Како коментарисати едукацију новокомпонованих родитеља и њихове размажене деце?

[Aphex Twin]

Све зависи од родитеља а свако време показује нове прилике. Чињеница је да води анархији саме деце њихова претерана ангажованост како да заштите своју децу од обавеза и проблема. То укида суочавање са дечијим одрастањем и преузимањем одговорности за своје поступке. Тако, уместо да деца што више сазревају она све више назадују, и пројављују одлике које нису примерене за њихов узраст. Није суштина ни ригорозност, већ такав критеријум који ће их увек побуђивати на мотивисано делање. Али, свако има своју меру и оно се не може пласирати на генералном плану. На крају крајева, мислим да ниједан метод едукације без слободе детета нема прави ефекат.

Ваше мишљење?

 

[DJM]

Томе понашању узроци задиру још пре 150 година. Ни мање - ни више.
Како уобште родитељи могу васпитати децу своју, ако ни себе не могу контролисати.

Мислим да нама нема спаса. Безсмислено је и причати када никто не жели слушати, зар не?

 

[Aphex Twin]

Томе понашању узроци задиру још пре 150 година. Ни мање - ни више.
Како уобште родитељи могу васпитати децу своју, ако ни себе не могу контролисати.

Мислим да нама нема спаса. Безсмислено је и причати када никто не жели слушати, зар не?

Слажем се. Али можемо причати јер не смемо генерализовати. Можда је реч једина алтернатива да се неко постији и запита о својим поступцима.

 

[Hellen]

Свиђа ми се тема. Слажеш ли се да променим наслов у ''...И њихове размажене деце''?

 

[DJM]

Слажем се. Али можемо причати јер не смемо генерализовати. Можда је реч једина алтернатива да се неко постији и запита о својим поступцима.

Ја бих волео и надам се да јеси у праву.
И да - слажем се. Рѣчь не само да је алтернатива, него једини пут у нас Словена.
На жалост, многи више не причају, а остали још мање слушају.

 

[Marija 1]

Све зависи од родитеља а свако време показује нове прилике. Чињеница је да води анархији саме деце њихова претерана ангажованост како да заштите своју децу од обавеза и проблема. То укида суочавање са дечијим одрастањем и преузимањем одговорности за своје поступке. Тако, уместо да деца што више сазревају она све више назадују, и пројављују одлике које нису примерене за њихов узраст. Није суштина ни ригорозност, већ такав критеријум који ће их увек побуђивати на мотивисано делање. Али, свако има своју меру и оно се не може пласирати на генералном плану. На крају крајева, мислим да ниједан метод едукације без слободе детета нема прави ефекат.

Ваше мишљење?

ajd daj konkretne primere
!. kako roditelji štite decu
2. koje su to dečje obaveze?
3. koje su odlike karakteristične za koji uzrast
4. motivisano delanje ..za šta?...i šta je to rigoroznost prema deci? a šta motivisano delanje
5 šta podrazumevaš pod slobodom deteta, u čemu se ona ogleda


mnogo si uopšteno napisao ovaj post,pa mi nije jasno
ajd konkretizuj, milom te

 

[november child]

..generalno se slazem sa uvodnim postom, ali da bi krenuli u bilo kakvu diskusiju,
stvarno je neophodno da otvorimo jedno po jedno pitanje, kako vec napisa Marija 1..

..ja cu reci samo da je jako prisutna pojava da deca do punoletstva odrastaju prezashticena i zanemarena u isto vreme,
i to od strane istih ljudi - roditelja..

 

[Aphex Twin]

Свиђа ми се тема. Слажеш ли се да променим наслов у ''...И њихове размажене деце''?

Ok! Moze!

 

[smaki*]

Novokomponovanih u smislu mladih ili sadašnjih?

Roditelja koja previše štite decu je uvek bilo, kao i onih koji ih zanemaruju i onih normalnih, pa mislim da to nema veze sa sadašnjim trenutkom.

 

[Aphex Twin]

Ajd javljam se kasnije, moram na posao. Marija 1 ima ok pitanja.

 

[Џорџи]

Misim sta mi vredi necu ja vaspitati tudju decu retardiranih roditelja..jedino sto ce moje dete biti u takvom okruzenju..al ybg probacu maximalno da ih postedim

 

[marixa]

Mnoga deca i mladi se veoma ružno ponašaju, prosti su, psuju, nikoga ne poštuju, i često u svemu tome imaju podršku roditelja . Dok ne zaškripi...a onda je obavezno neko drugi kriv, a ne oni, jer za milog boga sve su mu pružili...Jedan lep razgovor sa detetom vredi više od svih dukata koji se detetu mogu dati za džeparac .

 

[duska.vodolija]

Gledajuci majku mog muza ,dakle SVEKRVU,u svim postupcima prema svom sinu ,zaricala sam se po sto puta u jednom danu da ja tako necu .
Vrijeme je prolazilo,rasla su moja djeca.
Sad kad su dovoljno porasla da ih sagledavam kao dio onoga sto sam utkala u njih...
Sto mislite jesam li se uzalud zaricala?
Necu cekati da me pitate .
Uglavnom jesam i tesko mi pada da to priznam.
Narocito sam omanula vaspitavajuci sina...
Trcim i ja za njim noseci mu zaboravljene sitnice i dzenper ako mu prihladni .
Skupljam razbacane djelove odjece,kuvam sto on voli,kad mu dodju drugovi ne polemisem dugo .
Za ozbiljne dogovore biram trenutak .
Mog sina vidim kako lici svome ocu , a za toliku kolicinu slicnosti kriva sam ja i moja Dagi *svekrva...

 

[Aphex Twin]

@Marija 1

- Roditelji stite decu prekomernim izlivanjem paznje a da samu decu ne edukuju prema meri odgovornosti za sebe i druge. Tako nastaje egocentricna razmazenost.
- Decije obaveze zavise od uzrasta, bilo sta sto bi ih podsetilo na odgovornost a time i ljubav, ali nisam pristalica da se na decu namece jaram koje ni roditelji ne nose.
- Odlike karakteristicne za uzrast - kao sto rekoh - zavise od samog uzrasta, to je individualno i ne moze se nijednom detetu prici na isti nacin jer je svako dete razlicita licnost.
- Motivisano delanje - da dete samo uz podstrek roditelja nadje temelj onoga sta voli da bi u tome bilo produktivno.
- Rigoroznost, to nije neka umotvorina, ima patoloskih oblika nasilja nad decom za svaku sitnicu jer je nekom roditelju hir ili los dan a cesto lenjost da smirenim dijalogom usmeri dete.
- Sloboda deteta jeste sloboda svakog coveka koje treba rukovoditi modelo da je detetu sve dopusteno ali da detetu sve ne koristi.

 

[gost 237967]

Ne mislim da je to bas tako. Kao roditelj, trudim se da sacuvam svoje dete od onih losih stvari koje su obelezile moje detinjstvo. Sad ne mogu da kazem da sam bila zapostavljeno dete, ali drugacije se onda zivelo, bezbriznije. Mene npr. majka odvela prvi dan u skolu, pokazala mi ucitelja, ucionicu i rekla mi da pazim kako prelazim ulicu u povratku. Danas moje dete na putu do skole mora da predje 10 takvih ulica, kojima prolazi 50 puta vise auta nego onda kad sam ja isla u skolu. Zar ja drzim dete pod staklenim zvonom ako ga pratim u skolu? Je li moje dete prezasticeno?

 

[Aphex Twin]

Није, то је нормално, говоримо о крајностима. И чињеница је да је данас другачије и метежније али и да треба више зноја пролити на "детаље".

 

[gost 235821]

bas sam isto primetila i super je naziv novokomponovani roditelji...
ovi koje ja znam su uglavnom u ranim cetrdesetim, voze decu da na sve moguce aktivnosti, deca su apsolutni centar svake zurke, ne sme im se reci "dobro, idi sad da spavas, pusti nas odrasle da se za/jebavamo " i deca su uglavnom cudan spoj neke glupe starmalosti (mislim glupih odraslih fazona) i nezrelosti...
ono sto me fascinira u tim porodicama je nedostatak sadrzaja i kvalitetno provedenog vremena koje ne zahteva najmodernije elektronske naprave, najskuplju ski-opremu....itd.
i primecujem kod te dece potpuni nedostatak normalne decje kreativnosti i neki idiotski sarkazam prema svemu sto nije skupo, najbolje, elitno...
ovi roditelji uglavnom imaju para vise nego prosek i nisu neobrazovani ali su u isto vreme potpuno operisani od svega sto nije materijalno (pozorista, priroda...)
a deca su mahom tupava jer im se ne razvija ni samostalnost, ni senzorne sposobnosti (kljucne u razvitku - da dodirnu, pomirisu, vide...postoji puno nacina da se to razvija), ni odgovornost za svoje postupke (roditelji su uvek zastitnicki nastrojeni prema najmanjoj kritici upucenoj detetu)....

ne znam sta je ponenta svega ovoga a nemam ni resenje...samo piskaram...

 

[Aphex Twin]

Ajde jedno lagano rasudjivanje, u skladu sa temom, sta mislite o batinama kao edukaciji dece - bilo da govorimo o onome sta jeste a sta nije umereno, i da li topla rec roditelja moze bas svaki nedostatak da otkloni?

 

[Lexa]

Ja ne razumem ovu temu. Jesi hteo da kažeš da su deca danas razmažena, šta?
Mene su moji vaspitali vojnički, kažu mi da sam razmažena kada se sete jedne scene u gostima kako nisam htela da jedem njihovu hranu (jer su me naučili da je to nepristojno) i htela da idem kući da jedem. Oni su to protumačili kao razmaženost, ustvari je potpuno druga stvar bila po sredi.

Svoju decu danas nikako ne bih tako vaspitavala.

Moje su vaspitavali tako da je profesor bog i batina i ima prut i kada oni nešto pogreše dobiju prut po dlanovima. O takvim stvarima setno pričaju, ejr je to bilo "bolje vreme, njihovo vreme", a danas su sva deca razmažena.

Nijedna krajnost ne vlaja, ali jedno je sigurno: disciplina se može naučiti samo voljom deteta kasnije u životu, dok se nedostatak pažnje i ljubavi u detinjstvu ne može skoro nikako nadoknaditi i ostavlja trajne psihičke posledice, formira čoveka na određen, loš način; i dok sam do pre nekoliko godina takođe mislila da su deca sve razmaženija i da im treba više discipline i obaveza, danas glasam za razmaženost, kao manje zlo.

 

[Lexa]

Je li moje dete prezasticeno?

Paaa ako ga pratiš u školu više od mesec dana, da. Ne samo što ga gušiš već mu ne daš da se normalno socijalizuje sa ostalom malom zlobnom gamadi

 

[Hellen]

..generalno se slazem sa uvodnim postom, ali da bi krenuli u bilo kakvu diskusiju,
stvarno je neophodno da otvorimo jedno po jedno pitanje, kako vec napisa Marija 1..

..ja cu reci samo da je jako prisutna pojava da deca do punoletstva odrastaju prezashticena i zanemarena u isto vreme,
i to od strane istih ljudi - roditelja..

Јако лепо примећено! Управо тако је!

Некада се породица окупљала око огњишта у вечерњим сатима, разговарало се, дружило се... Деца су имала много обавеза око куће, стоке...знало се које су чији послови и ту није било расправе око тога, деца су од малих ногу оспособљавана за самосталан живот.

Онда је дошла телевизија, људи се отуђили, али се и даље породица окупљала око неких заједничких активности - гледања одређеног филма, серије, а деца су имала мање обавеза, више права, али је породица још увек функционисала.

Последњих двадесетак година се десио још један велики помак: сад сваки члан породице има свој компјутер, свака дечија соба свој телевизор, више нема потребе за окупљањем породице око неке заједничке активности... Деци се од малих ногу прича о дечијим правима, обавезе су скрајнуте у страну... Ваљда због неке несвесне гриже савести што не посвећују деци на прави начин, родитељи то надомешћују презаштићивањем, поштедом од свих обавеза у кући, уклањањем сваке препреке пред дететом и спречавањем осамостаљивања детета.

Нисам присталица кукњаве ''над старим добрим временима'', ово не пишем зато да бих рекла како је било идилично седети уз огњиште нити да бих на било који начин вредновала пређашње и садашње време. Једноставно - у већини породица је тако, друштво иде у том смеру!

 

[Lexa]

E ima tu jedan bitan izostavljeni faktor. U tim pređašnjim vremenima deca su pre svega materijalno osposobljavana za samostalan život, poslata na vreme, pre dvadesetih, da rade i da žive na miru. Tada se to moglo, a danas ogromna većina živi u zajednicama koje mrze i koje ne funkcionišu baš zato što ih je situacija primorala da trpe generacijski jaz, ljudi sa 25 + godina su svoje ličnosti a roditelji koji ih i dalje gledaju kao svoju decu to ne mogu egom da istolerišu. Vrlo loš model života koji mislim najmanje ima veze s tim što "porodica provodi zajedno manje vremena". Pa "dete od 30 godina" pobogu i treba da provodi vreme sa porodicom, ali svojom novom porodicom koju je stvorilo samo.

Zaista ne znam nikoga ko bi odbio kuću na poklon samo zato što mu mama sprema ručak.

 

[Hellen]

Слажем се. Када говорим о деци, мислим на ДЕЦУ, а не на ''децу'' од 30 година!

 

[gost 237967]

Paaa ako ga pratiš u školu više od mesec dana, da. Ne samo što ga gušiš već mu ne daš da se normalno socijalizuje sa ostalom malom zlobnom gamadi

Prvo, nije ga nego je. Drugo, da je ja ne pratim u skolu isla bi sama svakog dana, po mraku 2 km u jednom pravcu... bez drugara, jer smo se preselili na drugi kraj grada. Trece, ide u skolu iz cijeg je dvorista prosle godine oteta jedna devojcica. Cetvrto, naselje kroz koje prolazi je prepuno pasa lutalica, a spriceve nalazimo celim putem. Nije skroz osvetljeno i mora da prolazi jednom od glavnih saobracajnica u gradu. Zar moram da spominjem kako se danas vozi, ko sve vozi i sta sve moze da se desi? Ima toga jos puno, puno. Zapravo, jako je malo dece po koju niko ne dolazi i to su uglavnom deca koja zive u neposrednoj blizini skole. Najmanje sto kao roditelj mogu da uradim je da je ispratim i docekam i ne mislim da je moje dete prezasticeno. A starije generacije roditelja i ono njihovo famozno "eeee, u nase vreme toga nije bilo! mi smo to vako nako... nas nacin je bolji i ovi mladi roditelji nemaju pojma... bla bla..." je vec tako izlizan klishe. I mi "novokomponovani" smo bili necija deca, a modele ponasanja nasledjujemo od svojih roditelja.

 

[raspustena_banda]

Paaa ako ga pratiš u školu više od mesec dana, da. Ne samo što ga gušiš već mu ne daš da se normalno socijalizuje sa ostalom malom zlobnom gamadi

A ako na putu do skole postoje "crne tacke" gde i odrasli ginu? Recimo postoji pesacki prelaz na kome nema semafora jer je drum u pitanju, pa ako neki vozac i stane da propusti pesaka uvek se nadje neki kreten kome se strasno zuri pa pretice ovog sto je stao?

I da, danas se svasta desava narocito posle skole i narocito po mraku pa je nasa skola donela odluku da "veliki" (od 5. do 8. razreda) imaju nastavu uvek pre podne, upravo iz razloga sto ih posle skole niko ne ceka.
Pazi majkumu, i skola stiti decu, ne samo roditelji.