Како је народ Венецуеле из лошег система ушао у деценије најгорег могућег система ? Избор популиста који су докрајчили народ до краја.

[Гамбино]

Прозападни период​

• До 1998. године Венецуела је била углавном прозападна држава.
  • Пре свега у економском смислу, под утицајем САД: амерички нафтни гиганти (Exxon, Chevron, ConocoPhillips) били су доминантни у венецуеланској индустрији нафте.
  • Политички, Венецуела је сарађивала са САД и западним земљама, учествовала у ОПЕК-у али без директног конфронтирања Запада.
  • Председници попут Рафаела Калдера (1994–1999) и Хорхе Каприла (познатији као војни, 1992. године покушај државног удара) држали су курс ка либералној економији, слободном тржишту и блиским везама са САД.

Закључак: Прозападна оријентација је трајала у периоду отприлике 1970–1998, са већим нагласком на 1990-те.

---

Почетак конфронтације са Западом​

• 1998. године Хугo Чавез долази на власт – ту почиње промена курса.
• Чавез и његова влада су покренули:
  • Национализацију нафте и других ресурса (Petrobras, Exxon и други западни инвеститори су изгубили контролу)
  • Антиимперијалистичку реторику — директне критике САД и западних економских политика
  • Ослањање на алтернативне савезе: Куба, Русија, Кина, Латинска Америка (ALBA – Боливарска алијанса народа Америке, 2004)
• Кључни моменти конфронтације:
  1. 2002. – покушај државног удара против Чавеза (подржан од стране дела опозиције, сумња на умешаност САД)
  2. 2005–2010. – јачање санкција и економских притисака од стране САД
  3. 2013–данас – Мадуро и Чавезов режим су у сталној напетости са Западом; санкције се ширу, дипломатски односи су напети

Закључак: Конфронтација са Западом почиње практично од 1999–2000, одмах након доласка Чавеза и промене економског и политичког курса.

---

Сажет период​

Период	Карактер	Однос са Западом
Пре 1998.	Либерална економија, прозападна, оријентација на САД	Пријатељски, блиски економски односи
1999–2002	Почетак Чавезовог курса, национализација, антиимперијалистичка реторика	Први конфликтни сигнал, дипломатска тензија
2002–2013	Јачање Чавеза и почетак економских санкција	Отворена конфронтација, стварање алтернативних савеза (Кина, Русија, Куба)
2013–данас	Мадуро: наставак курса, економска криза, јаке санкције	Пун конфликт и међународна изолација од Запада

 

[Гамбино]

Да, ако погледамо животни стандард просечног Венецуеланца, можемо рећи да је народ током периода 1970–1998 живео значајно боље него данас, али с обзиром на регионалне разлике и економске кризе. Ево детаљније анализе:

---

1970–1998: „Прозападни период“​

Економија и животни стандард​

• Венецуела је у 1970–1980-им била једна од најбогатијих земаља Латинске Америке по БДП-у по глави становника, због:
  • Високих цена нафте на светском тржишту
  • Стратегије државних инвестиција у инфраструктуру, здравство и образовање
• 1990-те су донеле економску либерализацију, приватизацију и ближе односе са САД, али и социјалне проблеме и неједнакост.
  • Међутим, просечан Венецуеланац је имао плату која је омогућавала стабилан живот, куповну моћ и приступ основним услугама.

Социјални показатељи​

• Доступност здравства и образовања је била релативно добра у поређењу са данас.
• Инфраструктура (путеви, електрична мрежа, јавни сервис) функционисала је много боље.
• Стопа сиромаштва је била знатно нижа него после 2000-их.

---

После 1999: Чавез и Мадуро​

Економска криза​

• Национализација, зависност од нафте, пад цена нафте у 2014–2016. довели су до:
  • Хиперинфлације (2016–2023, понекад преко милион посто годишње)
  • Масовног пада куповне моћи
  • Недостатка хране, лекова и основних добара

Социјални ефекти​

• Сиромаштво се повећало са ~30% у 1998. на више од 70% у 2020-им (worldbank.org)
• Масовна емиграција: милиони Венецуеланаца су напустили земљу, посебно млади и образовани.
• Здравство и образовање: озбиљан колапс система, велики недостатак ресурса.

---

Поређење живота: онда и сада​

Аспект	1970–1998	1999–данас (Мадуро/Чавез)
БДП по глави становника	Висок у Латинској Америци	Драстично пао, БДП у реалном изразу 60–70% мањи него 1998.
Куповна моћ	Омогућавала стабилан живот	Хиперинфлација, падање стандарда
Сиромаштво	~30%	>70%
Здравство	Добро функционисало	Колапс, недостатак лекова
Емиграција	Минимална	Милиони напустили земљу
Доступност робе	Широк избор, стабилне цене	Ограничена роба, хронични недостатак хране и лекова

---

Закључак​

Да, народ Венецуеле је у периоду 1970–1998 живео боље него данас.

• Иако је било економских неједнакости, већина људи је имала стабилан живот, посао, храну, здравство и образовање.
• После 1999, нарочито у време Мадура, економска и социјална криза је драстично смањила животни стандард.

 

[Гамбино]

Ово је заиста класичан феномен у политичкој економији и социологији: народ понекад гласа за „популисте“ који обећавају бољи живот, а резултат је драстично гори систем. Ево како то функционише и зашто се дешава, са примером Венецуеле.

---

​

1. Економски проблеми и неједнакост​

• У Венецуели 1980-их и 1990-их дошло је до велике социјалне и економске фрустрације:
  
  • Иако је земља била „богата нафтом“, сиромаштво и незапосленост су расле.
  • Политички систем је деловао корумпирано, а западно оријентисани либерални курс није решавао проблеме већине.

Народ је био отпорен на статус кво, спреман да гласа за некога ко обећава брзе промене.

---

2. Магија популизма​

Популисти, попут Чавеза:

• Ловили су на незадовољство: „Систем је против вас, елита краде, ја сам за народ“.
• Обећавали брзе, конкретне користи: бесплатне програме, јефтину храну, субвенције, боље плате.
• Користили јаке симболе национализма и антиимперијализма („САД нам краду нафту“).

Људи често гласају више за обећања и симболику него за дугорочну економску рационалност.

---

3. Недостатак информисаности и медијски утицај​

• У време Чавеза медији су били делимично контролисани или подложни цензури.
• Информације о потенцијалним ризицима економских политика нису стизале до јавности.

Народ није могао да предвиди да ће национализације и контроле цена довести до колапса економије.

---

4. Психологија „хитне промене“​

• Када људи доживљавају економске потешкоће, гласају за радикалне промене, чак и ако дугорочно могу бити штетне.
• Популисти обећавају „брзо решење“; у стварности, економија и институције не могу да издрже та обећања.

---

​

1. До 1998. године: либерални прозападни систем
   
   • Просечан животни стандард био висок по регионалним мерилима
   • Али било је корупције, растуће неједнакости, незадовољство
2. Чавез 1999–2002: победа на таласу популизма
   
   • Обећао „демократију за народ“, бесплатну храну, социјалне програме
   • Народ је гласао, делимично из очаја
3. После 2002–2013: радикални популизам
   
   • Национализације, контроле цена, зависност од нафте
   • Економска катастрофа, хиперинфлација, масовна емиграција

Резултат је гори систем него претходни, иако је почетна „опција“ изгледала боље.

---

​

• Економски популизам: обећања која не узимају у обзир реалне економске капацитете могу на крају бити катастрофална.
• Гласање по симболима и емоцијама често превлада над рационалним процењивањем.
• Немогућност прогнозе: чак и информисани грађани не могу увек предвидети ефекте радикалних политика.

Слични примери постоје широм света: Аргентина (Перон), Зимбабве (Мугабе), неке земље Латинске Америке у 2000-им.

 

[Корнелије]

Pobedili četnici u Čileu, sad će u Venecueli, kraj za latino titoiste.

 

[38imak]

Cim su dosli socijalisticki analfabetski populisti na vlast, uspostavili su neustavni fasisticki sistem i diktaturu.

I to je bio kraj.

Nacionalizacija resursa od strane antizapadnih diktatora je siguran put u propast drustva i standarda gradjana.

To sto ne postoji zapadni kapital da slobodno struji u drustvu u takvim sistemima je siguran put u patologiju, glad i raspad sistema.

To bi i Aljende uradio sa Cileom, da.

 

[Mstislav]

Da su ovako zbajbucili Slobu 99. Ostaje zal sto nisu.

 

[Гамбино]

Cim su dosli socijalisticki analfabetski populisti na vlast, uspostavili su neustavni fasisticki sistem i diktaturu.

I to je bio kraj.

Класична превара народа. Није била сјајна ситуација, било је и тада 30% сиромашних, а онда популисти дошли и понуде ''брза и паметна'' решења, део народа у очају то прихвати, некима исперу мозак лажима и на крају диктатор буде ухапшен и оставља хаос у земљи и 70% сиромашних.

Уместо да су развијали друштво и институције, хапсили корупцијске бандите и смањивали то сиромаштво, они ушли у дупло горе.
Сада је циљ да се врате на ниво пре доласка комуњарских популиста.

 

[Гамбино]

Da su ovako zbajbucili Slobu 99. Ostaje zal sto nisu.

Да смо спровели лустрацију, да више никада дачићи, шешељци, вучићи и остала гамад не дође на власт.

 

[Гамбино]

Невероватна је ваша ...шта ли ....... неинформисаност ... заглупљивањеост ....малициозност

СВИ

али буквално СВИ 'диктаторски режими' по свету су инсталисани од стране мултикорпоративнога новца и моћи .

Разлог?

Инсталисањем таквих 'популиста' које 'народ бира' спољни ...мултикроптативни глобалисти неморају ништа да плаћају у таквој земљи сем

одређене групе око 'мрскога тоталитаристе'

Ти све тоталитаристи су принуђени да играју игру да би извукли што више лично за себе и себи блиске породично и пословно

Када у тој држави практично је немогуће да иоле нешто конкурентно крене ...'популиста' бива демонтиран и тако се уштеди још које милионче


Овај светски монопполи који се игра јетолико очигледан а ви се сви правите да постоје две три ...сто страна које су 'сукобљене'

Какву корист мултикорпоративни новац и моћ имају са С.Корејом и сличним државама које немају ресурсе ?
Какву корист имају од Еритреје, Лаоса, Мјанмара, Узбекистана ?
Тачно је да у случају Венецуеле постоји тај интерес.

 

[Sanovnik]

Малибројни , лоше наоружани српски народ се против апсолутног зла, у треутку највеће можи апсолутног зла држао 78. дана. Онилика Венецуела пала после неколико сати. Видим да се овде праве некакве инсинуације и поређења. Некад се осећам стварно глупо. Па Америка има огрому предност у односу на Русију, рецимо. Ненадокнадиву. У Амрици живе Американци и Американци воде америчку војску. За разлику од Руске федерације. Војска руске федерације је апсолутно окупирана совјетским официрима и команадантима, који воде сваки сукоб тако да њихови епријатељи Руси, изгуме, или ба изгину у огромном броју. Паралеле између Русије и Србије су заиста невероватне. Исто тако ми у Србији имами Југословене српског порекла. Не дај Боже да заратимо. са било којом суседном државом. Пола Београда би било на страни те, било које суседне државе. Цео тај југословенски талог и клоака. Сетимо се само Римтутикиту... у сред рата, кад је целокупна рок сцена београда подржала Туђмана и Маркача. То што те југоловенске глуперде то тада нису знале, и сматрајуда су радиле нешто друго, заиста их не аболира.

 

[Гамбино]

Показују како једна група може да малтретира милионе и да нема никакве последице

Трамп 'ослободилац народа'

Чекај, па малопре си рекао да мора да постоји неки интерес, ресурси итд ?
Значи, ја заведем диктатуру у мојој фирми и крив је Трамп ? А ја сам ослобођен сваке одговорности.

 

[Гамбино]

Не

Речено је ИНТЕРЕС...

Ти си додао РЕСУРСИ

Пошто УСА делује 'алтруистички' 'безинтереса'...уклањање Ким Џонга би био један одприоритета...

Ниси ослобођен одговорности јер радиш за Трампа.

А чим Америка нестане са мапе глобалне моћи, те диктатуре ће нестати, а нове никада више се неће рађати ?

 

[Обилић]

Cim su dosli socijalisticki analfabetski populisti na vlast, uspostavili su neustavni fasisticki sistem i diktaturu.

I to je bio kraj.

Nacionalizacija resursa od strane antizapadnih diktatora je siguran put u propast drustva i standarda gradjana.

To sto ne postoji zapadni kapital da slobodno struji u drustvu u takvim sistemima je siguran put u patologiju, glad i raspad sistema.

To bi i Aljende uradio sa Cileom, da.

И Турци су пали после вишевековне владавине, кад почеше да се иживљавају.
Размисли, како су аналфабете победиле софистицирани Запад ?

Има ту нешто ...

 

[Обилић]

Da su ovako zbajbucili Slobu 99. Ostaje zal sto nisu.

Они су хтели нас и Милицу да збајбуче, а не Слобу.
Дела а не речи !!!

 

[38imak]

И Турци су пали после вишевековне владавине, кад почеше да се иживљавају.
Размисли, како су аналфабете победиле софистицирани Запад ?

Има ту нешто ...

Svaka antizapadna diktatura na kraju padne, da.

 

[Обилић]

Svaka antizapadna diktatura na kraju padne, da.

Ti si srećom to ukapirao,
pa si se na vreme perestrojio ...