Kako je sve počelo [zacetak psihologije]: strukturalizam, i funkcionalizam

[bas kao]

Moj motiv za ovom temom je dvojak:

1. ovo su osnove i sam nastanak psihologije, trebalo bi da naucimo
2. mislim da je psihologija odlutala od svog zacetka, tj, da je struktuisanje skrajnuto zarad funkcionalnosti, da se vise ne bavimo strukturom, vec funkcijom, dakle NEMAM strukturu, IMAM funkciju; zadovoljili smo se samo funcionisanjem, a zanemarili strukturu od koje je sve pocelo, pa citiram dalje sa linkova...

Kao zvaničan datum nastanka psihologije kao samostalne naučne discipline uzima se dan osnivanja prve psihološke laboratorije na Univerzitetu u Lajpcigu ne baš tako davne 1879. godine. Osnivač laboratorije bio je Vilhelm Vunt, začetnik jednog od prvih psiholoških pravaca – strukturalizma.
https://www.psihoverzum.com/kako-je-sve-pocelo/
Nakon nastanka strukturalizma, ubrzo je došlo do pojave novih pravaca, oslanjajući se na postojeće ili u potpunoj suprotnosti sa njima. Raznolikost pristupa, osnovnih pretpostavki, metoda i modela proučavanja ostala je očuvana do današnjih dana.

Funkcionalizam ~ svest o svesti​

potom imate lepo objasnjeno na linku, i ostali pravci su se pojavljivali i razvijali, ali je ovo postavka, znaci, kako je sve zapocelo, sto bi trebalo sve da nas zanima, ako smo na ovom forumu, a teme koje sam pretrazio 10-ak godine stare, nisam mogao da odaberem neku bas dobru...

ima na netu dosta da se nadje na ovu temu, npr.:​

https://www.scribd.com/document/458191150/Структурализам-и-функционализам
Scribd
https://www.scribd.com › document

СТРУКТУРАЛИЗАМ И ФУНКЦИОНАЛИЗАМ. Структурализам. Психологија се као посебна наука издвојила 1879. године када је Вилхем Вунт основао првуRead more

da vidimo i AI sta ima da kaze, za ovaj uvodni post?

Strukturalizam i funkcionalizam su suprotstavljene, ali ključne škole mišljenja u psihologiji: Strukturalizam (Wundt, Titchener) želeo je razbiti svest na temeljne elemente (strukturu) pomoću introspekcije, dok se Funkcionalizam (James, Dewey) fokusirao na funkciju uma, kako on pomaže adaptaciji na okolinu (procesi, ne elementi). Ukratko, strukturalisti su pitali "Šta je um?", a funkcionalisti "Kako um radi/služi svrsi?".
Strukturalizam

• Fokus: Proučavanje elementarnih jedinica svesti (senzacije, slike, osećaji).
• Metoda: Introspekcija (samoposmatranje).
• Cilj: Razumeti "građu" uma.
• Ključne ličnosti: Wilhelm Wundt, Edward Titchener.

Funkcionalizam

• Fokus: Proučavanje funkcija uma i ponašanja, kako pomažu pojedincu da se prilagodi okolini.
• Metoda: Raznovrsne, uključujući posmatranje, testiranje (uključujući životinje).
• Cilj: Razumeti svrhu mentalnih procesa (mišljenje, učenje, pamćenje).
• Ključne ličnosti: William James, John Dewey, James Rowland Angell.

Glavna razlika

• Strukturalizam je analitički (razlaže na delove), dok je funkcionalizam holistički i pragmatičan (gleda na procese i svrhu). Strukturalisti su bili poput nekoga ko rastavlja radio da vidi delove, dok su funkcionalisti hteli da znaju kako radio svira i služi svrsi.

 

[hm337]

kad koristiš ChatGPT, to ti je razgovor sa demonom

 

[bas kao]

mislim da je psihologija odlutala od svog zacetka, tj, da je struktuisanje skrajnuto zarad funkcionalnosti, da se vise ne bavimo strukturom, vec funkcijom, dakle NEMAM strukturu, IMAM funkciju; zadovoljili smo se samo funcionisanjem, a zanemarili strukturu od koje je sve pocelo, pa citiram dalje sa linkova...

• Darwinov uticaj: Ovdje je Darwinov uticaj ključan. Funkcionalisti su primenili Darwinove ideje o prirodnoj selekciji i adaptaciji. Smatrali su da mentalni procesi, poput mišljenja i svesti, postoje zato što su imali adaptivnu (funkcionalnu) ulogu u preživljavanju i prilagođavanju pojedinca okruženju.

tako su zapravo funkcionalisti nas strukturiste eliminisali prirodnom selekcijom, po logici neko ce uvek bolje, a neko losije da funkcionise, ili da se anadje, adaptira itd, ali je sustina da svako treba da ima svoj udeo u STRUKTURI, u sistemu, politickom, porodicnom poslovnom itd, ljudi smo, a ne zivotinje, plus individualno da izgradi svoju strukturu, ako je nije nasledio, ako nije vaspitan, postavljen na zdravim osnovoma, ... a funkcionalnost je sekundarna

ja sada stvari pokusavam da vratim na POCETAK, jeste preambiciozno, i ja jako malo znam o svemu, ali mi se cini da sam u pravu, a sta vi mislite?

 

[bas kao]

kad koristiš ChatGPT, to ti je razgovor sa demonom

nije to chat u smislu caskanja, vec AI, kao unapredjeni logaritam pretrazivanja svih informacija; zamislio sam ozbiljno temu, tek sam i sam poceo da ucim kako je nastala psihologija, ne smetaj bzvz, molim moderatorku i ovu, da prebaci temu na psihologiju Gerda, a dzudi sam vec zamolio

 

[bird again]

Jedna lagana temica za prazničnu atmosferu

 

[bas kao]

Jedna lagana temica za prazničnu atmosferu

ma nije lagana, ozbiljna tema, nauka, trebalo bi da nekog zanima da naucimo nesto, ako vec nismo studirali filoloski

 

[bird again]

ma nije lagana, ozbiljna tema, nauka, trebalo bi da nekog zanima da naucimo nesto, ako vec nismo studirali filoloski

Slažem se. Ali pregledaću je sutradan. Ipak

 

[bird again]

kad koristiš ChatGPT, to ti je razgovor sa demonom

A malopre čitam neki članak ( tražila sam sada gde, ne nalazim ) upravo o ovome što si napisao.

 

[bas kao]

A malopre čitam neki članak ( tražila sam sada gde, ne nalazim ) upravo o ovome što si napisao.

ne kvarite mi temu, ja sam kliknuo na AI Overview pa nisam corav:
AI Mode

 

[Banovic Strahinja]

Ako se uzme u obzir da je vrlo tesko uopste definisati svest, i da (barem u ovom trenutku) jos uvek nemamo sposobnost da utvrdimo sta je tacno svest i kako nastaje sem da teoretisemo, onda je sasvim logicno da je danasnja psihologija pre svega okrenuta funkcionalizmom tj prakticnoj primeni i gde ima dosta uspeha, ne moramo znati sta nesto jeste da bi znali kako funkcionise.
Slicno je i u drugim naucnim granama- npr u kvantnoj fizici se uglavnom oslanjaju na matematiku- a sama matematika objasnjava kako nesto funkcionise- ali nema sposobnost da otkrije sta nesto jeste.

 

[bas kao]

Ako se uzme u obzir da je vrlo tesko uopste definisati svest, i da (barem u ovom trenutku) jos uvek nemamo sposobnost da utvrdimo sta je tacno svest i kako nastaje sem da teoretisemo

u tom slucaju koristimo glagol, analiziramo samo ono cega smo svesni

Slicno je i u drugim naucnim granama- npr u kvantnoj fizici

tu se bavimo kvantima, pa kazemo za svetlost je foton taj fradivni element ili majmanja kolicina zracenja svetlosti... svemu definisimo STRUKTURU, i od toga polazimo, ranije se mislilo da je atom, ali sada znamo da nije, da postoje jos manji gradivni elementi

a sama matematika objasnjava kako nesto funkcionise- ali nema sposobnost da otkrije sta nesto jeste.

kako nema? matematika najprecinzije otkriva sta si, npr. ili si duznik ili si poverilac

 

[Banovic Strahinja]

kako nema? matematika najprecinzije otkriva sta si, npr. ili si duznik ili si poverilac

I to su samo uloge.
Matematika samo otkriva funkcije u ovom slucaju korelacije i dokazuje ko je duznik a ko poverilac, ali ne moze da nam otkrije sustinu sta taj duznik jeste tj koja je njegova esencija.
Isto tako u fizici mi znamo neka pravila o pomasanju cestica, ali ne znamo sta oni jesu.

 

[bas kao]

Isto tako u fizici mi znamo neka pravila o pomasanju cestica, ali ne znamo sta oni jesu.

ja sam za pristup da mi saznamo sta nesto jeste, da to definisemo ako vec nismo, sta je psihologija, nauka o psihi, a ko se kako ponasa, to obaska, to cak mozda nije ni nauka, ko moze da se ponasa i ovako i onako [cestica/talas npr., a da to samo zavisi sta merimo, ili utvrdjujemo - sta jeste, sta nam treba da jeste, i onda se opet vracamo na moj pristup, JESTE ono sto nam treba da bude, definisali smo foton]

znaci mi sada raspravljamo o afirmaciji kao principu, a ti imas ulogu oportuniste

 

[bas kao]

JESTE ono sto nam treba da bude, definisali smo foton

kad mi njega gledamo, on je cestica, difrakcija npr, a kada on nas gleda da sprzi, mi izgorimo na suncu, i onda je talas/energija

utvrdio je savez sa ljudima nebeskom difrakcijom [duga], da vise nece biti velikog potopa, a sada nas greje sunce pravde nase, u stvari greje i dobre i zle, sve

 

[celadon]

Ako se uzme u obzir da je vrlo tesko uopste definisati svest, i da (barem u ovom trenutku) jos uvek nemamo sposobnost da utvrdimo sta je tacno svest i kako nastaje sem da teoretisemo, onda je sasvim logicno da je danasnja psihologija pre svega okrenuta funkcionalizmom tj prakticnoj primeni i gde ima dosta uspeha, ne moramo znati sta nesto jeste da bi znali kako funkcionise.
Slicno je i u drugim naucnim granama- npr u kvantnoj fizici se uglavnom oslanjaju na matematiku- a sama matematika objasnjava kako nesto funkcionise- ali nema sposobnost da otkrije sta nesto jeste.

Upravo tako.
Funkcionalni opisi objašnjavaju šta sistem radi, ali ne i zašto postoji nešto što se doživljava iznutra. I baš taj jaz između objektivnog opisa i subjektivnog iskustva predstavlja problem svesti koji još nema rešenje. Najpoštenije je, u ovom trenutku, priznati da ne znamo sve. Neznanje po ovom pitanju nije naš neuspeh, već pokazatelj da se nalazimo usred procesa, pa daj onda da bez stida prihvatimo činjenicu da smo mi tek rana faza razumevanja, a ne njegov vrhunac. Kao i mnoge generacije pre nas, mi postavljamo pitanja za koja još nemamo jezik, teorije ni instrumente. To ne znači da tapkamo u mraku, već da smo tek na početku puta. Znanje se ne gomila pretpostavkama i komentarima na ovom forumu , već generacijama rada, pogrešnih teorija, novih metoda i tehnoloških skokova.
Pitanjem svesti se u budućnosti neće baviti jutjuberi ni forumaši sa gotovim odgovorima, već ljudi koji još nisu ni rođeni, budući neuronaučnici, filozofi uma, fizičari, matematičari i istraživači koji će raspolagati alatima koje mi danas ni ne možemo da zamislimo.

Ovde ne radi o veri u autoritet, već o strpljenju prema procesu. Svest je jedno od najdubljih pitanja koje imamo i očekivati konačan odgovor sada, znači potceniti i problem i nauku.
Naša uloga nije da damo konačne odgovore, već da otvorimo prostor u kome će oni jednog dana biti mogući.

 

[bas kao]

Pitanjem svesti se u budućnosti neće baviti jutjuberi ni forumaši sa gotovim odgovorima, već ljudi koji još nisu ni rođeni, budući neuronaučnici, filozofi uma, fizičari, matematičari i istraživači koji će raspolagati alatima koje mi danas ni ne možemo da zamislimo.

Ovde ne radi o veri u autoritet, već o strpljenju prema procesu. Svest je jedno od najdubljih pitanja koje imamo i očekivati konačan odgovor sada, znači potceniti i problem i nauku.
Naša uloga nije da damo konačne odgovore, već da otvorimo prostor u kome će oni jednog dana biti mogući

ako se radi o psihologiji kao novoj nauci pre 100+ godina, pitanje je bilo PSIHE-DUSE, a ne svesti, koje je tek potom uvedeno, da bi vi sada tvrdili kako smo u procesu, jeste, u procesu, razvijamo svesto-logiju, i pragmatizam, ali ja sam jos uvek na pocetku, kada je psihologija nastala kao nauka, naslediv postavku od filozofa i religioznih dusa vs, ili i telo

ovo su fakti, izvlacim najvaznije:
https://www.verywellmind.com/structuralism-and-functionalism-2795248
Psychology as a science is relatively new with its beginnings in the 1850s.
Structuralism emerged as the first school of thought in psychology. Wilhelm Wundt, is known as the "father of psychology"...
One of Wundt's students, Edward B. Titchener, would later go on to formally establish and name this field of study, structuralism.
============
Functionalism was criticized perhaps most famously by Wundt. "It is literature. It is beautiful, but it is not psychology," he said of functionalist William James’ book The Principles of Psychology.4
Dakle, sta se desilo?
Vunt je otac psihologije, naucni zadatak je bio pitanje psihe, a ne striktno svesti bez osecanja, jer bi se nauka zvala svesto-logija; kasnije je njegov ucenik samo formalno nazvao pravac strukturalizam, ali i on se udaljio od osnovne ideje, to nije proces, nije razvoj nauke, vec njeno kidnapovanje, kao sto je na samom njenom staru oteta:

Other theories also surfaced to vie for dominance in psychology. In response to structuralism, an American perspective known as functionalism emerged from thinkers such as the evolutionist Charles Darwin and William James.
William James believed that one could not study consciousness by breaking it down into parts. Rather, he sought to understand the purpose and function of human thoughts and subsequent behaviors. Inspired by Charles Darwin, he purported that cognitive processes evolved over time to help humans adapt and survive.

dakle, mi smo kao ljudsko drustvo predstavljeni kao zivotinje koje se bore za opstanak, i da prezive samo, gde samo najjaci opstaju, pa se kasnije to maskira sa navodnom funkcionalscu, eto funkcionisemo nekako... kasnije su uvodjeni pojmovi podsvesti, nadsvesti, kolektivne svesnosti itd [new age mantre]., ali je prvobitna ideja bila, ako vec insistirate da se bavimo svescu,a ne psihom, da se utvrdi od cega je ta svest sastavljena, koji su joj osnovni elementi:

Structuralism was the first school of psychology and focused on breaking down mental processes into the most basic components. Researchers tried to understand the basic elements of consciousness using a method known as introspection, or internal perception.

p.s. super ste vas dvojica diskuti, 1 ucenik, 1 ucitelj, profesor, ali mora da se cuje i ova moja treca strana

 

[Banovic Strahinja]

ja sam za pristup da mi saznamo sta nesto jeste,

Svest je jedno od najdubljih pitanja koje imamo i očekivati konačan odgovor sada, znači potceniti i problem i nauku.

Mislim da neke stvari mozda nikada ne mozemo otkriti, ukljucujuci i pitanje svesti i razumeti sta jeste- sve to nekako vuce u redukcionizam (pristup koji tvrdi da se “stvari” mogu razumeti tako da se svedu na osnovne komponente), a to vodi da npr otkrijemo jednu cesticu- no ne znamo sta ona jeste vec naucimo kako se ona ponasa i onda nadjemo neke njene sastavne komponente- zatim tu komponentu proucimo i nadjemo kompntenri od koja je ona sacinjena i tako u nedogled- tzv beskonacna regresija
ili pak cirkularna tvrdnja tj kruzni argument koji “objasnjava” sam sebe npr “svet postoji jer ga posmatramo- a posmatramo ga jer postoji” tj kokos- jaje teorije koje se cesto zloupotrebljavaju,
Zatim postoje dogmatske tvrdnje, koje se cesto kombinuju s redukcionizmom (tako bar meni deluje) npr u religiji gde se na kraju redukcionizmom dodje do boga i onda je to konacno objasnjenje.
No odgovora nema, samo teorije- a mnogi odgovori nikad nece dobiti resenje, po mom misljenju.

 

[celadon]

ako se radi o psihologiji kao novoj nauci pre 100+ godina, pitanje je bilo PSIHE-DUSE, a ne svesti, koje je tek potom uvedeno, da bi vi sada tvrdili kako smo u procesu, jeste, u procesu, razvijamo svesto-logiju, i pragmatizam, ali ja sam jos uvek na pocetku, kada je psihologija nastala kao nauka, naslediv postavku od filozofa i religioznih dusa vs, ili i telo

ovo su fakti, izvlacim najvaznije:
https://www.verywellmind.com/structuralism-and-functionalism-2795248
Psychology as a science is relatively new with its beginnings in the 1850s.
Structuralism emerged as the first school of thought in psychology. Wilhelm Wundt, is known as the "father of psychology"...
One of Wundt's students, Edward B. Titchener, would later go on to formally establish and name this field of study, structuralism.
============
Functionalism was criticized perhaps most famously by Wundt. "It is literature. It is beautiful, but it is not psychology," he said of functionalist William James’ book The Principles of Psychology.4
Dakle, sta se desilo?
Vunt je otac psihologije, naucni zadatak je bio pitanje psihe, a ne striktno svesti bez osecanja, jer bi se nauka zvala svesto-logija; kasnije je njegov ucenik samo formalno nazvao pravac strukturalizam, ali i on se udaljio od osnovne ideje, to nije proces, nije razvoj nauke, vec njeno kidnapovanje, kao sto je na samom njenom staru oteta:

Other theories also surfaced to vie for dominance in psychology. In response to structuralism, an American perspective known as functionalism emerged from thinkers such as the evolutionist Charles Darwin and William James.
William James believed that one could not study consciousness by breaking it down into parts. Rather, he sought to understand the purpose and function of human thoughts and subsequent behaviors. Inspired by Charles Darwin, he purported that cognitive processes evolved over time to help humans adapt and survive.

dakle, mi smo kao ljudsko drustvo predstavljeni kao zivotinje koje se bore za opstanak, i da prezive samo, gde samo najjaci opstaju, pa se kasnije to maskira sa navodnom funkcionalscu, eto funkcionisemo nekako... kasnije su uvodjeni pojmovi podsvesti, nadsvesti, kolektivne svesnosti itd [new age mantre]., ali je prvobitna ideja bila, ako vec insistirate da se bavimo svescu,a ne psihom, da se utvrdi od cega je ta svest sastavljena, koji su joj osnovni elementi:

Structuralism was the first school of psychology and focused on breaking down mental processes into the most basic components. Researchers tried to understand the basic elements of consciousness using a method known as introspection, or internal perception.

p.s. super ste vas dvojica diskuti, 1 ucenik, 1 ucitelj, profesor, ali mora da se cuje i ova moja treca strana

Ti si u pravu, i u redu je držati se tog pitanja. Samo bih dodao malo istorijskog konteksta. Vundt jeste želeo da proučava psihu, ali njegova ideja da se to radi naučno već je bio ogroman pomak od filozofije i religije. Da nije uveo laboratorijske metode i eksperiment, nijedna kasnija svesto-logija ili introspektivna analiza ne bi bila moguća.
Strukturalizam i funkcionalizam nisu kidnapovanje psihologije, već su različiti alati za različita pitanja. Da je Vundt insistirao samo na psiho-ontologiji, moderna psihologija bi danas još uvek bila spekulativna filozofija.

A ova tvoja tema, po mom mišljenju, zaslužuje da bude u potforumu psihologija. Psihologija je, međutim, oblast koja me ne privlači dovoljno da bih ti bio adekvatan sagovornik.

 

[celadon]

Mislim da neke stvari mozda nikada ne mozemo otkriti, ukljucujuci i pitanje svesti i razumeti sta jeste- sve to nekako vuce u redukcionizam (pristup koji tvrdi da se “stvari” mogu razumeti tako da se svedu na osnovne komponente), a to vodi da npr otkrijemo jednu cesticu- no ne znamo sta ona jeste vec naucimo kako se ona ponasa i onda nadjemo neke njene sastavne komponente- zatim tu komponentu proucimo i nadjemo kompntenri od koja je ona sacinjena i tako u nedogled- tzv beskonacna regresija
ili pak cirkularna tvrdnja tj kruzni argument koji “objasnjava” sam sebe npr “svet postoji jer ga posmatramo- a posmatramo ga jer postoji” tj kokos- jaje teorije koje se cesto zloupotrebljavaju,
Zatim postoje dogmatske tvrdnje, koje se cesto kombinuju s redukcionizmom (tako bar meni deluje) npr u religiji gde se na kraju redukcionizmom dodje do boga i onda je to konacno objasnjenje.
No odgovora nema, samo teorije- a mnogi odgovori nikad nece dobiti resenje, po mom misljenju.

Mi se ne razilazimo toliko koliko izgleda. Možda nisam u pravu, ali meni deluje da iz toga što danas nemamo odgovor ne mora da sledi da je svest zauvek van domašaja razumevanja jer je i ranije bilo stvari koje su izgledale kao ćorsokak, pa se kasnije ispostavilo da je samo falio drugačiji ugao gledanja.
Ne mislim ni da sve mora da završi ili u beskonačnom razlaganju ili u nekoj dogmi, što jesu realne zamke, ali nisu jedine opcije.
Kad kažemo "nikada" mi već unapred zatvaramo vrata, a realno nemamo pojma kako će nauka i razmišljanje izgledati u budućnosti. Ko zna, možda se problem svesti transformiše u nešto što danas još ne umemo ni jasno da formulišemo.

 

[bas kao]

Mislim da neke stvari mozda nikada ne mozemo otkriti, ukljucujuci i pitanje svesti i razumeti sta jeste

ja sam zato i rekao da se pitanje svesti ni ne postavlja, osim ako vi ne insistirate, a umesto pitanja svesti, ja bih postavio pitanje licnosti, identiteta, definicija, ali ti odmah ides u prozivanju dogmi itd, onda bih postavio - svim srcem i svom dusom i svim umom

- sve to nekako vuce u redukcionizam (pristup koji tvrdi da se “stvari” mogu razumeti tako da se svedu na osnovne komponente), a to vodi da npr otkrijemo jednu cesticu- no ne znamo sta ona jeste vec naucimo kako se ona ponasa i onda nadjemo neke njene sastavne komponente- zatim tu komponentu proucimo i nadjemo kompntenri od koja je ona sacinjena i tako u nedogled- tzv beskonacna regresija

a ti bi da budes naprednjak, samo da progresiras? imao sam temu dedukcija vs indukcija, apstraktno vs konkretno

“svet postoji jer ga posmatramo- a posmatramo ga jer postoji”

to je vec u kvantoj fizici dokazano, da sto vise posmatramo, sve ga manje vidimo onakvim kakav JESTE, jer se materija menja, to sto smo mi videli da JESTE, vec je proslo, i sada vise NIJE, npr. radjanje neke zvezde, ona je vec umrla, ako je dovoljno daleko, ali to vazi i na mikro planu, samo je objasnjenje drugacije, a takodje analogan primer je i u fotografiji, hde se sa ekspozicijom gybi ostrina, ali ako hocemo ostrinu, onda je smanjujemo:

zasto sam rekao da je lepota u oku posmatraca:
https://bs.wikipedia.org/wiki/Princip_neodređenosti
Povećanjem čestičnih osobina svjetlosti kojom osvjetljavamo (smanjenje talasne dužine) gubi se na preciznosti mjerenja brzine (količine kretanja), a povećanjem talasne dužine gubi se na preciznosti određivanja položaja. Ovo nije posljedica nesavršenosti mjernih instrumenata, nego je kvantno svojstvo samog posmatranog sistema i nemoguće ga je izbjeći i upotrebom usavršenih mjernih instrumenata. Što preciznije mjerimo položaj, manje precizno mjerimo brzinu i obrnuto.[1] Ovo svojstvo otkrio je 1927. godine njemački fizičar Werner Heisenberg

Heisenbergovo načelo neodređenosti izazvalo je brojne kritike u svijetu fizike 20. vijeka (najpoznatije od Alberta Einsteina) jer je utjelovljenje kontrarnosti(?) determinističkim principima dotadašnje fizike, otpočelo je eru probabilističkog pristupa kvantnoj fizici i postavilo bitnu granicu preciznosti eksperimenta.

 

[bas kao]

Strukturalizam i funkcionalizam nisu kidnapovanje psihologije, već su različiti alati za različita pitanja. Da je Vundt insistirao samo na psiho-ontologiji, moderna psihologija bi danas još uvek bila spekulativna filozofija.

a ovako smo dobili farmakologiju; iznad nisi razumeo, ako je otac psihologije, Vunt o kome pricamo bio strukturalista, on za funkcionalistu rece da ju je kidnapovao, kako ga ja razumem, ako to i nije psihologija

Functionalism was criticized perhaps most famously by Wundt. "It is literature. It is beautiful, but it is not psychology," he said of functionalist William James’ book The Principles of Psychology.4

Psihologija je, međutim, oblast koja me ne privlači dovoljno da bih ti bio adekvatan sagovornik.

ok, ja te cenim po drugim pitanjima,a ovo sam morao da se dopunim, nesporazum

mene privlaci, ali pak malo znam. zapravo sam na samom pocetku, sto se i vidi

 

[celadon]

a ovako smo dobili farmakologiju; iznad nisi razumeo, ako je otac psihologije, Vunt o kome pricamo bio strukturalista, on za funkcionalistu rece da ju je kidnapovao, kako ga ja razumem, ako to i nije psihologija

Ma, sve je ok.
Dobro je imati tačan citat Vundta.
Meni je više bila poenta da pokažem koliko je njegova metodološka inovacija bila važna za to da psihologija uopšte postane eksperimentalna nauka.

 

[bas kao]

Ma, sve je ok.
Dobro je imati tačan citat Vundta.
Meni je više bila poenta da pokažem koliko je njegova metodološka inovacija bila važna za to da psihologija uopšte postane eksperimentalna nauka.

meni je strukturalizam pomogao da prodjem kroz depresiju, a sa funkcionalistima bih mozda bio na lekovima kao sto vecina i jeste, i manje-vise funkcionise, pa ti vidi, koliko meni znaci upravo ovaj zacetak psihologije, i zasto sam protovnik funkcionalizma, i rekoh da su kidnapovali nauku, Vunt je bio u pravu, oni samo prodaju sarene laze, pilule za lilule, a nisu prava nauka, funkcionalizam nije psihologija, vec survival mode pod uticajem darvina i sl.

 

[Ljubo2]

Ako nekoga zaista ozbiljno zanima problem postojanja Svesti, u smislu pitanja šta je Svet, kako ona postoji i zašo, argunentovani i logički utemeljeni odgovori se nalaze ovde. Za sve što vam nije jasno, obratite se meni lično i dobićete šira objašnjenja.

https://docs.google.com/document/d/1OluSzJsp2j7N9BJ5zeqmz_brQTYf9OMQ/edit

 

[Ljubo2]

Da bi lakše sagledali ceo problem, preporučujem da se pogleda ovo skraćeno predavanje Mladena Martinisa, fizičara sa instituta za fiziku "Ružer Bođković " iz Zagreba, na temu "Energija nulte tačke"koji na kraju predavanja postavlja pitanje problema postojanja Svesti koki je vezan za fiziku. Jer upravo od tačka od koje fizika ne može dalje, trena da se krene u rešavanju problema postojanja Svesti

https://drive.google.com/drive/home