- Poruka
- 290.088
Nekad bilo Golubinje, Vranja, Viran, Vrajna
Vranje se, prema podacima iz pisanih dokumenata, prvi put pominje još u 11. veku, 1093. godine, ali se kroz stoleća ime ovog grada menjalo više puta.
Nejasno je da li je ime dobilo od Grka, Rimljana, Slovena ili Tračana jer, kako je napisao novinar Miodrag Pešić u svojoj monografiji „Vranje“,
koren reči ovog grada „vr“ i osnova „vranj“ mogu se naći i kod Grka, i kod Slovena, i kod Rimljana.
Mnogi su se složili da je bilo nejasnoća oko toga kako je Vranje dobilo ime neposredno posle oslobađanja od Turaka.
Za razliku od naseljenog mesta Vranje, koje se pod tim nazivom javlja od Stefana Dečanskog a čije su ime Vranjanci,
u nominativu, uvek izgovarali Vranje, ovdašnja srednjovekovna župa zvala se Vranja (nominativ).
To je unosilo pometnju, osobito u drugoj polovini 19. veka, kada je i ozvaničeno – o čemu je i Pešić pisao u svojoj knjizi – da se današnje Vranje zvalo Vranja.
U srednjovekovnim spisima i drugim dokumentima, Vranja je – u zavisnosti od toga ko je i na kojem jeziku pisao – zvana i Viran, Vrajna, Vrania, Vranija i Viranja.
Nisu bili dosledni prilikom pisanja narečenog grada ni putopisci koji su pod Turcima obitavali u ovom kraju.
„Dr Jovan Hadživasiljević je primetio da Turci najlakše izgovaraju imenice ženskog, pa muškog roda. Zbog toga su menjali mnoga topografska imena,
pa im je, tako, bilo najlakše da Vranje, iz srednjeg, jednostavno ‘prevedu’ u ženski rod – u Vranja“, piše Pešić.
Postoji legenda o tome kako je Vranje pod Osmanlijama prozvano Viran. Turci su, navodno, kada su zauzeli Vranje, ovde zatekli pustoš.
Vranje je, dakle, bilo pusto, a ta se reč na turskom izgovara „viran“.
Pri tome se, kako kaže legenda, iz vida gube dve jako bitne činjenice: Turci su Vranje zauzeli 1455, dok se ono pominje mnogo ranije, još 1093,
pa ta legenda, navodi se u dokumentima, nema utemeljenje.
„Ima i pomena, ali ne i argumenata, da se Vranje zvalo i Golubinje. Navodno, prema predanju, u Markovom kaletu nekada je živeo vojvoda Golub, Goluban ili Golubić, mada naša nacionalna istorija za takvog vlastelina ne zna. Govorilo se da je vojvoda Golubić poginuo na Kosovu, posle čega je njegova žena, koja se zvala Vrana, svoje ime nadenula ovom mestu, današnjem Vranju. Tako je, prema legendi, ovo mesto, od nekadašnjeg Golubinja, postalo Vrana, a potom se to menjalo evolucijom dok nije dobijen današnji oblik“, piše Miodrag Pešić.
https://www.danas.rs/vesti/drustvo/...ime-nekad-bilo-golubinje-vranja-viran-vrajna/
Vranje se, prema podacima iz pisanih dokumenata, prvi put pominje još u 11. veku, 1093. godine, ali se kroz stoleća ime ovog grada menjalo više puta.
Nejasno je da li je ime dobilo od Grka, Rimljana, Slovena ili Tračana jer, kako je napisao novinar Miodrag Pešić u svojoj monografiji „Vranje“,
koren reči ovog grada „vr“ i osnova „vranj“ mogu se naći i kod Grka, i kod Slovena, i kod Rimljana.
Mnogi su se složili da je bilo nejasnoća oko toga kako je Vranje dobilo ime neposredno posle oslobađanja od Turaka.
Za razliku od naseljenog mesta Vranje, koje se pod tim nazivom javlja od Stefana Dečanskog a čije su ime Vranjanci,
u nominativu, uvek izgovarali Vranje, ovdašnja srednjovekovna župa zvala se Vranja (nominativ).
To je unosilo pometnju, osobito u drugoj polovini 19. veka, kada je i ozvaničeno – o čemu je i Pešić pisao u svojoj knjizi – da se današnje Vranje zvalo Vranja.
U srednjovekovnim spisima i drugim dokumentima, Vranja je – u zavisnosti od toga ko je i na kojem jeziku pisao – zvana i Viran, Vrajna, Vrania, Vranija i Viranja.
Nisu bili dosledni prilikom pisanja narečenog grada ni putopisci koji su pod Turcima obitavali u ovom kraju.
„Dr Jovan Hadživasiljević je primetio da Turci najlakše izgovaraju imenice ženskog, pa muškog roda. Zbog toga su menjali mnoga topografska imena,
pa im je, tako, bilo najlakše da Vranje, iz srednjeg, jednostavno ‘prevedu’ u ženski rod – u Vranja“, piše Pešić.
Postoji legenda o tome kako je Vranje pod Osmanlijama prozvano Viran. Turci su, navodno, kada su zauzeli Vranje, ovde zatekli pustoš.
Vranje je, dakle, bilo pusto, a ta se reč na turskom izgovara „viran“.
Pri tome se, kako kaže legenda, iz vida gube dve jako bitne činjenice: Turci su Vranje zauzeli 1455, dok se ono pominje mnogo ranije, još 1093,
pa ta legenda, navodi se u dokumentima, nema utemeljenje.
„Ima i pomena, ali ne i argumenata, da se Vranje zvalo i Golubinje. Navodno, prema predanju, u Markovom kaletu nekada je živeo vojvoda Golub, Goluban ili Golubić, mada naša nacionalna istorija za takvog vlastelina ne zna. Govorilo se da je vojvoda Golubić poginuo na Kosovu, posle čega je njegova žena, koja se zvala Vrana, svoje ime nadenula ovom mestu, današnjem Vranju. Tako je, prema legendi, ovo mesto, od nekadašnjeg Golubinja, postalo Vrana, a potom se to menjalo evolucijom dok nije dobijen današnji oblik“, piše Miodrag Pešić.
https://www.danas.rs/vesti/drustvo/...ime-nekad-bilo-golubinje-vranja-viran-vrajna/
