Како је настао црногорски језик?

Каже да је катедра формирана 1980. године, а да је раније постојала само катедра за српски. Осим тога, у даљем тексту наводи да је један од професора био заинтересован за црногорску књижевност 1975. године. Књижевност без језика не постоји.

Контрадикторан текст.

Ne postoji nikakva zasebna katedra za montenegrinistiku u Zagrebu, to je suština.
 
Никчевић је и пре распада СЦГ написао своју књигу, а на Свеучилишту у Загребу је оформљена катедра за монтенегристику.
Eto, to su veoma relevantne okolnosti u vezi proglašenja ‘crnogorskog jezika’, u nedostatku bilo kakvih lingvističkih kriterijuma dohvatiš se političkih argumenata. Rodno mesto tog jezika je Zagreb, to je glavno.
 
На то нисам никада обраћао пажњу, нити сам успевао да установим. Чини ми се као да у Боки говоре другачије.
Ima tu dalmatinske, romanske boje vokala, melodije govora, kao uostalom i u Dalmaciji.
Ali to je samo melodija.
 
Milorad Nikčević, književni istoričar, teoretičar i utemeljivač savremene književne montenegristike rođen je 14. januara 1941. godine u Stubici (Pješivci).

...

Na Odsjeku za hrvatski jezik i književnost i Katedri za metodike i metodologiju znanstveno-istraživačkoga rada nastave jezika i književnosti Filozofskoga fakulteta Sveučilišta Josipa Jurja Strossmayera u Osijeku radio je kao docent, vanredni profesor, redovni profesor i redovni profesor u trajnom zvanju.

...

Utemeljivač je crnogorskog studija (1995) Montenegrina (Crnogorska književnost, Povijest crnogorske kulture i civilizacije) i prvi gostujući profesor toga studija na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu (1996).

...

link
 
Ima tu dalmatinske, romanske boje vokala, melodije govora, kao uostalom i u Dalmaciji.
Ali to je samo melodija.
Ово кажем, јер сам приметио да у Боки користе неке речи, које се користе и у Далмацији, а ни акценат није далеко. Наравно, постоје људи који говоре источнохерцеговачким дијалектом, али и ови су присутни. Нисам успео да установим ко је бројнији.
 
Ово кажем, јер сам приметио да у Боки користе неке речи, које се користе и у Далмацији, а ни акценат није далеко. Наравно, постоје људи који говоре источнохерцеговачким дијалектом, али и ови су присутни. Нисам успео да установим ко је бројнији.
Pa u stvari Herceg Novi i okolina govori istočnohercegovačkim uz nešto romanske leksike i melodije.
Kao kad slušaš lale pa ti melodija zvuči pomalo mađarski.
 
Ајмо опет
Jesam. Postavio si da je Milorad Nikčević predavao u Osijeku, a ne Zagrebu.
Utemeljivač je crnogorskog studija (1995) Montenegrina (Crnogorska književnost, Povijest crnogorske kulture i civilizacije) i prvi gostujući profesor toga studija na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu (1996).

...

link
 
Ајмо опет

Utemeljivač je crnogorskog studija (1995) Montenegrina (Crnogorska književnost, Povijest crnogorske kulture i civilizacije) i prvi gostujući profesor toga studija na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu (1996).

...

link

Gostujući profesor znači da je došao i jedan dan održao, kao gost, neko predavanje na neku temu tada, 1996. godine. A ne da postoje nekakve studije u Zagrebu na kojima je gostovao.

I u pitanju je predavanje povodom zbornika radova o 500 godina štamparije Crnojevića, koja je tada bila izašla u Zagrebu. Održao je jedno predavanje kao deo promocije te knjige.
 
Само што и ту постоје разлике. Људи из Никшића не говоре исто као и људи са Динаре или људи из Гламоча.
Тачно.
Кад поменусте Гламоч, код гламочких Срба постоји мекано Ш. Због тог гласа су монтенегрини прогласили посебан црногорски језик, претварајући се да је то само њихова специфичност. Меканог Ш има и у изворном говору Крајишника из неких других крајева (не само код Гламочана), а тај глас има и добар дио Херцеговаца.

IMG_20231116_210149.jpg


@Demagogic @bernardo @Brđanin
 
Неки неспоразум услед нетачних или непотпуних информација.

Суштина је јасна и мислим да су ово јасни и чисти докази.

Ja baš mislim da je došlo do nesporazuma zato što je čovek održao jedno predavanje da promoviše svoju knjigu, oko koje ga je ugostio i mitropolit Amfilohije i uzeo od njega jednu kao primerak za svoju biblioteku. Iz ovoga se konstruiše kao da postoji nekakva instrumentalizacija iza koje stoji zagrebački univerzitet, koji ni u 2023. godini nema crnogorski jezik u popisu južnoslovenskih jezika.
 
Ja baš mislim da je došlo do nesporazuma zato što je čovek održao jedno predavanje da promoviše svoju knjigu, oko koje ga je ugostio i mitropolit Amfilohije i uzeo od njega jednu kao primerak za svoju biblioteku. Iz ovoga se konstruiše kao da postoji nekakva instrumentalizacija iza koje stoji zagrebački univerzitet, koji ni u 2023. godini nema crnogorski jezik u popisu južnoslovenskih jezika.
Треба прочитати биографије твораца црногорског језика.

Шта је Амфилохије узео од кога, то не знам.
 
Тачно.
Кад поменусте Гламоч, код гламочких Срба постоји мекано Ш. Због тог гласа су монтенегрини прогласили посебан црногорски језик, претварајући се да је то само њихова специфичност. Меканог Ш има и у изворном говору Крајишника из неких других крајева (не само код Гламочана), а тај глас има и добар дио Херцеговаца.

Pogledajte prilog 1448422

@Demagogic @bernardo @Brđanin
Takvih glasova (nekarakterističnih novacija, npr palatalizacija nekih suglasnika) ima i u drugim govorima, međutim u pitanju su sekundarne palatalizacije krajnje ograničenog geografskog opsega. Prosto ne postoji ni jedan štokavski govor sa parovima tvrdih i mekih samoglasnika.
 
Тачно.
Кад поменусте Гламоч, код гламочких Срба постоји мекано Ш. Због тог гласа су монтенегрини прогласили посебан црногорски језик, претварајући се да је то само њихова специфичност. Меканог Ш има и у изворном говору Крајишника из неких других крајева (не само код Гламочана), а тај глас има и добар дио Херцеговаца.

Pogledajte prilog 1448422

Код ових примјера из гламочког говора како код болдованих израза тако и у реченицама које смјештају исте у контекст се могу уочити разлике у односу на Херцеговину и Црну Гору, није потребно бити лингвиста да би се то уочило.

IMG_20231116_220518.jpg


@Demagogic @крсташ @Amelica @Casual Observer @Brđanin @bernardo
 
Тачно.
Кад поменусте Гламоч, код гламочких Срба постоји мекано Ш. Због тог гласа су монтенегрини прогласили посебан црногорски језик, претварајући се да је то само њихова специфичност. Меканог Ш има и у изворном говору Крајишника из неких других крајева (не само код Гламочана), а тај глас има и добар дио Херцеговаца.

Pogledajte prilog 1448422

@Demagogic @bernardo @Brđanin

То јотовање је у Црној Гори и источној Херцеговини скоро генерално, изузеци су учене ријечи типа дјечак, тјелесни итд.
Како се удаљаваш од ових области, ова гласовна промјена донекле слаби, иако је код свих православних говорника источнохерцеговачког већи број јотованих него нејотованих форми.
 

Back
Top