za vas.

Izvinjavam se na opširnosti.
 

Gotika

Ističe se
Poruka
2.462
Moj rođeni brat obožava izvesnog Sabatu, usuđujem se da budem iskrena da kažem o njemu ne znam puno, ali on je raspamećen. Koliko se sećam nagovarao me je na čitanje i pokušala sam ali nije me impresionirao, možda meni nije bio trenutak za čitanje.
Taj pisac je izbegavao da izdaje svoje knjige nekih dvadesetak godina, bavio se pisanjem iz potrebe da piše i nije verovao da njegovo pisanje može nekoga oduševiti. Na nagovor prijatelja usudio se i postigao uspeh.
Pisati iz srca i istinski iznositi na papir sebe i svije misli je jedan od segmenata koji vode ka čitaocima, a sigurno ih ima još. Ja sam totalni laik, i običan čitalac i uživalac.

Za Gazelu, da li si se raspitala koliko bi iznosilo štampanje knjige i sve što uz to ide, možda možeš to finansiski da podneseš ili kako si sama rekla, bez uvrede, nađeš novog dečka sponzora da lepo sve to izfinansira.
 

LJILJA MMM

Zaslužan član
Poruka
104.578
Potreba za pisanjem je .....ono što nekog čini sretnim, zadovoljnim...kao kada pojedeš sladoled koji ti neverovatno prija u vrelom danu...reči se tope kao taj sladoled na užarenom vazduhu i kaplju na papir.....slivaju se niz kornet od tvojih misli i ti stavljaš deo sebe na beli ekran...skloniš se od svega.....sam sa sobom ....pretvaraš slike i osećanja u reči...muziku u reči....osmehe u reči....kada brzo dohvatiš bilo kakav papirić da zapišeš misao koja ti poput beogradske košave projuri kroz glavu.....znaš da će pobeći ako je ne zapišeš....kada juriš da završiš sve obaveze da bi mogao da pišeš.....kada batališ posao jer ti se piše pa onda kao bez glave radiš brzo da stigneš sve......e, onda pišeš za sebe, iz potrebe jer je to tvoj način da budeš ceo. Onda si pisac za sebe......za druge.....ne znam....izgleda kao nemoguća misija
 
Poslednja izmena:

ludopileglodjekosku

Buduća legenda
Poruka
27.368
Moj rođeni brat obožava izvesnog Sabatu, usuđujem se da budem iskrena da kažem o njemu ne znam puno, ali on je raspamećen. Koliko se sećam nagovarao me je na čitanje i pokušala sam ali nije me impresionirao, možda meni nije bio trenutak za čitanje.
Taj pisac je izbegavao da izdaje svoje knjige nekih dvadesetak godina, bavio se pisanjem iz potrebe da piše i nije verovao da njegovo pisanje može nekoga oduševiti. Na nagovor prijatelja usudio se i postigao uspeh.
Pisati iz srca i istinski iznositi na papir sebe i svije misli je jedan od segmenata koji vode ka čitaocima, a sigurno ih ima još. Ja sam totalni laik, i običan čitalac i uživalac.

Za Gazelu, da li si se raspitala koliko bi iznosilo štampanje knjige i sve što uz to ide, možda možeš to finansiski da podneseš ili kako si sama rekla, bez uvrede, nađeš novog dečka sponzora da lepo sve to izfinansira.
Ernesto Sabato je genijalan.
Pročitaj "Tunel".
Nećeš naći bolju knjigu o ljubomori.
 
Poruka
75
Moj rođeni brat obožava izvesnog Sabatu
E. Sabata, uz Borhesa i Kortesara smatraju najvećim argentinskim piscem, a kažu i da zajedno sa ovom dvojicom čini "Sveto Trojstvo" argentinske književnosti.
"Tunel" se prodavao uz "Večernje novosti" za 250 din., a posle po uličnim tezgama za 100 - 150 din.
Sigurno ga imaš i u biblioteci, nije obiman - samo 126 strana, slažem se sa ludopileglodjekosku, probaj da ga pronađeš i pročitaš ;).
 

ludopileglodjekosku

Buduća legenda
Poruka
27.368
E. Sabata, uz Borhesa i Kortesara smatraju najvećim argentinskim piscem, a kažu i da zajedno sa ovom dvojicom čini "Sveto Trojstvo" argentinske književnosti.
"Tunel" se prodavao uz "Večernje novosti" za 250 din., a posle po uličnim tezgama za 100 - 150 din.
Sigurno ga imaš i u biblioteci, nije obiman - samo 126 strana, slažem se sa ludopileglodjekosku, probaj da ga pronađeš i pročitaš ;).
Ali da bude dobar prevod.....

Ja imam ediciju Najbolji romani 20. veka, izadavač su Večernje novosti i pristojan je prevod ali kažu mi kolege da postoji bolji.
 

Милунка Савић

Buduća legenda
Poruka
36.023
Ja sam nova na forumu, pa bih zamolila ako mozete da mi pojasnite : kako objaviti zbirku pesama, koliko pesama bi trebalo da ima . . . :-)
Већ је више пута речено:

Врло су мале шансе да ти неко објави поезију, а да ти финансијски не учествујеш.

Рецимо, око 50 песама је неки оптимум.

Али, саветујем, пре објављивања збирке, постовање по форумима, слање песама на разне књижевне конкурсе...
 

Forma_Ideale

Aktivan član
Poruka
1.449
Од неких људи сам чула оно што би се укратко могло свести на:
Коректни, али углавном траже да аутор финансијски учествује, или тражи спонзора.
"Deluju" mi korektno, pa me zanimalo da proverim "osećaj". :) Hvala. :)

***

Za "Draganić", da li neko nešto zna, ili je čuo? :confused:

Koliko sam shvatila, za objavu zbirke poezije je neizbežno finansijsko učešće autora, nevezano od potencijalnog izdavača?
 
Top