Kako je tragična smrt male Danke razotkrila opšti kolaps vrednosti

RužnaKoLopov

Buduća legenda
Moderator
Poruka
36.648
Tragični slučaj i smrt dvogodišnje Danke Ilić, ugasili su mnoga svetla normalnosti u Srbiji. Najcrnji mrak donela su dvojica ubica. Prvo su devojčicu udarili automobilom - normalan čovek bi, i da mu se desi takva nesreća, stao, pokušao da pomogne, da spasi život koji je tek započet. Ili bilo koji drugi. Međutim, dvojica osumnjičenih su dete, kako je zvanično saopštila policija, ne nameravajući da mu pomognu, ubacili u automobil kako bi ga bacili na deponiju.

Dankina porodica preživela je nezamislivu tragediju, koju u potpunosti mogu da razumeju samo oni koji su i sami imali takvu nesreću. Svakodnevno prateći potragu za nestalom devojčicom, traumu su preživeli i građani Srbije. Kako je rekla majorka policije Bojana Otović Pjanović, čiji je medijski istup tokom potrage za nestalom devojčicom usred sveopšte histerije možda bio i najrazložniji, govoreći o potrazi u kojoj je učestvovao veliki broj policajaca, "osim onog profesionalnog momenta, svi kao ljudi, kao očevi, majke, deke, bake, imamo motiv da i lično učestvujemo". I upravo je veliki deo ljudi u Srbiji tako i pratio ovaj slučaj, poistovećujući se sa njim i osećajući nestanak deteta kao nešto što može svakom da se dogodi.

Psihološkinja Branislava Stević nazvala je sve ono što se događalo u društvu u vezi sa nestankom Danke Ilić "jednom vrstom kolektivne traume na koju je veliki broj pojedinaca odreagovao", ukazujući da se još nismo oporavili od tragedija koje su se dogodile prošle godine – dva masovna ubistva u OŠ "Vladislav Ribnikar" i Duboni i Orašju.

"Najvažnije je da poštujemo integritet porodice žrtve, da ne bude narušeno njihovo dostojanstvo", rekla je ona.

Međutim, tu kolektivnu traumu koja nas je pogodila mnogi su svesno ili nesvesno zloupotrebili, šireći lažne informacije, tragajući za različitim "informacijama" kako bi što više saznali u potrazi za odgovorom na pitanje šta se sa detetom dogodilo. Osim onih koji su tragediju i sveopštu zainteresovanost društva za ovaj slučaj iskoristili da podignu sopstvenu popularnost na društvenim mrežama (javile su se brojne folk dive i slične osobe željne pažnje), bilo je i onih koji su pokušali da na njoj materijalno zarade, čak tvrdeći da je Danka kod njih, pa su završili nakratko u zatvoru u BiH.

Porodica i majka - žrtve javnog linča​

Na društvenim mrežama i u pojedinim medijima, ređale su se sumnje na račun porodice, prvenstveno majke koja je poslednja bila sa Dankom. Od toga da nije pazila na dete, preko mogućnosti da je sama uradila nešto loše detetu, da ga je prodala, da je na internetu tražila podatke o graničnom prelazu, odgovornosti za krivična dela...


"Secirali" su mediji, ali i dokoni i "influenseri" koji ne znaju za empatiju, čak i porodične odnose ljudi u trenutku dok su oni preživljavali najveću tragediju koja se može zamisliti: ko je s kim u svađi, kakav je brak oca i majke, ko s kim živi, zašto upotrebljavaju ili ne upotrebljavaju društvene mreže (čak se na udaru našla i baba devojčice koja se "nije oglasila" povodom nestanka devojčice), kako je majka mogla da ostavi Danku na trenutak, zašto je došla na mesto gde je Danka nestala... Sve implicirajući neku odgovornost za sudbinu deteta.

Čak su i na televizijam sa nacionalnom frekvencijom izgovarane reči poput - "izjave ljudi bliskih devojčici su kontradiktorne i bude sumnju" ili da "otac i majka znaju gde je dete i da moraju biti ispitani poligrafom kako bi se došlo do istine". Roditelji i porodica, a naročito majka, tako su osuđeni bez suđenja i pre nego što se saznalo šta se dogodilo, a njihovo targetiranje u javnosti bilo je neprestano iako su ljudi koji su javno govorili o tome ponavljali da "ne upiru prstom ni u koga", te da "to ne znači da su oni zaista i krivi".

Mediji van civilizacijskih vrednosti​


U širenju lažnih informacija prednjačili su pojedini tabloidi, iako za njima nisu zaostajali ni neki korisnici društvenih mreža. Međutim, odgovornost medija, koji imaju daleko veći uticaj i doseg, srazmerno je i veća, a pogotovo što su neki to iskoristili da sebi podignu gledanost ili čitanost. Medijska histerija zahvatila je čak i pojedine televizije sa nacionalnom frekvencijom.

Neproverene informacije, lažne tvrdnje, pa čak i teorije zavere, preplavile su medije koji su izveštavali o ovom slučaju. O kakvom se "izveštavanju" radi, objasnila je Jelena Petković, članica Saveta za štampu, koja je rekla da su "nemilosrdnost i lešinarstvo dotakli novo dno u borbi za klikove", te da su " mediji prekršili najmanje 80 odsto članova Kodeksa novinara Srbije".

"Ovakvo masovno kršenja Kodeksa i skanadalozno ponašanje medija nije više domen profesionalne novinarske etike, već pitanje ljudskih i civilizacijskih vrednosti", ocenila je ona.

Udruženje novinara Srbije apelovalo je na novinare da "brinu o dostojanstvu žrtve i svojim izveštavanjem dodatno ne ranjavaju porodicu", te da poštuju njenu privatnost i bol.

"Deca su posebno zaštićena novinarskim kodeksom i zakonom od medijskog senzacionalizma, što se posebno odnosi na zaštitu identiteta drugih maloletnih članova ove porodice. Saosećanje sa porodicom koja je izgubila dete mora biti važan postulat koji novinar sledi ukoliko javnost obaveštava o detaljima ovog tragičnog događaja", saopšteno je iz UNS.

Kada je objavljeno da je mala Danka ubijena, nastavljena je sveopšta histerija, a tabloidi su se utrkivali ko će izneti više strašnih detalja o smrti, ne mareći ni za žrtvu ni za njenu porodicu. Savet za štampu pozvao je tada novinare i urednike da "odmah prestanu sa skandaloznim, senzacionalističkim, uznemirujućim i sramotnim izveštavanjem o smrti dvogodišnje devojčice iz Bora i da pokažu minimum pijeteta prema žrtvi, kao i obzira i saosećanja sa njenom porodicom".

"Prenošenjem (tačnih ili izmišljenih) detalja zločina pojedini mediji danas su pogazili sve etičke standarde novinarstva, ali i osnovne norme pristojnosti i ljudskosti. Komisija za žalbe Saveta za štampu je na poslednjoj sednici iskazala duboku zabrinutost zbog izveštavanja koje je još pre nedelju dana bilo nedopustivo senzacionalističko i nedostojno, ali je danas doseglo novi, neshvatljivi, sunovrat. Savet za štampu poziva i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija da odmah reaguje i sankcioniše medije koji su, verujemo, prekršili i zakonske norme", saopštio je Savet za štampu.



Psiholozi objašnjavaju da ljudi veruju u teorije zavere konstruišući uz pomoć njih odgovore na pitanja o kojima nema dovoljno informacija, ali i, kako navodi Rasel P. Džonson, profesor Univerziteta u Čikagu, kada se osećaju bespomoćno, a nudi im se objašnjenje da neke sile iza scene zapravo kontrolišu situaciju. Tako nešto se dogodilo upravo u ovom tragičnom slučaju. Informacija u javnosti nije bilo dovoljno, što zbog same prirode slučaja i istrage koja je bila u toku, što zbog šuma lažnih vesti koje su se širile. Sa druge strane, u zemlji u kojoj su građani potpuno izgubili poverenje u državni sistem i njenu vlast, već dugo ogrezle u prikrivena nedela, korupciju, skrivanje istine radi zloupotrebe državnog novca i resursa, politiku "jedno pričam – drugo radim", trgovinu svim i svačim ispod žita, nije ni čudo da su brojni ljudi koji inače nisu skloni teorijama zavere, poverovali u njih.

A takvu situaciju su oni koji ih šire obilato iskoristili.

Tako su se širile teorije da je Danka oteta, da se danima u okolini Bora kretao "crveni pik-ap" iz kog su ljudi deci nudili slatkiše, da je prodata, žrtva trgovine ljudima, da je završila u lancu pedofilije i šta sve ne, nedostajalo je samo još da neko kaže kako su je oteli vanzemaljci. Što je najgore, ove reči su takođe izgovorene, bez ikakvih ograda, u programu televizije sa nacionalnom frekvencijom.

Neki od teoretičara zavere, koji su odavno poznati po njihovom širenju na razne teme, od pedofilskih lanaca, preko čipovanja ljudi i dece do zaprašivanja iz vazduha i skrivenih nuklearnih udara, postali su legitimni sagovornici i analitičari medija. Na taj način ne samo da su širili strah i paniku u javnosti, već i najdublje zadirali u emocije porodice male Danke, izlagali ih javnom linču i targetiranju.

Sa druge strane, jednako opasni su bili i oni koji su se u javnom prostoru pojavljivali kao "stručnjaci" koji su govorili o ovom slučaju, a da niko nije proverio njihovu stručnost, ili to namerno nije hteo da uradi. I neke ranije respektabilne medijske kuće imale su takve sagovornike, koje dolaze iz opskurnih organizacija.

U tako pomračenom javnom i društvenom prostoru, smrt jedne devojčice, koja je tragedija sama po sebi, pokazala je još jednu tragičnost srpskog društva – da u Srbiji empatija, odmerenost i stručnost nisu na ceni.





Link


Gde prestaje sloboda štampe i gde počinje ludilo?
 
Tragični slučaj i smrt dvogodišnje Danke Ilić, ugasili su mnoga svetla normalnosti u Srbiji. Najcrnji mrak donela su dvojica ubica. Prvo su devojčicu udarili automobilom - normalan čovek bi, i da mu se desi takva nesreća, stao, pokušao da pomogne, da spasi život koji je tek započet. Ili bilo koji drugi. Međutim, dvojica osumnjičenih su dete, kako je zvanično saopštila policija, ne nameravajući da mu pomognu, ubacili u automobil kako bi ga bacili na deponiju.

Dankina porodica preživela je nezamislivu tragediju, koju u potpunosti mogu da razumeju samo oni koji su i sami imali takvu nesreću. Svakodnevno prateći potragu za nestalom devojčicom, traumu su preživeli i građani Srbije. Kako je rekla majorka policije Bojana Otović Pjanović, čiji je medijski istup tokom potrage za nestalom devojčicom usred sveopšte histerije možda bio i najrazložniji, govoreći o potrazi u kojoj je učestvovao veliki broj policajaca, "osim onog profesionalnog momenta, svi kao ljudi, kao očevi, majke, deke, bake, imamo motiv da i lično učestvujemo". I upravo je veliki deo ljudi u Srbiji tako i pratio ovaj slučaj, poistovećujući se sa njim i osećajući nestanak deteta kao nešto što može svakom da se dogodi.

Psihološkinja Branislava Stević nazvala je sve ono što se događalo u društvu u vezi sa nestankom Danke Ilić "jednom vrstom kolektivne traume na koju je veliki broj pojedinaca odreagovao", ukazujući da se još nismo oporavili od tragedija koje su se dogodile prošle godine – dva masovna ubistva u OŠ "Vladislav Ribnikar" i Duboni i Orašju.

"Najvažnije je da poštujemo integritet porodice žrtve, da ne bude narušeno njihovo dostojanstvo", rekla je ona.

Međutim, tu kolektivnu traumu koja nas je pogodila mnogi su svesno ili nesvesno zloupotrebili, šireći lažne informacije, tragajući za različitim "informacijama" kako bi što više saznali u potrazi za odgovorom na pitanje šta se sa detetom dogodilo. Osim onih koji su tragediju i sveopštu zainteresovanost društva za ovaj slučaj iskoristili da podignu sopstvenu popularnost na društvenim mrežama (javile su se brojne folk dive i slične osobe željne pažnje), bilo je i onih koji su pokušali da na njoj materijalno zarade, čak tvrdeći da je Danka kod njih, pa su završili nakratko u zatvoru u BiH.

Porodica i majka - žrtve javnog linča​

Na društvenim mrežama i u pojedinim medijima, ređale su se sumnje na račun porodice, prvenstveno majke koja je poslednja bila sa Dankom. Od toga da nije pazila na dete, preko mogućnosti da je sama uradila nešto loše detetu, da ga je prodala, da je na internetu tražila podatke o graničnom prelazu, odgovornosti za krivična dela...


"Secirali" su mediji, ali i dokoni i "influenseri" koji ne znaju za empatiju, čak i porodične odnose ljudi u trenutku dok su oni preživljavali najveću tragediju koja se može zamisliti: ko je s kim u svađi, kakav je brak oca i majke, ko s kim živi, zašto upotrebljavaju ili ne upotrebljavaju društvene mreže (čak se na udaru našla i baba devojčice koja se "nije oglasila" povodom nestanka devojčice), kako je majka mogla da ostavi Danku na trenutak, zašto je došla na mesto gde je Danka nestala... Sve implicirajući neku odgovornost za sudbinu deteta.

Čak su i na televizijam sa nacionalnom frekvencijom izgovarane reči poput - "izjave ljudi bliskih devojčici su kontradiktorne i bude sumnju" ili da "otac i majka znaju gde je dete i da moraju biti ispitani poligrafom kako bi se došlo do istine". Roditelji i porodica, a naročito majka, tako su osuđeni bez suđenja i pre nego što se saznalo šta se dogodilo, a njihovo targetiranje u javnosti bilo je neprestano iako su ljudi koji su javno govorili o tome ponavljali da "ne upiru prstom ni u koga", te da "to ne znači da su oni zaista i krivi".

Mediji van civilizacijskih vrednosti​


U širenju lažnih informacija prednjačili su pojedini tabloidi, iako za njima nisu zaostajali ni neki korisnici društvenih mreža. Međutim, odgovornost medija, koji imaju daleko veći uticaj i doseg, srazmerno je i veća, a pogotovo što su neki to iskoristili da sebi podignu gledanost ili čitanost. Medijska histerija zahvatila je čak i pojedine televizije sa nacionalnom frekvencijom.

Neproverene informacije, lažne tvrdnje, pa čak i teorije zavere, preplavile su medije koji su izveštavali o ovom slučaju. O kakvom se "izveštavanju" radi, objasnila je Jelena Petković, članica Saveta za štampu, koja je rekla da su "nemilosrdnost i lešinarstvo dotakli novo dno u borbi za klikove", te da su " mediji prekršili najmanje 80 odsto članova Kodeksa novinara Srbije".

"Ovakvo masovno kršenja Kodeksa i skanadalozno ponašanje medija nije više domen profesionalne novinarske etike, već pitanje ljudskih i civilizacijskih vrednosti", ocenila je ona.

Udruženje novinara Srbije apelovalo je na novinare da "brinu o dostojanstvu žrtve i svojim izveštavanjem dodatno ne ranjavaju porodicu", te da poštuju njenu privatnost i bol.

"Deca su posebno zaštićena novinarskim kodeksom i zakonom od medijskog senzacionalizma, što se posebno odnosi na zaštitu identiteta drugih maloletnih članova ove porodice. Saosećanje sa porodicom koja je izgubila dete mora biti važan postulat koji novinar sledi ukoliko javnost obaveštava o detaljima ovog tragičnog događaja", saopšteno je iz UNS.

Kada je objavljeno da je mala Danka ubijena, nastavljena je sveopšta histerija, a tabloidi su se utrkivali ko će izneti više strašnih detalja o smrti, ne mareći ni za žrtvu ni za njenu porodicu. Savet za štampu pozvao je tada novinare i urednike da "odmah prestanu sa skandaloznim, senzacionalističkim, uznemirujućim i sramotnim izveštavanjem o smrti dvogodišnje devojčice iz Bora i da pokažu minimum pijeteta prema žrtvi, kao i obzira i saosećanja sa njenom porodicom".

"Prenošenjem (tačnih ili izmišljenih) detalja zločina pojedini mediji danas su pogazili sve etičke standarde novinarstva, ali i osnovne norme pristojnosti i ljudskosti. Komisija za žalbe Saveta za štampu je na poslednjoj sednici iskazala duboku zabrinutost zbog izveštavanja koje je još pre nedelju dana bilo nedopustivo senzacionalističko i nedostojno, ali je danas doseglo novi, neshvatljivi, sunovrat. Savet za štampu poziva i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija da odmah reaguje i sankcioniše medije koji su, verujemo, prekršili i zakonske norme", saopštio je Savet za štampu.



Psiholozi objašnjavaju da ljudi veruju u teorije zavere konstruišući uz pomoć njih odgovore na pitanja o kojima nema dovoljno informacija, ali i, kako navodi Rasel P. Džonson, profesor Univerziteta u Čikagu, kada se osećaju bespomoćno, a nudi im se objašnjenje da neke sile iza scene zapravo kontrolišu situaciju. Tako nešto se dogodilo upravo u ovom tragičnom slučaju. Informacija u javnosti nije bilo dovoljno, što zbog same prirode slučaja i istrage koja je bila u toku, što zbog šuma lažnih vesti koje su se širile. Sa druge strane, u zemlji u kojoj su građani potpuno izgubili poverenje u državni sistem i njenu vlast, već dugo ogrezle u prikrivena nedela, korupciju, skrivanje istine radi zloupotrebe državnog novca i resursa, politiku "jedno pričam – drugo radim", trgovinu svim i svačim ispod žita, nije ni čudo da su brojni ljudi koji inače nisu skloni teorijama zavere, poverovali u njih.

A takvu situaciju su oni koji ih šire obilato iskoristili.

Tako su se širile teorije da je Danka oteta, da se danima u okolini Bora kretao "crveni pik-ap" iz kog su ljudi deci nudili slatkiše, da je prodata, žrtva trgovine ljudima, da je završila u lancu pedofilije i šta sve ne, nedostajalo je samo još da neko kaže kako su je oteli vanzemaljci. Što je najgore, ove reči su takođe izgovorene, bez ikakvih ograda, u programu televizije sa nacionalnom frekvencijom.

Neki od teoretičara zavere, koji su odavno poznati po njihovom širenju na razne teme, od pedofilskih lanaca, preko čipovanja ljudi i dece do zaprašivanja iz vazduha i skrivenih nuklearnih udara, postali su legitimni sagovornici i analitičari medija. Na taj način ne samo da su širili strah i paniku u javnosti, već i najdublje zadirali u emocije porodice male Danke, izlagali ih javnom linču i targetiranju.

Sa druge strane, jednako opasni su bili i oni koji su se u javnom prostoru pojavljivali kao "stručnjaci" koji su govorili o ovom slučaju, a da niko nije proverio njihovu stručnost, ili to namerno nije hteo da uradi. I neke ranije respektabilne medijske kuće imale su takve sagovornike, koje dolaze iz opskurnih organizacija.

U tako pomračenom javnom i društvenom prostoru, smrt jedne devojčice, koja je tragedija sama po sebi, pokazala je još jednu tragičnost srpskog društva – da u Srbiji empatija, odmerenost i stručnost nisu na ceni.





Link


Gde prestaje sloboda štampe i gde počinje ludilo?

Mediju nemaju meru, ali ova nesreća je i sve oko nje počelo je sa Amber Alert sistemom


Ako od medija se traži da prekidaju program i da objavljuju potragu sa indicijom da se radi o nestanku/ otmici pa šta bi svako pomislio


Nije baš sve do medija, nešto je i do idiotluka koji nam se svima nameću
 
Mediju nemaju meru, ali ova nesreća je i sve oko nje počelo je sa Amber Alert sistemom


Ako od medija se traži da prekidaju program i da objavljuju potragu sa indicijom da se radi o nestanku/ otmici pa šta bi svako pomislio


Nije baš sve do medija, nešto je i do idiotluka koji nam se svima nameću
Ako se ozbiljno pristupa nekom slucaju, onda se medijima ne dozvoljava da prave cirkus i rijaliti, daje se nuzno i provereno obavestenje i nista vise od toga.
 
Pa svi su Srbi pametni , licemrni i lopovi...
To je trojstvo Srba a i Srpskog drustva..

Tako se zadrzava idealnost sto duze i prebacuje krivica sa potpunom sigurnoscu na drugog....

Tako ce i ostati, svi mogu biti krivi samo ne oni koji se drze ovog recepta, kradi sta stignes i da se ne vidi , lazno se ponasaj i otpuzuj koga stignes i naravno uvek ponavljaj sa vecinom da si najpametniji..
 
Da.Pisem iz vlastitog iskustva...
Cak i to sto si odmah potrcala da zapishsash je takodje moje iskustvo da je najcesca reakcija i potpuno se slaze sa onim prethodno napisanim...
Zar ne?
Najpametniji si, najpametniji si, najpametniji si, eto zajedno mantramo, znam da svakako to misliš.
Za ostalo što si prišio srpskom narodu, kažeš iskustveno, tebi kao predstavniku, verujem na reč.
 
Kao prvo, dobro je što je amber alert digao naciju, pa i evropu na noge. Mediji su tu bitni i vreme je da nešto rade korisno.
Ovaj užas svakako mora da pomeri svakoga i nije čudo što se narod ne smiruje i što mediji održavaju tenziju, Trebalo bi da se drma dok svi ne shvate veličinu tragedije.
To smo vec gledali prosle godine, i znamo kako ide sablon...malo se uznemiri narod, neki hoce promenu ali ih je malo , ostali hoce da iskoriste trenutak i situaciju i bunare nesto , muljaju , mantaju narod i na kraju se istrose ovi sto su hteli nesto , odrade posao ovi koji su nesto muljali i to je to..

I tako stalno , jer narod je vec presao granicu gde razaznaje koliko je oboleo , samo prepoznaje koliko mu drugi smetaju..
 
Pazi u Srbiji da gledamo...
Znaci ne da je ocigledno nego prosto imas jako puno ljudi koji svasta nesto reaguju i ocekuju tudje reakcije da budu u saglasnosti sa njihovim cesto bolesnim ocekivanjima...

I onda prosto zude da ta druga osoba bide povodljiva i slaba i da je onda unakaze svojim pritiskom i zahtevima da je slome..

Taj bolesni sadisticki trenutak je cesto prisutan kod GS danas...
Ocigledno je vezan za vlast i javnu scenu...

I onda kad naidje neko ko je mnogo stabilnija i zrelija licnost moze samo cenzura da proradi , samo se pokrene zelja da kreiraju svoju rulju i eliminisu nekog ko nije povodljiv i slab da mogu da ga motaju...

A to i dalje rade uz misljenje da su sami bez greske i da nisu pogresno nesto protumacili jer to nije ni bitno , sutra ce kao smrduljak da predju preko toga da su pogresili ako bude ocigledno da jesu, a i to se desilo kod ovog slucaja, zar ne..

Nekima..

Ali to nije ni bitno jer je bitnije to sto ne mogu da motaju i slome nekog ko im nije u saglasju tog trenutka....

Pored svih silnih sociopatologija kojima obiluje srpsko drustvo sad imamo i ovu sociopatologiju jednoumlja...
 
Jos smesnija su ove dodatne patologije ako si patriota onda idi u svet ako se ne slazes sa jadom u Srbiji...
A druga nebuloza je ovo , gledaj malo oko sebe i videces samo normalne srbe koji su primer sta normalan covek treba da bude..
Na temi koliko je puklo srpsko drustvo uzima se argument gledaj malo oko sebe i videces samo normalne srbe i ponekog retkog nenormalnog..
Svaka cast za argument..
 
Srpskim društvom? Ajd da vidimo realnost....Imamo nekoliko država koje prete atomskom bombom, znači prete celom svetu. Imamo Imperiju koja sebe zove civilizacijom i poseduje sve medije, hvale je u filmovima, hvale sami sebe u civilizovanom svetu, a realno poseduju ljude iz 56 zemalja sveta gde se dešavaju genocidi. poseduju i bivše evropske zemlje koje se hvale monarhijom i prosperitetom, a kljukaju narod kokainom ( dok srbi hapse i nezakonito drže po zatvorima prevoznike) a oni šta rade imaju svoje sudove koji sude po političkoj volji, krivicu nose oni koji im se ....demokratski...suprotstave. Znači liberalne demokratije sude po zakonima imperije....što značu polovina sveta živi u direktnom robovlaništvu ( političko interesne volje) monarhije.
Znači, veći deo sveta živi sasvim pristojno u robovlasništvu, jer im život i smrt odredjuje "pristojan, monarhistički, demokratski civilizovan robovlasnički svet"
I ti onda objasnjavaš stanje u Srbiji?
 
Istina, stanje je baš takvo i u Srbiji, neki debilni guverneri upravljaju državnim sistemom, pod pretnjom sankcijama i bombardovanjem, a Srbi su budale i ćutaće takvim guvernerima ili će da ih podmićuju i koriste njihove plitke umove?
Pošto si retko intelegentan vidiš posledice upravljanja srpskim narodom, ali ćeš to da pripišeš vlastima i da ubiješ djindjića koji neće kako ti hoćeš, srbina koga je dovela mafijaška robovlasnička struktura guvernera koji ih je postavio sve na "radna mesta"....
 
Najpametniji si, najpametniji si, najpametniji si, eto zajedno mantramo, znam da svakako to misliš.
Za ostalo što si prišio srpskom narodu, kažeš iskustveno, tebi kao predstavniku, verujem na reč.
Zanimljivo , gledam film gucci i vidim jake slicnosti na reakcije bogatih snobova i ovde na forumu , izgleda da je to boljka mnogih na forumu...
To vec nije u narodu , to je samo nabedjenost i snobizam nekih grupica, ali stoji da bi mnogi u narodu osim kasirki bili teski snobovi i loze se na prestiz...
Ali nije samo prestiz, to su razni detalji i taktike...
Npr ne ulazenje u dubinu price nego samo u prestizne detalje...
Kao da svi snobovi zele da sto vise ne budu konkretni i jasni sa poentom....nego samo da dodirnu detalj i da ostatak sakriju ...kao najvaznije je da prepoznaju termin i da imaju objekat, a svaka ostala prica je suvisna..

Kao sve je jasno samo po sebi , ono cuveno forumasko , pa ocigledno je, jasno je sta je normalno , ili ovo , pa pogledas oko sebei naravno vidis sve normalne Srbe jer svi su mahom normalni , a narocito oni koji su u MOJOJ okolini...efekat moje mojoj mom itd itd..

A svako ko doda malo vise od detalja jer nije isto niti jasno sve ako kazes luvr ili restoran kod ajfelove kule...e onda je to smaranje...
Klasicna igra koju sam ovde vidjao , ako im objasnis kratko oni nalupetaju nesto kao shvatili su , ako im objasnis dugo , jaoj davis, pa ja to znam i sa dve recenice, reci samo dve recenice..

Klasicna srpsko seljacka prica, ja bih tako rekao....to vidjam kod seljancica mladjeg uzrasta....jer ne znaju mnogo reci u srpskom jeziku pa onda nabadaju sta koja rec znaci a nece da priznaju niti da se vidi da ne znaju sta znaci koja rec..
 
Ako sam pomogao tvojim analizama ne moraš da se zahvaljuješ, samo više ne kenjaj protiv srba i srbije....
Pa nije to protiv Srba i Srbije
Neko zivi u Srbiji kome isto smeta to sto svi kradu svuda i gde stignu , sto ne vaspitavaju svoju decu drugacije nego da se rugaju i otimaju ili pucaju po drugarima ili ih ubijaju na tavanu ili u skoli..

Mada sam vec ucinio neke korake po tom pitanju , sad sve vise govorim GS, gradjani Srbije, a sve manje Srbi...jer je sve jasnije da Srbi cine samo 60% GS...

Osnova moje kritike nije nacionalna pripadnost ili netrpeljivost nego gradjansko tj negradjansko okruzenje i ponasanje..
Tako da kao sto se i ocekuje od poluobrazovanog i niskosvesnog okruzenja sve tumaci kao licni napad, sto je takodje dokaz sastava GS...u tom intelektualnom i logickom i psiholoskom smislu..
Nema tu nedoslednosti i kontraverzi..
 

Back
Top