Holy1
Aktivan član
- Poruka
- 1.858
Добар дан.
Тема ауторска!
Јесте ли некад размишљали шта можете да учините као појединци да би "уздрмали" систем, тј покренули неку критичну масу својим примером која би уздрмала темеље система?
Еви например ја сам радио у Америци као кувар, пошто нас је било 20 у кухињи шеф у зависности од бројности муштерија тога дана произвољно слао неке колеге кући, јер им је обавезан платити дневницу, а посла има мање због мањка муштерија (нпр. када је кишан, хладан дан). Да би исправио ту неправду. Ја сам им говорио да би идеално решење било да се побунимо. Међутим немогуће је око једне идеје окупити 20 људи који си притом из различитих крајева света и другачијих менталитета и схватања.
Мој предлог је гласио овако..Пошто смо знали да нас газда плаћа мање него американце, и то много много мање и да ни један американац не би пристао да ради за плату коју смо ми имали у кухињи пало ми је на памет да од менаџера као колектив у кухињи захтевамо већу дневницу или да нас не отпуштају кућу са посла када има мање муштерија. Пошто се знало десити дођеш на посао, радиш 2 сата и он те пошаље кући, зарадиш 16 долара и шта ћеш ти са тим? Треба платити станарину, храну и друге потребштине. Уколико се менаџер не сложи са тим мој предлог је био да сутра колективно нико не дође у кухињу на посао. Што би значило да ресторан тога дана не би радио. Пошто газда нема времена да обучава нове раднике, а американци му не би радили за ту сићу био би принуђен да прихвати наше захтеве.
Но, цинкарен сам од стране две девојке колегинице и план је пропао, а ја сам добио упозорење и последњу опомену а њих две након извесног времена повишицу. Шта новац и страх учинише од људи... Страшно.
Ево нпр. ја могу да бојкотујем нафну индустрију. Како?
Тако што ћу сваког месеца покушавати да трошим бар 10 литара горива мање него предходног. Да се неко поучен тим примером још поведе нпр. мој будући син, комшија, рођак и сл систем би се полако уздрмао. Нпр. када би велики број људи престао да конзумира Кока Колу, једе чоколадице и гледа телевизију већ би репресија била већа..
Велики су изазови у данашњем свету, а великим изазовима је тешко одолети. НПР. неки људи тако годинама бојкотују месну индустрију јер сматрају да није здрава, али падну на неким другим стварима - типа купе карту за концерт од 5000 дин или оду у Будимпешту да се провозају бродом за 100е. Али тиме они најбоље показују свој карактер и ко је колико радио за живота на себи. Лако ти је бити карактер у пустињи, али ајде буди кад уђеш у шопинг мол. Значи човек мора да се одвикне од тих вештачки изазваних потрошачких навика, направити неку алтернативу томе. Друштво на потрошњи узрокује многе проблеме, зависти и болести а да тога нисмо ни свесни. Многи људи одузимају себи живот због новца. Итд итд.
Тема ауторска!
Јесте ли некад размишљали шта можете да учините као појединци да би "уздрмали" систем, тј покренули неку критичну масу својим примером која би уздрмала темеље система?
Еви например ја сам радио у Америци као кувар, пошто нас је било 20 у кухињи шеф у зависности од бројности муштерија тога дана произвољно слао неке колеге кући, јер им је обавезан платити дневницу, а посла има мање због мањка муштерија (нпр. када је кишан, хладан дан). Да би исправио ту неправду. Ја сам им говорио да би идеално решење било да се побунимо. Међутим немогуће је око једне идеје окупити 20 људи који си притом из различитих крајева света и другачијих менталитета и схватања.
Мој предлог је гласио овако..Пошто смо знали да нас газда плаћа мање него американце, и то много много мање и да ни један американац не би пристао да ради за плату коју смо ми имали у кухињи пало ми је на памет да од менаџера као колектив у кухињи захтевамо већу дневницу или да нас не отпуштају кућу са посла када има мање муштерија. Пошто се знало десити дођеш на посао, радиш 2 сата и он те пошаље кући, зарадиш 16 долара и шта ћеш ти са тим? Треба платити станарину, храну и друге потребштине. Уколико се менаџер не сложи са тим мој предлог је био да сутра колективно нико не дође у кухињу на посао. Што би значило да ресторан тога дана не би радио. Пошто газда нема времена да обучава нове раднике, а американци му не би радили за ту сићу био би принуђен да прихвати наше захтеве.
Но, цинкарен сам од стране две девојке колегинице и план је пропао, а ја сам добио упозорење и последњу опомену а њих две након извесног времена повишицу. Шта новац и страх учинише од људи... Страшно.
Ево нпр. ја могу да бојкотујем нафну индустрију. Како?
Тако што ћу сваког месеца покушавати да трошим бар 10 литара горива мање него предходног. Да се неко поучен тим примером још поведе нпр. мој будући син, комшија, рођак и сл систем би се полако уздрмао. Нпр. када би велики број људи престао да конзумира Кока Колу, једе чоколадице и гледа телевизију већ би репресија била већа..
Велики су изазови у данашњем свету, а великим изазовима је тешко одолети. НПР. неки људи тако годинама бојкотују месну индустрију јер сматрају да није здрава, али падну на неким другим стварима - типа купе карту за концерт од 5000 дин или оду у Будимпешту да се провозају бродом за 100е. Али тиме они најбоље показују свој карактер и ко је колико радио за живота на себи. Лако ти је бити карактер у пустињи, али ајде буди кад уђеш у шопинг мол. Значи човек мора да се одвикне од тих вештачки изазваних потрошачких навика, направити неку алтернативу томе. Друштво на потрошњи узрокује многе проблеме, зависти и болести а да тога нисмо ни свесни. Многи људи одузимају себи живот због новца. Итд итд.
